Izvor: Radio 021, 02.Dec.2020, 12:14

Epidemiolog Đurić piše za 021: Pandemija - 20 važnih tačaka (Drugi deo)

Epdemiolog dr Predrag Đurić u autorskom tekstu za 021.rs piše 20 važnih tačaka u borbi protiv koronavirusa. U ovom tekstu donosimo još 10 važnih tačaka koje se tiču funkcionisanja zdravstvenih ustanova, vakcinacije, ulaska u zemlju iz inostranstva, ograničenja kretanja...

Piše: Predrag Đurić

Prvih tekst sa 10 tačaka u borbi protiv koronavirusa možete da pročitate na OVOM LINKU.

"Deset tačaka koje slede u tekstu sadrže >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << mere koje niti su jedine neophodne, ni sveobuhvatne. One se nadovezuju na već postojeće mere (recimo prevencije u zdravstvenim ustanovama) i ne sadrže mnoge potrebne detalje opisane i dostupne u vodičima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) i američkih Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Prvenstveno ukazuju na one aktivnosti koje su prethodnih meseci izostale ili nisu sprovedene u neophodnom obimu. Takođe ukazuju na neophodnost šireg dijaloga oko nekih spornih mera", kaže dr Đurić.

Kako navodi, tačke o kojima ćete moći da čitate svakako sadrže niz manjkavosti i nesavršenosti. Njihov cilj nije neposredna primena, već iniciranje dijaloga. Detaljnu razradu predloženih mera, njihovo redefinisanje i konačan oblik trebao bi da donese tim stručnjaka za svaku oblast, nezavisan od vlasti i sa profesionalnim kredibilitetom. Ali, to se mora učiniti bez odlaganja. U suprotnom, ostaće utisak da je na delu stihijsko prokužavanje stanovništva sa ciljem da se ne naškodi najbogatijima.

11. Zdravstvene ustanove

Neophodno je angažovati sve raspoložive kadrovske resurse – penzionisane zdravstvene radnike, sve zaposlene na birou, druge zdravstvene radnike koji ne rade u zdravstvenom sistemu, studente zdravstvenih profila, na dobrovoljnoj osnovi. Potrebno je angažovati u druge građane na poslovima koje mogu da obavljaju uz prethodnu obuku i uz pridržavanje svih mera zaštite – osnovna nega bolesnika, ishrana bolesnika, pomoć pri održavanju lične higijene, psihološka podrška, unos i obrada podataka, kontakt sa članovima porodice i drugim kontaktima, davanje saveta onlajn i telefonski.

Rad kovid ambulanti se mora tako organizovati da pacijenti ne čekaju na pregled, uključujući onlajn i telefonsko zakazivanje, kućne posete, itd.

Ne-kovid neurgentnim pacijentima omogućiti laku dostupnu komunikaciju sa zdravstvenim radnicima onlajn i putem telefona. Odmah uključiti privatnu praksu i u njima omogućiti lečenje o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja.

 Foto: 021.rs

Odmah omogućiti PCR dijagnostiku u privatnim laboratorijama, uz pomoć iz fonda solidarnosti za nabavku opreme i materijala i zadovoljenje svih standarda, a troškove testiranja treba da snosi RFZO.

Svi pacijenti, zaposleni i posetioci u zdravstvenim ustanovama moraju da budu tretirani u svakom momentu kao zaraženi i zarazni i u tom smislu sve mere prevencije moraju biti primenjene.

Svako angažovanje dodatnih radnika treba da bude adekvatno plaćeno, a svi zaposleni u zdravstvu angažovani tokom pandemije moraju da dobiju dodatak na platu od 50 odsto zbog rada pod visokim rizikom, pod stresom, itd. Neiskorišten godišnji odmor mora da bude plaćen dvostruko i nadoknađen po završetku pandemije.

12. Banke, državne službe i druge službe

Ove ustanove moraju da omoguće građanima da obavljaju sve svoje potrebe bez dolaska u prostorije ustanove (onlajn, putem telefona, itd.). Posebno je važno da sve ustanove obezbede da se na svaki imejl građana odgovori u roku od jednog sata ili, još bolje, uvođenjem onlajn četa. Takođe je nužno da obezbede dovoljno telefonskih linija i operatera kako bi građanin dobio operatera u vremenu kraćem od 10 minuta.

Usluge koje se moraju obavljati u prostorijama, treba da se prethodno zakažu, a vreme čekanja ne sme da bude duže od tri dana. Tako gde zakazivanje nije moguće (npr. predaja pošiljki, podizanje novca), treba obezbediti držanje rastojanja i nošenje maski prilikom čekanja.

