Izvor: BKTV News, 10.Avg.2017, 17:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PANIKA zbog vakcinacije: Roditelji OČAJNI, lekari POSVAĐANI!
Nema kuće u Srbiji u kojoj roditelji bezbrižno podižu bebu. Strah od vakcinacije MMR-om nadvio se nad svakom porodicom. Svi imaju samo jedno pitanje kako da odluče da li je bezbedno vakcinisati dete, kad su se u Srbiji i doktori oko toga posvađali.
Polemike na društvenim mrežama, oprečni stavovi struke, još više su ih uplašili, što potvrđuje i statistika. U celoj Srbiji je od zauški, rubeola i malih boginja zaštićeno tek 81 odsto mališana.
"Do 1999. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << roditelji su imali puno poverenje u pedijatre i vakcine. Do tada je obuhvat vakcinacije iznosio do 95 odsto. Tekst dr Endrija Vejkfila, dečijeg gastroenterologa iz Londona, u uglednom časopisu Lancet, gde je on ukazao na navodnu vezu između nastanka autizma i MMR vakcine, izazvao je paniku među roditeljima u celom svetu. Iako je njemu oduzeta licenca za rad i tekst izbrisan iz baštine časopisa, jer je informacija lažirana, to je dovelo do straha kod roditelja od MMR vakcine. Nastao je antivakcinalni lobi koji postaje sve jači jer ponekad ima podršku i uglednih stručnjaka, a naročito u eri razvijenih elektronskih medija koji sve više daju prostora za takve informacije i pojave društvenih mreža", kaže za BKTVNews primarijus dr Ruža Bajić, iz privatne pedijatrijske ordinacije "Dečija igra“.
Dr Bajić nema nikakvu dilemu kada je roditelji pitaju da li vakcinisati dete ili ne.
"Vakcina MMR je bezbedna i jako korisna vakcina koja bi, da nije bilo protivnika vakcinacije, verovatno dovela do iskorenjivanja obolevanja od malih boginja, zaušaka i rubele. Svako zdravo dete od 13 do 15 meseci treba da bude vakcinisano", ističe dr Bajić.
Ona objašnjava da male boginje ponekad mogu da proteknu u blažem obliku sa povišenom temperaturom i osipom po koži, ali se ne retko, kako ističe, javljaju u težem obliku sa komplikacijama kao što su teške upale pluća i moždanih ovojnica, naročito kod osetljive dece. U takvim slučajevima nije isključen i smrtni ishod.
„Zauške se najčešće ispoljavaju kao otok parotidnih žlezda sa povišenom temperaturom, ali su u prevakcinalnoj eri bile i relativno čest uzrok neplodnosti muškaraca zbog oštećenja semenih ćelija testisa u toku bolesti", objašnjava doktorka Bajić.
Rubeola je, dodaje ona, blaga bolest koju karakteriše porast temperature i osip po koži. Međutim, ističe, vrlo često je ova bolest bila uzrok rađanja dece sa ozbiljnim defektima, ukoliko žena oboli u toku trudnoće.
„Sve su to dovoljni razlozi da se sprovede vakcinacija MMR vakcinom“ izričita je doktorka Bajić.
Naša sagovornica ističe da je briga roditelja za zdravlje dece opravdana i da svaki pedijatar treba da upozna roditelje sa opravdanošću primene MMR vakcine, kao i sa neželjenim reakcijama.
„Roditelji me najčešće pitaju da li je primena MMR vakcine u vezi sa pojavom autizma kod dece. Simptome autizma iskusan pedijatar primeti mnogo ranije, pre prvog rođendana, ali su oni za roditelje subjektivno uočljivi u uzrastu posle 13 meseca života, odnosno poklapaju se vremenski sa davanjem vakcine. To je razlog što su roditelji dece obolele od autizma povezali autizam sa MMR vakcinom. U mojoj dugogodišnjoj praksi nisam imala nijedno dete koje je posle primljene MMR vakcine obolelo od autizma“, kaže naša sagovornica.
Svaki pedijatar treba da upozna roditelje sa opravdanošću primene MMR vakcine Foto: Pixabay
Ona kaže da nikakve analize nije potrebno raditi pre davanja vakcine ukoliko pedijatar anamnezom i pregledom utvrdi da je dete zdravo.
