Izvor: B92, 03.Jul.2013, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parvovirus kosi nezaštićene štence
Veterinari beleže porast obolelih pasa na parvovirus. Preventiva - vakcinacija u šestoj nedelji života. Rotvajleri i labradori su najranjiviji od drugih pasmina.
BOLJE SPREČITI, NEGO LEČITI Najbolja preventiva je vakcinacija koja podrazumeva odlazak na „bocu“ na tri meseca zaredom. Iako predstavlja malo veći izdatak, ova imunizacija je trajna i štiti i od drugih opasnih infekcija kao što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je na primer štenećak. Jedna vakcina košta 1.500 dinara, ali je to vrlo mala cena za zdravlje ljubimca, kao i naspram troškova dugotrajnog lečenja.
Prispele štence posle uspešne sezone parenja sada čeka onaj malo bolniji put - vakcinacija. Iako se svi vlasnici drže onog obaveznog spiska, često sa uma smetnu i zaštitu od opasne parvoviroze, poznatije kao „mačja kuga“, koja može biti i fatalna za krznene mališane.
Iako joj ime tako kaže, za ovu bolest mačke nisu ni krive ni dužne. Štaviše, prenosi se isključivo sa psa na psa i jaka otpornost na spoljašnju sredinu omogućava mu da čeka sledeću žrtvu od tri do šest meseci gde je prethodno boravio bolesnik ili ostavio „minuli rad“. Boravak na otvorenom i lepo vreme često pogoduje širenju ove „zlice“, izlučene u velikim količinama kako u sadržaju povraćke, tako i u stolici.
- Ovih meseci dolaze nam često oboleli psi upravo od ovog virusa, jer vlasnici izbegavaju vakcinaciju, čiju prvu dozu treba dati u periodu od šeste do osme nedelje šteneta. Prvi simptom najčešće je povraćanje, pa zatim i proliv, prilično profuzan, boje trula višnje, a sve to vodi potpunoj dehidriranosti i anemiji - objašnjava doktor veterine Miloš Kruvić iz veterinarske stanice „Božović TORRO“.
Ovo zarazno oboljenje napada stanice crevnog epitela i bela krvna zrnca, a zbog velikog gubitka tečnosti i elektrolita, takvo stanje treba shvatiti alarmantno, a intervencija veterinara je neophodna.
Rotvajleri i labradori su najranjiviji od drugih pasmina. Ipak, viroza je najfatalnija po štence od šest do 15 nedelja starosti, a ugroženi su i oni nešto stariji, do godinu i po dana.
- Težina oboljenja je vrlo različita, od blagog oblika samo sa nekoliko proliva, do onog težeg koji vodi i fatalnom ishodu kod štenaca za samo 24 sata. Kao terapiju praktikujemo intravenski serum uz dodatak antibiotika, a veoma je važna i nadoknada tečnosti - dodaje dr Krunić.
Lečenje je vrlo intenzivno, ali može i da se oduži. Crevnoj sluzokoži potrebno je najmanje sedam dana za oporavak, pa su tada tek vidljivi i prvi znaci boljitka.
IZAZIVANJE DODATNIH KOMPLIKACIJA
Bolest se može komplikovati sekundarnim bakterijskim infekcijama, pa je upala pluća jedna od najčešćih komplikacija. Takođe, u igri su i čir na dvanaestopalačnom crevu ili oštećenje srca.
Dijagnoza se postavlja serološkim reakcijama kojima se brzo može utvrditi da li je reč o parvovirozi, kao i na osnovu krvne slike obolele životinje.
Foto: nixxphotography / freedigitalphotos.net
