Izvor: RTS, 21.Jan.2015, 00:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad zakon vaspitava roditelje
Da li su roditelji u Srbiji sposobni da vaspitavaju i podižu svoju decu na osnovu sopstvenih osećaja i procena ili se, zbog pojedinaca, uloga roditelja mora zakonski urediti. Poslednjih nedelja najviše se pričalo o fizičkom kažnjavanju dece, ali zakon uređuje i vakcinaciju i redovne zdravstvene preglede, pa i to kada i gde deca smeju da budu sama.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Kao da im nisu dovoljne svakodnevne brige, roditelji se sve češće pitaju gde je granica zakona – kada im pomaže a kada odmaže u vaspitavanju i brizi za decu.
Velika polemika povela se oko toga šta je u interesu deteta: šamar ili lepa reč, za vakcinu ili protiv – dilema onih koji su kao mali bez pitanja vakcinisani. Najviše ih zbunjuju oprečne informacije.
"Ono što država treba da uradi je da obezbedi informacije roditeljima i da se potrude da taj kanal kroz koji dobijaju informacije bude pravi: šta je vakcina, koji su rizici ako dete dobije a koji ako ne dobiju vakcinu. Tek na osnovu toga da roditelj odluči", kaže Dragana Soćanin iz Udruženja "Roditelj".
Dete ne može samo da odluči da li da primi vakcinu i kada će kod zubara, ali, ako to ne uradi na vreme, mama i tata će platiti deo cene popravke zuba.
U skandinavskim zemljama je i drastičnija kazna – roditelj može biti proglašen neodgovornim. Kod nas, čini se, ne poštuju se ni osnovni propisi.
"Možemo da vidimo da se deca, čak do vrtića, prevoze stojeći na prednjem sedištu, što je nedopustivo. To je direktno ugrožavanje života deteta i država tu treba da se meša", kaže Dragana Soćanin.
Iako se roditelji trude da deci budu sigurnosni pojas, lomovi su najčešći u brakorazvodnim parnicama. Sada se o starateljstvu roditelji dogovaraju, po novom građanskom zakoniku možda neće imati tu mogućnost.
"Država će reći da roditelji moraju da se dogovore, neće im ostaviti kao slobodnu volju ako ne žele da se dogovore. To će biti izuzetak koji će morati i te kako da obrazlože na sudu", kaže Marija Petrović iz Centra za prava deteta.
Minimalna intervencija države koja je samo oslonac roditeljima jeste ideal do koga se ne stiže lako. Loše je kada roditelji nisu dovoljno uključeni u život svoje dece. Još je gore kada nisu uključeni u pisanje zakona koji odnose u porodici treba da urede.