Iz fonda solidarnosti je potrebno obezbediti subvencije za zapošljavanje dodatnog osoblja koje će raditi na komunikaciji sa građanima.

 Foto: Pexel/ Negative space

Potrebno je ukinuti sva besmislena pravila koja građane dodatno izlažu riziku, kao što je postojanje poštanske uplatnice i njeno prilaganje (treba je zameniti onlajn plaćanjem), overavanje dokaza o plaćanju, itd.

Pošti i kurirskim službama subvencionisati prijem dodatnog broja zaposlenih, kako bi se građanima olakšao prijem pošiljaka. Ukinuti preuzimanje pošiljaka i novca u poštama i omogućiti građanima da onlajn ili putem telefona odrede vreme za prijem pošiljke kod kuće. Ukinuti carine na pošiljke iz inostranstva koje nemaju komercijalnu prirodu – knjige, časopisi, odevni predmeti, suveniri, igračke, umetnički pribor i slično do iznosa od 200 evra.

13. Pravila za ulazak u zemlju

Ograničenje ulaska u jedno područje iz drugog područja ima smisla onda kada je epidemija ograničena na jednom od njih, a nije se javila na drugom području. U situaciji kada postoji pandemija koja ne štedi gotovo nijednu zemlju, ograničenje ulaska nije svrsishodno. Isto se odnosi i na obavezu testiranja.

Jedine svrsishodne mere odnosile bi se na merenje telesne temperature i eventualno brzi test na granici, koji bi imao visoku pouzdanost i davao rezultate u roku od nekoliko minuta, a osobe sa visokom temperaturom i/ili pozitivnim testom bi bile savetovane da se jave lekaru i da ostanu u samoizolaciji.

Prekograničnu saradnju u pogledu lečenja obolelih i razmene iskustava i kadra bi trebalo stimulisati.

14. Ograničenje kretanja

Kretanje građana ne treba da se ograničava. Treba potencirati držanje rastojanja i nezadržavanje u grupama, kao i izbegavanje zatvorenih prostora. Treba preporučiti nošenje maski na otvorenom za osobe u povećanom riziku.

Tokom trajanja pandemije sva porodična okupljanja treba ograničiti na članove istog domaćinstva i roditelje/decu/unuke koji žive u različitim domaćinstvima, kao i partnere. Izuzetak čine stare i bolesne osobe koje žive same, kojima se treba omogućiti posećivanje određenog broja najbližih osoba.

15. Sport i rekreacija

Građanima mora biti omogućeno da budu fizički aktivni tokom pandemije i treba da budu podsticani na najmanje sat vremena fizičke aktivnosti dnevno. U svakom gradu treba proširiti pešačke zone, kao i urediti staze i sportske površine u prirodi. Osim šetnje, vožnje bicikla i trčanja, treba promovisati i one sportove koji sa sobom ne nose rizik od direktnog kontakta.

 Foto: Pexel/ Gustavo Fring

Nakon dvonedeljne pauze, treninzi mogu da se nastave tamo gde mogu da je moguće sprovesti sve mere prevencije, o čemu saglasnost daje sportski savez.

Profesionalne sportske aktivnosti na otvorenom treba omogućiti bez prisustva publike.

16. Komunikacija tokom pandemije

Celokupna komunikacija državnih tela sa javnošću treba da se sprovodi od strane Operativnog štaba, odnosno njegovih članova zaduženih za komunikaciju. Oni su dužni da građanima daju potpune i istinite informacije, kao dopunu seta podataka koji se dnevno ažurira na sajtu IZJZS.

Svaka zdravstvena ustanova mora dnevno da na svom sajtu objavljuje podatke o broju testiranih PCR testom i drugim testovima, broj pozitivnih, obolelih, hospitalizovanih, na respiratoru i umrlih.

Svi državni funkcioneri i službenici dužni su da u svakom momentu u javnosti, uključujući i otvoreni prostor, gostovanje u medijima i slično, da nose masku. Svakom od njih koji ne koristi masku u navedenim situacijama, funkcija treba automatski da prestane, uz zabranu obavljanja bilo koje javne funkcije tokom narednih deset godina.

17. Praćenje kontakata i testiranje

Neophodno je angažovati dodatne resurse za praćenje kontakata. Osim materijalnih i informatičkih resursa, to uključuje obučene pojedince koji će pomagati zdravstvenim radnicima u kontaktiranju izloženih osoba, njihovom informisanju o potrebnim merama i facilitiranje procesa testiranja. Svakom "kontaktu" treba omogućiti da se testira u roku od 24 sata i predložiti mu kućni karantin, za koji nije potrebna saglasnost poslodavca ili obrazovne ustanove, a tokom kojeg svakoj zaposlenoj osobi sledi puna nadoknada.

