Izvor: Deutsche Welle, 04.Avg.2021, 11:56

Koliko su pouzdani testovi na antitela posle vakcinacije?

Vakcinisali ste i želite da izmerite količinu antitela. U slučaju vakcinacije protiv korone problem je u tome što još uvek ne postoje granične vrednosti za takve testove. A tu je i delta soj.

Vakcine koje se koriste pre svega podstiču stvaranje antitela usmerena na tipičnu „bodljikavu“ belančevinu virusa kojom se on spaja i zatim prodire u ljudske ćelije. Postojeće vakcine to rade prilično dobro, bez obzira da li su stvorene „klasičnom“, vektorskom metodom >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << ili mRNA-metodom gde se ljudskim ćelijama „kaže“ kakva tačno antitela treba da proizvode.

Ipak, kako objašnjava imunolog Karsten Vacl sa Lajbnicovog instituta pri Tehničkom univerzitetu Dortmund, delta soj virusa smanjio je efikasnost vakcina. A koliko tačno – tu postoje različita mišljenja. Kod „klasične“ vakcine kao što je AstraZeneke sa 66, na oko 60 odsto, a kod mRNA-vakcina, kao što je Bajontek-Fajzer sa više od 90 odsto na 88 procenata. Iskustva Izraela pokazuju da je to i više i da je ova druga vakcina efikasna protiv delta soja samo u još 64 odsto slučajeva.

Ipak, i Izraelci svedoče da je vakcinacija prilično dobra garancija protiv teškog razvoja bolesti bilo kog soja virusa: u 93 odsto slučajeva oboljenje prolazi bez većih problema. U Izraelu se razmišlja i o trećoj dozi, ali tu ima još mnogo otvorenih pitanja.

-pročitajte još: Imunitet na kovid 19: šta do sada znamo?

Ne jedan, nego dva mehanizma protiv virusa

Kako objašnjava imunolog Vacl, u „normalnim“ okolnostima, kao na primer prilikom vakcinacije protiv tetanusa, relativno jednostavno mogu da se prebroje antitela koja je naš organizam stvorio: ako ih ima iznad određenog broja, osoba je otporna, ako je ispod, onda nije. Ali kod korone, to u suštini još uvek ne može da se meri.

Postoje naime dva mehanizma uz pomoć kojih se ljudsko telo bori protiv virusa korone: jedno su antitela koja napadaju virus, ali ako on ipak uspe da prodre i zarazi ćeliju našeg organizma, onda je to posao za takozvane „T-ćelijske receptore“ (TCR) koje eliminišu zaražene ćelije u našem organizmu. „Broj antitela ne pokazuje nužno to koliko smo dobro zaštićeni. Lako može da se desi da neko ko gotovo uopšte nema antitela, dakle može da se zarazi, ima tako žestoku reakciju TCR da zaraza prođe gotovo bez posledica“, kaže Karsten Vacl.

Drugim rečima, broj antitela ne govori mnogo o zaštićenosti nekog organizma, već su tu i ti „čistači“ u našem telu. I oni mogu da se prebroje, ali je taj postupak relativno komplikovan. Dodatni problem je to da ne postoji sloga među naučnicima o nekakvoj tačnoj granici posle koje bi se reklo da je neko siguran od korone.

Ne znamo, ali kad ima „mnogo i pomaže mnogo“

Ipak, i velik broj antitela prilično je dobra garancija da se neće oboleti od korone. Iz iskustava sa drugim vakcinama poznato je da najviše antitela ima par meseci nakon primanja preparata, ali se onda njihov broj relativno brzo smanjuje – do određenog nivoa kad se taj pad znatno usporava. To zavisi i od starosti onoga ko je vakcinisan, ali i od mnogih drugih faktora.

Nemački imunolog objašnjava da, ako neko relativno brzo nakon vakcinisanja gotovo uopšte nije stvorio antitela, onda on verovatno spada u mali procenat onih kod kojih vakcina jednostavno „ne deluje“.

I kako sve to izmeriti? Konačno, poznavanje tog faktora povezano je i sa odlukama političara o merama zaštite i drugim zabranama u borbi protiv pandemije.

Tu Karsten Vacel ne može ništa konkretno da kaže, osim sledećeg: „Mnogo i pomaže mnogo“. Drugim rečima : treća doza ne može da odmogne.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu

Nastavak na Deutsche Welle...






 Povezane vesti
Koliko su pouzdani testovi na antitela posle vakcinacije?

Koliko su pouzdani testovi na antitela posle vakcinacije?

Izvor: B92, 04.Avg.2021

Vakcinisali ste i želite da izmerite količinu antitela. U slučaju vakcinacije protiv korone problem je u tome što još uvek ne postoje granične vrednosti za takve testove. A tu je i delta soj...Vakcine koje se koriste pre svega podstiču stvaranje antitela usmerena na tipičnu "bodljikavu" belančevinu...

Nastavak na B92...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Deutsche Welle. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Deutsche Welle. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.