Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Okt.2017, 16:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li bojazni od epidemije velikog kašlja?
Imunizacija putem vakcinacije jedan je od najvećih izuma medicine, po rečima stručnjaka. Taj izum je omogućio svima koji se vakcinišu da im organizam dođe u kontakt sa izazivačima mnogih bolesti koje su u proslošti bile smrtonosne i tako stvori odbrambeni odgovor koji će ih kasnije, u kontaktu sa obolelima, od bolesti zaštititi.
Iako se verovalo da su bolesti kao što je veliki kašalj u Srbiji iskorenjene, RTV je od pojedinih roditelja dobila informaciju da su im deca >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << obolela od ove bolesti, a ovu informaciju su nam kasnije potvrdili i pedijatri. RTV istražuje otkud veliki kašalj u Srbiji i ima li bojazni od epidemije.
Prema rečima stručnjaka, do pre šest, sedam godina, broj slučajeva dece i odraslih obolelih od velikog kašlja u Srbiji bio je izuzetno mali. Od tada se beleži porast, pa se broj obolelih na godišnjem nivou kreće od četrdesetak, pa i do preko dve stotine.
"Mi ne možemo da govorimo, sa epidemiološkog stanovišta, u odnosu na podatke koje imamo u poslednjih 5, ili 10 godina, da je reč o epidemijskim razmerama javljanja Pertusisa na teritoriji Srbije, oni se ni po čemu ne razlikuju u odnosu na učestalost ovog oboljenja u zemljama u okruženju i zemljama u regionu", rekla je Goranka Lončarević.
Lekare smo pitali da li bi uzročnici ponovne pojave bolesti mogli da budu posledica odbijanja pojedinih roditelja da vakcinišu decu, ili učestalih migracija na ovim prostorima prethodnih godina.
"Svakako da svako kretanje, veliko kretanje i promena u populaciji može dovesti do većeg rizika od bolesti i pojave bolesti, kao što su zarazne bolesti, pa između ostalog i veliki kašalj", izjavila je Snežana Rsovac.
"Vakcinacija je nešto što ne sme da se dovede u pitanje. Stanovništvo, naročito roditelji su sada dovedeni u jednu zapitanost kojoj nema mesta jer vakcincije su učinile da mnoge bolesti koje su zapravo značile pomor, da ih ni vremešniji doktori više ne sreću", saopštila je Vera Kozarski.
Veliki kašalj, u narodu poznatiji kao magareći kašalj, traje 100 dana i najopasniji je za decu mlađu od pet godina, novorođenčad i odojčad.
"Nakon stadijuma zapaljenskog koji traje 7 do 10 dana započinje dugotrajan stadijum zacenjivanja koji traje i danju i noću, sa nemogućnošću udaha, kao respiratornog stridora i to je veliki napor, pogotovu za manju decu, a što je manje dete, to je veći napor", dodala je Rsovac.
U Srbiji je vakcinacija protiv ove bolesti obavezna, a deca se vakcinišu u intervalima od 4 do 5 godina, od rođenja do 14. godine. Ranije je kalendarom bila predviđena celoćelijska vakcina koja se proizvodila na Institutu Torlak, ali je ona zamenjena onom koja se uvozi, a sadrži fragmente bakterije koji su najčešći uzročnik bolesti. Treba reći da u određenom, veoma niskom procentu, možemo oboleti od raznih zaraznih bolesti, pa i velikog kašlja, iako smo vakcinisani. Simptomi koji te bolesti u tom slučaju prate znatno su blaži od onih koji pogađaju stanovništvo koje se nije podvrglo vakcinaciji.
Pogledaj vesti o: Vakcinacija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