U slučaju da nije moguće značajnije povećanje PCR testiranja dodatnim angažovanjem resursa (uključenjem privatnih laboratorija, dodatnih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama), treba razmotriti primenu brzih testova. U suprotnom – kada dobijanje rezultata testa u roku od 24 sata za sve osobe sa simptomima i njihove kontakte nije moguće, svaka osoba sa simptomima i svaki "kontakt" treba da budu tretirani kao kovid-19 pacijenti, što uključuje njihovu hospitalizaciju ukoliko klinička slika to nalaže, odnosno kućnu izolaciju i karantin, uz kontinuirano praćenje zdravstvenog stanja od strane zdravstvenih radnika ili drugih angažovanih obučenih radnika putem društvenih mreža ili telefona i hospitalizaciju čim se zdravstveno stanje pogorša.

 Foto: FoNet

Nijedna aktivnost građana ne bi smela biti uslovljena prethodnim testiranjem na koronavirus. Izuzetak su prijem u zdravstvene ustanove i ustanove socijalne zaštite i druge kolektive, pri čemu troškovi treba da padaju na teret RFZO, a procedura testiranja mora da bude jednostavna, bez čekanja u redu (npr. uz prethodno zakazivanje, primenom brzih testova i slično).

18. Vakcinacija

Kada postane dostupna, vakcinacija mora biti dobrovoljna. Nijedna delatnost ili aktivnost ne mogu biti uslovljene prethodnom vakcinacijom.

Sa pripremom logistike za vakcinaciju treba početi odmah. To podrazumeva izradu planova za prioritetnu vakcinaciju, određivanje vakcinalnih punktova, transport i čuvanje vakcine, itd.

Građani moraju da dobiju potpunu informaciju o potencijalnim neželjenim efektima i nuspojavama i treba im pružiti priliku da sa profesionalcima razgovaraju o svojim nedoumicama i strahovima, kako bi doneli informisanu odluku.

Nuspojave i neželjene reakcije na vakcinu moraju da budu pažljivo praćene i javnost o njima obaveštena nakon sprovedene evaluacije svakog pojedinačnog slučaja. Odmah treba pristupiti pripremi sistema za kvalitetno registrovanje i evaluaciju neželjenih reakcija u uslovima pandemije.

Svi zdravstveni radnici moraju da odbiju bilo kakvu nadoknadu ili drugi vid koristi ponuđen od strane proizvođača lekova, vakcina, lekovitih sredstava, opreme i slično. O svom potencijalnom sukobu interesa dužni su da odmah obaveste svoju zdravstvenu ustanovu nadležnu komoru i pacijente (npr. učestvovanje u studijama koje ispituju dejstvo novih lekova, vakcina, itd.).

 Foto: Pexel/ Artem Podrez

U budžetu Republike Srbije mora da se formira fond za stručno usavršavanje zaposlenih kome će svaki zaposleni imati pristup, kako stručno usavršavanje zdravstvenih radnika ne bi zavisilo od proizvođača lekova, vakcina i drugog.

Prioritet za vakcinaciju su zaposleni u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, štićenici ustanova socijalne zaštite, zaposleni na esencijalnim radnim mestima (vodosnabdevanje, uklanjanje otpada, javni prevoz), kao i osobe u naročitom riziku (oboleli od hroničnih bolesti, starije osobe).

19. Profesionalna udruženja

Komore zdravstvenih radnika, stručna udruženja i sekcije, kao i sindikati, moraju da imaju mnogo angažovaniju ulogu u zaštiti svakog pojedinačnog zdravstvenog radnika i borbi za njihova prava. Oni takođe moraju da budu zamajci profesionalne diskusije o svim bitnim stručnim pitanjima. Za to je neophodna njihova nezavisnost od donosioca odluka.

U saradnji sa IZJZS moraju da prevode i učine javno dostupnim najrelevantnije vodiče i preporuke SZO, ECDC i naučne radove.

20. Solidarnost

Pandemija ne pogađa sve jednako. Ona najviše pogađa one najranjivije, najsiromašnije i one koji žive od svog rada. Uz to, značajnim delom posledice pandemije su rezultat višegodišnjeg nedovoljnog ulaganja u zdravstvo, obrazovanje, kao i druge delatnosti koje unapređuju kvalitet života i zdravlje građana, zarad subvencionisanja privrednih društava. Konačno, postoje i dobitnici tranzicije – pojedinci i privredna društva koja uvećavaju svoju dobit i bogatstvo tokom pandemije.

