Izvor: Sportski Žurnal, 20.Apr.2014, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Opomena Zvezdi pred fajnal-for: Navršava se 30 godina od majstorice koja je Dražena Petrovića odvela u Cibonu, umesto u Beograd

Dan posle Uskrsa, a četiri pre duela koji će odlučivati učesnika Evrolige u sledećoj sezoni, navršiće se tačno 30 godina od dana kad je po zvaničnoj verziji „Nakićev poluhorog” promenio tok košarkaške istorije Srba, Hrvata, tada još Jugoslovena…
– Ne verujem da bi baš Dražen Petrović došao kod nas, kao što se pričalo. Ali, igrali bismo Kup šampiona, bila bi angažovana neka vedeta. Sve bi bilo drugačije da smo dobili – počinje prisećanje Slobodan Nikolić.
Upravo je Nik, bio najbolji strelac te zagrebačke majstorice Cibone i Crvene zvezde, treće utakmice finala plej-ofa u poslednjoj sezoni bez trojke.
Na talonu, naizgled, samo titula. Da nije bio samo pehar, pokazuje i odlomak iz jednog članka zagrebačkih novina, posvećenog tom „poluhorogu”.
„Premda je povijest jednog kluba sažeti u jedan koš, u životu svakog postoji najvažniji, a u slučaju Cibone to je pobjedonosni koš Mihovila Nakića, danas 58-godišnjaka, protiv Crvene zvezde u finalu doigravanja za prvaka SFRJ 1984. godine (72:71). Zbog tog koša Dražen je došao u Cibonu, a ne u Zvezdu, Partizan ili Bosnu.”
Priča o majstorici finala očigledno je počela i pre nego što je bilo izvesno da će se igrati.
Dobrivoje Kašić, Srbin iz Šibenika, tada na čelu KK Elemesa, prvaka SFRJ u konkurenciji dama, imao je dovoljno odvažnosti da bez obzira na moguće posledice presavije tabak i u voljeni klub pošalje zlata vredne informacije.
Koliko je kuraži bilo potrebno znaju samo oni koji su živeli u odavno nacionalno podeljenoj Dalmaciji.
– U jednom od šibenskih kafića povela se priča o finalu. Jedan prilično prepredeni košarkaški radnik je pred dosta svedoka prvo rekao da se zna da će finale suditi hrvatski i srpski arbitar. Kada sam mu rekao da to ne valja, odgovorio mi je – što kad je ravnoteža.

Kašić, devedesetih predsednik ženskog Košarkaškog kluba Crvena zvezda, tom društvu je prećutao misao koja mu se vrzmala u glavi:
– Znao sam da to nije dobro. Jer, za razliku od srpskog, hrvatskom arbitru je uvek, bez obzira na cenu i moguće posledice, na prvom mestu interes hrvatskog kluba. Uvek ima na umu da će sa uspehom tamošnjih klubova ostvariti i svoje interese. Srbinu je lično na prvom mestu i neće ni trepnuti da pusti svoj tim niz vodu.
Mihovil Nakić, košarkaš koji je ubacio taj presudni koš, nedavno je za zagrebačke novine izjavio:
– Tada sam samo hteo da zabijem koš za pobedu i slavlje. I danas se sećam fenomenalnog tuluma koji smo napravili na Pantovčaku. Tek kasnije sam shvatio dodatnu vrednost tog koša koji je pomogao da Dražen Petrović izabere Cibonu kao svoj sledeći klub. Jer je u njenom dresu mogao da igra Kup šampiona.
Košarkaški Mocart, sin Srbina Jovana i Hrvatice Biserke, te sezone bio je na služenju vojnog roka u Beogradu. Svaki slobodan trenutak koristio je da izađe iz kasarne i vežba sa košarkašima Partizana.
– Trenirao je sa nama, znam da mu je klub obezbeđivao pojačanu ishranu za sportiste. Bilo je pregovora, ali je to posle dobilo političku konotaciju, pa je završio u Ciboni – kaže Dragan Todorić.
Mile Protić, svedok tog vremena na Malom Kalemegdanu, potvrđuje Todorićeve reči:
– Petrović je bio bliži Partizanu, Kićanović ga je skoro „obukao” u crno-beli dres. Stvari su se preokrenule kad smo mi ušli u finale sa Cibonom. Pričalo se da je majka Biserka rekla Novoselu – ako igrate Kup šampiona, dolazi u Cibonu, a ako Zvezda pobedi, ide u Beograd!
Da li bi Dražen stvarno došao u Zvezdu, pitanje je na koje se nikad neće dobiti odgovor. Trideset godina kasnije, u predvečerje dva duela srpskih i hrvatskih klubova, u kojima je na talonu ogroman ulog, priča o majstorici iz zagrebačkog Doma sportova je opomena.
Oprez bi trebalo da bude tim veći, jer se ti dueli igraju u takmičenju čiji je suvlasnik Danko Radić!
Dok budete gledali utakmice, imajte na umu reči Dobrivoja Kašića:
– Hrvatskom arbitru je uvek, bez obzira na cenu i posledice, na prvom mestu interes hrvatskog kluba…
A u igri je, kao i pre 30 godina, isti ulog. Tada se zvao Kup šampiona, sada Evroliga.

Nastavak na Sportski Žurnal...