Izvor: B92, 06.Apr.2010, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija za Uskrs-praznik ili praznovanje
Gradovi i veća mesta u Srbiji ličili su jedni na druge u minula četiri dana uskršnjih praznika - bez gužvi u saobraćaju, pustih ulica, ali prepunih izletišta Ovogodišnji uskršnji praznici bili su nekako "najneradniji", po svoj prilici zato što su se "poklopili" datumi pa su ih istovremeno slavili pravoslavna, rimokatolička i reformistička crkva. Ipak, nije reč samo o kalendaru praznika.
Prema Zakonu o državnim praznicima u Srbiji se ne radi osam dana tokom jedne godine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << - na Novu godinu, Božić, Dan državnosti Republike, Uskrs sa Velikim petkom i Praznik rada.
Zakon priznaje pravo da se određeni datumi, odnosno praznici - praznuju, ali ne poznaje "institut" spajanja prazničnih dana sa vikednima.
Zaposleni u Srbiji, naime, koristeći se zakonskim pravom, godišnje mogu da uživaju u proseku nešto manje od 150 neradnih dana ili gotovo pet meseci, računajući državne praznike, krsnu slavu, vikende, godišnji odmor i plaćena odsustva po različitim osnovama.
Uskrs je upravo spajanjem praznika sa vikednom za mnoge u zemlji bio mini godišnji odmor.
Predstavnici putničkih agencija su još nekoliko dana uoči praznika saopštili da su aranžmani uglavnom prodati, najskuplji među prvima, a za prosečnog Beograđanina i stanovnika nekog drugog većeg grada - rođaci "u unutrašnjosti" ili na selu bili su uobičajena praznična destinacija.
Aktivnosti državnih organa takođe su bile svedene na minimum, pa su glavne informativne emisije na televizijama ličile na program nekih drugih zemalja koje su izašle iz tranzicije i - mimo još aktuelne svetske ekonomske krize - nisu navikle na iskakanja u vidu velikih medijskih događaja, reformskih poteza, hapšenja...
Tu "ravnu", prazničnu sliku "kvario" je predsednik Srbije, koji je praznik proveo radno, u poseti Libiji, a potom i Negotinu, kao i nekolicina ministara i drugih zvaničnika.
Sindikalni lideri ne vide u takvom stanju stvari ništa neobično.
Lideri Unije poslodavaca Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Stevan Avramović, Ljubisav Orbović i Ranka Savić kažu da je Uskrs najveći hrišćanski praznik, pa je i prirodno da ti dani budu neradni.
Spajanje praznika i vikenda nisu komentarisali, ali ih, tvrde, zabrinjava činjenica da je nerad u Srbiji generalno prisutan i da bez većih sistemskih rešenja neće biti boljitka.
Pozivajući se na statistiku, Avramović kaže da je odavno poznato da Srbi u proseku dnevno rade 2,5 sati.
On, međutim, smatra da krivica nije samo do loših navika stečenih u prethodnom samoupravljačkom životu na kreditima: "Srbija nema šta da radi... nemamo šta da izvozimo, nemamo strategiju razvoja, ne znamo šta su naši resursi", naveo je Avramović.
Slažući se sa kolegom iz Unije poslodavaca, Orbović kaže da je potpuno logično da dani najvećeg hrišćanskog praznika budu neradni i da protiču bez većih aktivnosti.
"Rad na uskršnji praznik je greh", kazao je Orbović.
Ranka Savić ističe da razume poslodavce kojima je teško da ispune sve obaveze koje se od njih zahtevaju, a rad na praznik bi samo uvećao njihove troškove.
Sociolozi i ekonomisti ukazuju da, u našem slučaju, treba imati posebno razumevanje za građane koji u praznicima pronalaze ne samo priliku za odmor, već i za bekstvo od svakodnevnice.
Sociolog Ratko Božović smatra da bi građani Srbije trebalo da više rade i proizvode, a da manje praznuju, ali je istakao da potrebu za opuštanjem u turbulentnom vremenu ekonomske krize treba razumeti, a ne osuđivati.
"U kriznim okolnostima, kada život teče po monotonoj i surovoj svakodnevici, svečanost je odgovor i alternativa. Međutim, činjenica je da više živimo prazno i praznujemo, nego što živimo normalno i potvrđujemo se u zaposlenosti, radu, proizvodnji, produkciji, ili onome što predstavlja potvrđivanje čoveka u profesionalnoj aktivnosti ", rekao je Božović.
Ekonomisti primećuju da, bez obzira na često mišljenje da je praznovanje "ekskluzivno srpska osobina", sve evropske privrede, na primer, u prvom mesecu godine beleže osetan pad proizvodnje upravo zbog praznika.
Oni ističu da su januar i februar u većini zemalja sezonski "mrtvi" meseci u odnosu na vrh proizvodnje, koji se ostvaruje u septembru, ali i ukazuju da se ne može se govoriti o ekonomskoj šteti zbog praznika, jer preduzeća koja imaju tržište i tražnju moraju da rade i u vreme praznovanja.
Ekonomski stručnjaci smatraju da je spajanje praznika i radnih dana sasvim uobičajeno širom sveta i da u Srbiji, kao i u drugim državama sa privredama koje počivaju na konkurenciji, kompanije rukovođene sopstvenim interesima i ekonomskom logikom procenjuju da li im se nešto isplati ili ne.