„Postoje strogo utvrđena stanja kada se privremeno odlaže vakcina, febrilna stanja, prisustvo akutne bolesti, operacija, primena lekova kod hroničnih i teških bolesti i drugo i trajna stanja sa progresivnim neurološkim obolenjima kada se ne preporučuje odnosno ne daje MMR vakcina“, objašnjava dr Bajić.
Doktorka Ruža Bajić ističe da nije dovoljno da "moje" dete bude vakcinisano da bi bili bezbedni, potrebno je da sva deca budu vakcinisana da bi se stvorio kolektivni imunitet kako bi se sprečile epidemije.
A neželjene reakcije posle primene MMR vakcine su, ističu lekari, blage i prolazne.
"Na mestu uboda u prvih 24 sata može da se pojavi otok i crvenilo koje se povlači za dan, dva. Između petog i 12. dana od vakcinacije može doći do porasta temperature retko i 39, i blagog osipa po koži, koje prolazi za nekoliko dana. Retko se javlja otok parotidnih i limfnih žlezda. Sve to prolazi za nekoliko dana bez posledica", objašnjava dr Bajić.
Neurohirurg Danica Grujičić, načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu takođe ističe da su vakcine sprečile mnoge velike epidemije.
"Vakcinisanje dece ne treba dovoditi u pitanje, ali ono o čemu treba da se razmišlja i diskutuje je kvalitet vakcine i koje vakcine treba da budu obavezne“ ističe profesorka Grujičić, na svom Fejsbuk nalogu.
„O tome ne treba da raspravljaju ljudi koji nemaju veze sa medicinom i da te stavove plasiraju u javnost", ističe ona.
Doktorka Grujičić smatra da lekari moraju da shvate svoju odgovornost i da brigu roditelja ne shvate površno.
„Pojava epidemija malih boginja sa neretko teško obolelima i smrtnim ishodima je alarm koji treba vrlo ozbiljno shvatiti. Postoji ta priča ''neka svako odlučuje za svoje dete, ali ne možemo da opteretimo obične ljude da donose toliko teške odluke, ističe Grujičić.
Doktorka Grujičić apeluje na sve građane Srbije da svom snagom moraju da se bore za to da se vrati proizvodnja domaće vakcine Torlaku.
"To je pitanje nacionalne bezbednosti. Zaštita najosetljivije populacije društva, dece, mora biti strateški i bezbednosni prioritet ove države. Torlak mora biti prioritet ove države?! Bez domaće vakcine mi smo zavisni", tvrdi profesorka Grujičić.
Od marta prošle godine, od kada je stupio na snagu Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji propisuje kaznu od 30.000 do 150.000 dinara za one koji odluče da ne zaštite dete na ovaj način, podneta je 241 prijava, donete su 32 odluke, od kojih je 21 osuđujuća presuda. U poslednja tri meseca u Beogradu su izrečene tri novčane kazne kao i deset opomena.
Pitali smo i roditelje da li su uplašeni i da li su vakcinisali svoju decu. Evo šta oni kažu.
„Ljudi bi malo bolje trebalo da se informišu o MMR vakcinama. U Americi se trenutno vodi velika debata o tome, jer su, kako sam čula procurele informacije iz Centra koji je zadužen za kontrolu lekova, a koji je lažirao komplet dokumentaciju vezanu za istraživanje o tome da li postoji veza između MMR i autizma. Ono što je dokazano i lako proverljivo jeste da je izvorni MMR izazvao meningitis i da je hitno bio povučen. Relevantna istraživanja su pokazala da MMR može da bude okidač za autizam i to najviše kod muške dece, afričkog porekla, i to ako je prime u periodu od 12. do 20. meseca. Svom detetu ću dati MMR vakcinu ali kada bude navršilo 20 meseci. Do tada ne postoji kazna koja će me na to naterati“, kaže za BKTV News G.R.majka devojčice od godinu dana.
I roditelji su podeljeni Foto: Pixabay
S druge strane, Beograđanka M.K kaže da je decu vakcinisala jer smatra da je veća verovatnoća da se razbole od malih boginja, koje mogu imati smrtni ishod, nego da obole od autizma.
