Izvor: Danas, 10.Jan.2015, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veštica koju su ohrabrivali da prizna
Jednog četvrtka, oko Uskrsa, obavestili su me da je moj sin pao s kruške i slomio nogu. On je živeo podalje od nas, na dva sata hoda. Iako se bilo smračilo, odlučila sam da krenem kako bih ga lečila.
Oko pola noći – mesec se podigao – na stazi blizu mlina ugledala sam mnogo muškaraca i žena: sve nepoznata lica. Sklonila sam se da prođu i nastavila svojim putem. Okružili su me i onaj što je izgledao kao vođa >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << pitao me je: „Kuda si pošla?“
Odgovorila sam mu da idem kod sina i objasnila mu zbog čega.
„A, ne, draga moja“, uzvratio je. „Sada si s nama: ili ćeš ostati, ili si gotova!“
Tako sam ostala. Morala sam da se zakunem da pripadam društvu sto hiljada đavola iz pakla, a onda sam krenula s njima do svetilišta gde ih je čekao đavo s guščijim nogama okrenutim naopačke; neki su vodili vola, drugi kozu. Tada sam prvi put bila na zabavi.
"Veštice - Ispovesti i tajne" Terzila Gato Kanu; izdanje Clio
