Izvor: Večernje novosti, 25.Dec.2012, 23:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đukić Dejanović: Ne sme biti pacijenata drugog reda

OD sledeće godine u Srbiji će se kompletna imunizacija obavljati po novom kalendaru, savremenim vakcinama koje u jednoj dozi sadrže zaštitu od više bolesti. Omasoviće se skrining programi za rano otkrivanje najčešćih onkoloških oboljenja: karcinoma dojke, grlića materice i debelog creva. A, oko 80 odsto svih zdravstvenih problema stanovništva moraće da se rešava na primarnom novou, u domovima zdravlja - najavljuje ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović.U intervjuu ”Novostima” >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ministarka kaže da je upravo odsustvo ovih mera razlog što je zdravstvo, za koje izdvajamo svega 250 evra po stanovniku godišnje, veoma skupo i nedovoljno efikasno.* Da li je primarna zdravstvena zaštita spremna za planove o kojima govorite - da bi se preventivom smanjili troškovi?- Sve izabrane lekare i zdravstvene radnike koji će u tome učestvovati stimulisaćemo finansijski. To ne mogu biti velika sredstva. Sa onim što su dosad dobili kroz plaćanje po kapitacionoj formuli, i kroz malo povećanje zarada koje očekujemo u martu, to je, ipak, neka stimulacija.* Zdravstvenim ustanovama je otpisano 13,5 milijardi duga. Kako ih sprečiti da se ponovo zadužuju?- Zdravstvene ustanove neće više moći same da se snabdevaju, pa ni da troše više nego što im je opredeljeno, a finansijska disciplina mora biti veća. Mislili smo da treba formirati nezavisno telo, koje će se baviti centralizovanim snabdevanjem i tražili od Svetske banke da nam da logistiku da bi to telo radilo transparentno. Ali, ocena je RFZO, koji ima 2.000 zaposlenih, da on može da preuzme taj posao.JEDINSTVENO PROTIV KORUPCIJE * DA li ima razmimoilaženja između SPS i SNS oko toga kako bi trebalo da se vodi borba protiv korupcije?- Tvrdim da takvih razmimoilaženja nema. To je zakonodavna aktivnost i mi tu imamo jedinstven stav. Korupcija je apriori vezana za vlast i preispituju se oni koji su bili u vlasti. Nema člana Vlade koji će štititi onog za kojeg se utvrdi da je u koruptivnim tokovima. Mi se tako deklarišemo, i tako se ponašamo.* U zdravstvenim ustanovama, ipak, tvrde da se ne može čekati da se na centralnim tenderima nabavlja baš sve, pa i gaza...- Ako mogu Nemačka i Francuska centralizovano da kupuju gazu, možemo i mi. Nije svejedno kada ugovarate cenu za ogromne količine gaze i kada svaka ustanova to radi za sebe. U tome i jeste ključ za uštede. Centralizovano će se nabavljati lekovi, sanitetski i laboratorijski materijal, a zdravstvene ustanove će voditi računa o hrani, higijeni. Direktorima smo već dali nalog da obezbede svoje zdravstvene ustanove za prvu polovinu sledeće godine, a od 31. marta do juna, na centralnim tenderima obezbediće se sve što je potrebno za drugu polovinu godine.* Verujete li da će se tako izbeći situacije da nema dovoljno, recimo, pejsmejkera, kao što je to trenutno slučaj?- Moraćemo uvek da imamo rezerve za tri do šest meseci da bi se, eventualno, nešto iz jedne ustanove prebacilo u drugu ako to zahtevaju okolnosti. To je problem s kojim smo se i do sada sretali. Evo, sada imamo situaciju da nema nekih reagenasa u pojedinim ustanovama, iako su same ustanove to nabavljale. Nema ni dovoljno pejsmejkera jer je raspodela veoma loša.* Gde je situacija trenutno najteža, da li je to, recimo, onkologija gde se povećava smrtnost lečenih, ili na psihijatriji, gde su uslovi uglavnom katastrofalni?