„Završila sam logopediju i ni u jednoj knjizi, pa čak i u praksi tokom studija nisam naišla na podatak da je dete obolelo od autizma, deca se sa autizmom rađaju, to ne može biti stečeno stanje, niti se nasleđuje. Moj topli savet svim roditeljima je pre svega, da decu prate od prvog dana jer se autizam može primetiti dok su bebe. Nijedna vakcina ne može uticati na razvoj i rast dece. Ono što je najvažnije je da dete u trenutku primanja vakcine bude zdravo, to je jedini pravi uslov. U protivnom se mogu razviti neke promene", kaže za naš portal majka dvoje dece.
Ona ističe da je vakcinacija ipak bolje rešenje.
„Nigde nema podataka koliko hiljada dece je primilo vakcinu a ništa se nije dogodilo. Strah je nešto sa čime se svi susrećemo kada su naša deca u pitanju. Poznajem mame koje nisu vakcinisale dece nikada, poznajem mnoge koje su protiv toga. Rekla bih da je to trenutno neki brend. Uostalom, i naši roditelji i mi smo vakcinisani“, ističe ova mama i napominje da pored stresa na poslu i brzog tempa života, roditeljima nije potrebna dodatna briga da li će se u vrtićima pojaviti male boginje ili ne.
Roditelji možda i ne bi bili toliko sluđeni od brige kada bi postojao jedinstven stav struke. Nedavno su na veoma oštru polemiku vodili epidemiolog beogradskog Zavoda za javno zdravlje Predrag Kon i profesor Branimir Nestorović, dečiji pulmolog i alergolog iz Univerzitetske dečije klinike.
„Smatram da svaki roditelj za svoje dete treba da uradi ono što misli da je najbolje. Suština cele priče jeste da mi ne umiremo od nevakcinisanja MMR. Postoje priče o umiranju u Rumuniji, a mene interesuje kako se ne umire u Engleskoj. Vitalna statistika za period od 1956. do 2015. godine pokazuje da je u Engleskoj i Velsu od morbila godišnje bilo jedne do dve smrti. Kod njih je vakcinacija po principu možeš i ne moraš, svake godine imaju epidemiju ali imaju jedan do sva smrtna ishoda u celoj Engleskoj“, istakao je ranije Nestorović.
On podseća da je rekao da je potpuna besmislica da vakcine nemaju neželjena dejstva.
„U propratnom listiću za MMR vakcinu piše da može da izazove promene u centralnom nervnom sistemu koje odgovaraju blagom obliku autizma. To je izjavila i direktorka Američkog centra za kontrolu bolesti i rekla da će se kod manjeg procenta, odnosno da će se kod 1,5 odsto muške dece razviti simptome koji lične na blagi autizam. To, uostalom, piše u propratnom lifletu za vakcinu“, napominje Nestorović.
S druge strane, Predrag Kon je zgranut takvim stavom profesora Nestorovića.
„On insistira da MMR vakcina ne bude obavezna. On male boginje gleda kao bezopasnu bolest i javno utiče na javno mišljenje koje se formira tako da ispada da su vakcine opasnije od same bolesti, što je daleko od istine. Nisu posledice boginja samo smrtne. Dolazi do pada otpornosti, komplikacija koje su vezane za upalu pluća, upalu ušiju i razne druge infekcije koje se nadovezuju posle boginja, a da ne pričamo o encefalitistima koje ostavljaju trajne posledice", zaključuje Kon.
Roditelje u Srbiji su dodatno uznemirili i nedavno objavljeni podaci da je Rumuniji je od malih boginja od septembra prošle godine obolelo više od 5.000 ljudi a umrlo više od 20 dece. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je 35 dece umrlo od malih boginja prošle godine širom Evrope i opisala to "neprihvatljivom tragedijom", pošto se ta bolest može sprečiti vakcinom.
Polemiku roditelja i struke italijanski parlament je razrešio time što je izglasao da vakcinacija bude obavezna za decu do 16 godina.
U Austriji, zbog otpora jednog broja roditelja da svoju decu vakciniše, ponovo su se pojavile neke ranije iskorenjene bolesti. Tako je Austrija od početka godine suočena sa povratkom boginja, a eksperti kažu da je to zbog odbijanja mnogih roditelja da vakcinišu svoju decu.
U prva četiri meseca ove godine zabeležno je čak 71 slučaja oboljenja boginja, što je značajni rast imajući u vidu da je prošle godine registrovano ukupno 28 slučaja. Usled porasta oboljenja od boginja pokrenuta je diskusija o uvođeju obavezne vakcinacije dece.
