Izvor: Vesti-online.com, 27.Apr.2016, 15:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stari običaji pred Vaskrs: Znate li šta se radi na Veliku sredu?

Vaskrs, ili danas odomaćen naziv, Uskrs, najveći je i najznačajniji hrišćanski praznik. Tog dana je, prema predanju, Isus Hristos, vaskrsnuvši iz mrtvih, pobedio smrt i greh koji su carovali ljudima. Hristovom vaskrsenju prethodi nedelja Hristovih stradanja - Strasna sedmica.

Zbog svoje važnosti, svi dani Strasne sedmice nazivaju se Velikim. Ove nedelje crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja, a na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti.

Crkva >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i verni narod sećaju se ovoga dana žene grešnice koja je izlila mirisno ulje (miro) na noge Spasiteljeve, pripremajući ga za pogreb. Takođe, crkva nas podseća i na izdaju Judinu. Uveliko je u toku velika nedelja, pa se i svi dani u njoj nazivaju veliki dani, jer se bliži najveći hrišćanski praznik Uskrs. Nekad su se početkom ove sedmice žurno završavali svi poslovi, da bi praznik nad praznicima, kako su u crkvi nazivali Vaskrs, mogao da se proslavi što dostojnije.

Velika sreda je poslednji puni radni dan u ovoj sedmici, u kojoj se održava i najstroži post. Cele velike sedmice žene nisu ništa radile u ruke, naročito pazeći da ništa ljudima i deci tad ne šiju. Stočari su na Veliku sredu nastojali da tako namire stoku i opskrbe je hranom da ne moraju u prazničnim danima koji slede da joj prilaze i staraju se o njoj. I radna ili vučna stoka, kada se na ovaj dan ispregne ili iskoška, mirovala je i plandovala punih sedam dana, sve do praznog ili svetlog četvrtka po Vaskrsu.

U Negotinskoj Krajini su na veliku sredu brali burijan (aptiku), strogo pazeći da od branja pa nadalje ne dodirne zemlju, donosili kući i ostavljali da prenoći okačen pred kućom, a sutradan ga palili pred svojim dvorištima. Deo ovako uzbranog burijana su odvajali da ga potom palože i sažežu na groblju. Verovalo se da je ovo zaštita od veštica. Burijan je biljka poznata još iz praslovenske zajednice, a u narodnoj medicini je našao višestruku primenu. Njegov koren, lišće i plod (bobice) se upotrebljavaju kao lek protiv više oboljenja, a osobito se veruje u njegovu magijsku moć.

Ponegde, kao u Leskovačkoj Moravi, na Veliku sredu počinju da boje (maste) uskršnja jaja. Prvo obojeno jaje se naziva izmamak. Bojeno je uz bajanje i smatrano je lekovitim, a čuvano je i radi zaštite od grada (leda). Poneko je naročito čuvao izmamak i prva dva jajeta obojena posle njega. Verovalo se da ta tri jajeta mogu da se očuvaju bez kvarenja tri godine.

Nastavak na Vesti-online.com...