 Foto: Pexel/ Tim Samuel

Uspešan odgovor na pandemiju velikih razmera zahteva solidarnost svih aktera, a posebno onih koji godinama i decenijama profitiraju dok neprofitne grane društva stagniraju ili propadaju, kao i onih koji tokom pandemije profitiraju. To se može ostvariti kroz fond solidarnosti u kojem bi se sredstva prikupljala na sledeći način:

 Uvođenjem solidarnog poreza od 20 odsto na dobit preduzeća u 2020. godini koja je veća od 200,000 EUR i progresivno za veće dobiti, Uvođenjem solidarnog poreza za 2020. godinu na lično bogatstvo od 20% na lično bogatstvo veće od 200,000 EUR (izuzimajući jednu nekretninu i jedan automobil do 30,000 EUR) i progresivno za veće bogatstvo, uzimajući u obzir porodično stanje, Uvođenjem solidarnog poreza na imovinu verskih zajednica i prihode u 2020. godini od 20%, Uvođenje verskih zajednica u sistem poreza i obaveznog zdravstvenog i socijalnog osiguranja, Solidarnost svih primalaca državnih subvencija u obliku povraćaja subvencija u iznosu od 20%,Solidarni porez na neto prihode banaka, osiguravajućih i srodnih preduzeća od 20% neto prihoda u 2019. godini. Limitiranje zarada u javnim preduzećima, tako da one ne mogu biti više od srazmernih plata u zdravstvu, obrazovanju i kulturi, Limitiranje zarada rukovodilaca u javnom sektoru, tako da njihove zarade ne mogu biti više od najviše zarade lekara,Ukidanje naknada za članove upravnih i nadzornih odbora u javnom sektoru i solidarni porez od 50% za neto prihode u 2020. godini, kao i isti porez na prihode predstavnika države u upravnim i nadzornim odborima van javnog sektora, Svi poslanici i odbornici na stalnom radu, kao i zaposleni u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi koji imaju zarade dvostruko više od republičkog proseka, solidarno se odriču 10% neto zarade tokom narednih godinu dana, Stvaranje uslova da se u 2021. uvede univerzalni osnovni prihod za svakog građanina Srbije i uspostavljanje limita za maksimalno lično bogatstvo.Osim navedenog, neophodno je ukinuti troškove reprezentacije u javnom sektoru. Do završetka pandemije, subvencije iz budžeta, koje su se do sada delile stranim kompanijama, verskim zajednicama, političkim organizacijama i profesionalnim sportskim klubovima i sportistima, treba preusmeriti ka domaćim privrednim subjektima, amaterskim sportskim klubovima i udruženjima građana koji su najviše pogođeni pandemijom.

Uspešno uspostavljanje i sprovođenje mera zahteva veoma intenzivno angažovanje pojedinih inspekcijskih službi, što višestruko prevazilazi njihove kapacitete. Stoga je neophodna i solidarnost na ovom polju, usmeravanjem kapaciteta svih inspekcijskih službi na protivepidemijske mere, nakon kratke obuke, kao i privremeno angažovanje zaposlenih u državnoj upravi i javnim preduzećima na inspekcijskim poslovima i prijemom novih radnika u inspekcijske službe, kako bi se navedene mere mogle sprovesti rapidno, a kontrola njihove primene sprovodila kontinuirano.

Dr Predrag Đurić je lekar specijalista epidemiologije i doktor medicinskih nauka iz oblasti javnog zdravlja. Radio je kao epidemiolog u Institutu za javno zdravlje Vojvodine i na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, gde je jedno vreme bio i šef Katedre za epidemiologiju. Od 2012. godine radi kao međunarodni konsultant Programa za razvoj Ujedinjenih nacija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, a zatim i kao predavač na Institutu za globalno zdravlje i razvoj Univerziteta Kraljice Margarete u Edinburgu. Jedno vreme rukovodio je Jedinicom za operativna istraživanja Lekara bez granica u Luksemburgu i Briselu. Radio je i kao konsultant Globalnog fonda i Međunarodne federacije crvenog krsta i crvenog polumeseca u Ženevi, a trenutno rukovodi projektom Evropske Unije u Ukrajini koja ima za cilj pomoć reformi sistema javnog zdravlja u ovoj zemlji. Bio je član više stručnih tela Ministarstva zdravlja Srbije. Bio je urednik i koautor više udžbenika za studente medicine, stomatologije i drugih zdravstvenih profila, kao i autor brojnih naučnih i stručnih radova iz oblasti epidemiologije i javnog zdravlja.

Autor: Predrag Đurić

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

Nastavak na Radio 021...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio 021. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio 021. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.