Izvor: B92, 04.Jan.2022, 19:23
Hoće li četvrta doza vakcine biti i poslednja?
Izrael sada preporučuje četvrtu vakcinaciju za osobe starije od 60 godina.
U Nemačkoj su po četvrti put vakcinisane osobe visokog rizika. Ima li kraja vakcinacijama?
A da li je imunitet stada na vidiku?
Dopunske vakcinacije su neophodne jer se broj antitela u našoj krvi vremenom smanjuje.
Do kraja novembra 2021. važilo je sledeće pravilo za mRNA vakcine: treća doza posle >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << šest meseci.
Ali sa pojavom omikrona postalo je jasno da ima smisla uzeti treću dozu ranije, pa se sada preporučuje - nakon samo tri meseca.
Početkom januara 2021. izraelski premijer Naftali Benet je sve iznenadio pozivajući sve građane starije od 60 godina da se razdvoje – po četvrti put.
U Nemačkoj ima i onih koji su već primili četvrtu dozu vakcine.
Po pravilu se radi o osobama koje su pod visokim rizikom – poput dijabetičara ili pacijenata koji primaju lekove koji potiskuju imuni sistem.
U ovim do sada retkim slučajevima, za četvrtu vakcinu je odgovoran lekar.
Moramo li biti spremni za dodatne vakcinacije svakih šest meseci ili svake jeseni, slično gripu?
Doktori još ne znaju odgovor na ovo pitanje jer im nedostaje relevantno iskustvo.
Različiti aspekti igraju ulogu: vakcinacija protiv korone će verovatno morati da se prilagodi novim varijantama u budućnosti – slično vakcinama protiv sezonskog gripa.
Već se radi na brojnim novim vakcinama protiv korone, koje uzimaju u obzir određene mutacije u delta ili omikron varijanti.
Odlučujuću ulogu ima i dalji tok pandemije.
Nije jasno da li će pandemija stati nakon četvrtog ili petog talasa, ili će kovid 19 i njegove varijante postati endemski, pa da li će se redovno javljati u pojedinim regionima i ostati kod nas decenijama.
Pitanje kolektivnog imuniteta je usko povezano sa tim.
Hoćemo li to uskoro postići?
Da li je uzrokovano vakcinacijom ili možda slučajnom infekcijom, kao što se već vidi u velikim delovima Afrike?
S obzirom na trenutne (visoke) stope incidencije, ovako nešto bi se ipak moglo dogoditi u Evropi.
Međutim, kada je u pitanju naš imunitet, nisu važna samo antitela.
Na to ukazuje nepregledana studija koju je veliki tim istraživača iz Velike Britanije i Singapura objavio 10. novembra u časopisu Nature.
Istraživači su pronašli 58 medicinskih radnika koji su imali visok rizik od izloženosti ovom virusu, ali se nisu razboleli, niti su imali pozitivan PCR test, a serološki test na antitela bio je neprimetan.
Imunitet bez detektabilnih antitela Istraživači su otkrili da je tih 58 ljudi, takozvano "seronegativno medicinsko osoblje (SN-HCV)", imalo više takozvanih multispecifičnih memorijskih T ćelija od uporedne grupe koja je radila sa značajno manjim rizikom od izlaganja virusu.
Ove T ćelije su posebno usmerene protiv takozvanog kompleksa replikacije-transkripcije (RTC), koji je odgovoran za replikaciju virusa.
Istovremeno, kod ovih 58 osoba utvrđena je povećana količina proteina IFI27, što se smatra pokazateljem vrlo rane infekcije koronom.
Iz ovoga naučnici zaključuju da su ovi ljudi iza sebe imali "abortivnu" infekciju korona, zarazili su se, ali se bolest nije razvila.
Moguće je, dakle, da su T-ćelije rano zaustavile infekciju koronavirusom.
Ostaje nejasno odakle je ovih 58 ljudi dobilo svoj neobično jak imunitet: možda je bio uzrokovan ranom infekcijom drugim koronavirusom, kao što je virus obične prehlade.
Moguća posledica ovoga: Ponovljeno izlaganje koronavirusima, na primer ako SARS-CoV-2 postane endemičan i stalno u kontaktu sa manjim brojem patogena, može dovesti do toga da naš imuni sistem bude bolje pozicioniran protiv njega – bilo antitela ili T ćelija.
To bi nas definitivno približilo stvaranju kolektivnog imuniteta.
Međutim, istraživači upozoravaju da to nije razlog za nemar.
Zato što je rizik da ne budete imuni na SARS-CoV-2 svakako veoma visok.
Ostaje pitanje da li ćemo sledeće jeseni morati da dobijemo novu dozu vakcine.
Verovatno – videćemo tek kada dođe vreme!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