- Postoje, nažalost, pacijenti prvog i drugog reda. Bez obzira na to koliko je teško, kardiološki bolesnik je u siromašnoj Srbiji, ipak, shvaćen i za njega se čini bar onoliko koliko u zemljama regiona. Kada je u pitanju psihijatrijski bolesnik, mi izdvajamo za lekove te kategorije pacijenata dva odsto ukupnog novca za medikamente, Slovenija osam, a Albanija šest odsto. Izdvajanja za psihijatrijske pacijente su ovde dosad bila ispod dozvoljenog minimuma, i to ćemo sigurno popravljati već 2013. godine.* Kakav utisak ste stekli tokom nenajavljenih poseta nekim zdravstvenim ustanovama?- Uočila sam entuzijazam zaista velikog broja zaposlenih, da pacijenti imaju i emotivni odnos prema ljudima koji ih leče, ali i da se u nekim ustanovama bespotrebno dugo čeka. Zdravstvena ustanova mora da odiše čistoćom, pristojnošću, humanošću, stručnošću i tako će svi morati da se ponašaju.* Dugovanja za zdravstveni doprinos premašila su 130 milijardi dinara. Ima li šanse da se bar deo tog novca naplati?- Imamo obećanja ljudi koji vode finansije države da će inspekcijski poslovi biti intenzivirani i da će se naplaćivati sve što je moguće. Svaka naplata duga je dobrodošla. Punjenje republičke zdravstvene kase sredstvima od doprinosa u narednom periodu je veoma važno, tim pre što je budžetska linija za kompletno zdravstvo nešto preko 10 milijardi, a duguje nam se više od 130 milijardi dinara. Najnovijim izmenama Krivičnog zakonika predviđeno je da se neuplaćivanje doprinosa za zdravstvo tretira kao krivično delo, pa se, verovatno, više neće događati da neko dobija nagradu zato što je izvanredan privrednik, a da za svoje zaposlene nije uplatio doprinos.TRAŽI SE KONSENZUS O PLATFORMI ZA KiM * DA li će sve stranke, bar one iz vladajuće koalicije, podržati platformu za Kosovo?- Platforma za Kosovo je očigledno još u analizi. Tendencija ove vlade je da se postigne što je moguće veći konsenzus. Ako se uspe da lokalne samouprave sačuvaju one najbitnije institucije, za zdravstvo, obrazovanje, telekomunikacije, i da Beograd doživljavaju kao centar koji brine o njima, mislim da će se napraviti veliki korak za kvalitetniji život Srba na Kosovu i Metohiji.* Da li ćemo od 1. januara definitivno sa receptom moći i u privatnu apoteku, s obzirom na to da još nije počelo potpisivanje ugovora?- Potpisivanje ugovora sa RFZO, pa i za privatne apoteke, počinje krajem decembra i traje do 10. januara. Za privatne apoteke koje žele da se uključe u izdavanje lekova na recept važiće potpuno isti uslovi kao i za državne. Mislim da će to omogućiti pacijentima da komfornije realizuju svoj recept i dođu do leka, a podstaći ćemo i konkurenciju između državnih i privatnih apoteka.* Šta ćete uraditi da se skrate liste čekanja na kojima je trenutno oko 55.000 ljudi?- Najveći problem su čekanja u oftalmologiji, ortopediji, kardiohirurgiji i onkologiji. U bolnici ”Banjica” čekanje na ugradnju veštačkog kuka skraćeno je na najviše šest meseci, što je standard i u regionu i u Evropi. Radiološke terapije ambulantni pacijenti trenutno čekaju dve nedelje, a bolnički četiri. I to je sasvim prihvatljivo. Ali, na kardiovaskularne intervencije na nivou Srbije i na ugradnju sočiva posle operacije katarakte se veoma dugo čeka. Republička komisija za ovu oblast je rekla da konačno moraju i oftalmolozi u opštim bolnicama da rade svoj posao. To podrazumeva da se u 17 opštih bolnica koje imaju razvijenu službu oftalmologije počne sa operacijama katarakte u većem obimu.* Na kardiohirurgiju, ipak, ne bi smelo toliko da se čeka, a u ”Dedinju” pacijente za neke intervencije sada upisuju za 2017. godinu!- Bolnice su dobile instrukcije da se pacijentu dok čeka ne sme pogoršavati zdravstveno stanje. Ali, ne mogu ni pacijenti birati ko će da ih operiše. Onaj ko bira ne može biti na listi čekanja, jer on ima svoj, poseban zahtev, a u nekim ustanovama su liste dugačke baš zato što pacijenti biraju lekare.

Nastavak na Večernje novosti...

Glas javnosti: Slavica Đukić Dejanović: Imunizacija savremenim vakcinama