Izvor: RTS, 13.Apr.2012, 17:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Običaji u užičkom kraju
Uz zvuk klepala i služenje Carskih časova, u miru i tišini, u svim pravoslavnim hramovima, počelo je obeležavanje Velikog petka. Pored bogosluženja i iznošenja plaštanice tokom popodnevne službe, ovaj dan prate i mnogi običaji.
Srpska pravoslavna crkva i vernici, danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan hrišćanstva, jer je tog dana Hristos osuđen i raspet na krstu. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zvone crkvena zvona nego se vreme bogosluženja najavljuje drvenim klepalom.
Pored bogosluženja i iznošenja plaštanice tokom popodnevne službe, ovaj dan prate mnogi običaji. U užičkom kraju, veruje se da, zbog žalosti za Isusom Hristom, uoči Velikog petka, u gluvo doba noći, na trenutak sve utihne i stane.
"Na Veliki petak ništa se nije radilo. Nisu su se ispoljavali nikakvi znaci radosti, ni pesma ni igra. Žene se čak nisu ni češljale", objašnjava Svetlana Ćaldović, viši kustos Muzeja na otvorenom "Staro selo" u Sirogojnu.
"Jedino što je bilo dozvoljeno, bila je priprema za veliki praznik, pre svega farbanje vaskršnjih jaja."
Mnoga verovanja i običaji vremenom su nestali, ali farbanje jaja koje se u Srbiji prvi put pominje u 16. veku, opstalo je do danas.
