Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Jan.2015, 20:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nestanak stanovništva Uskršnjeg ostrva

Šta se zaista dogodilo sa izvornim Polinežanima koji su nekada naseljavali Uskršnje ostrvo?

Uskršnje ostrvo leži na 3.500 kilometara zapadno od obale Južne Amerike i 2.000 kilometara istočno od najbližeg naseljenog ostrva Pitkern. Posle naseljavanja bilo je izolovano vekovima. Sva energija i resursi, koji potiču isključivo sa ostrva, uloženi su u moaije, džinovske ljudske statue, koji su visoki od jednog do 10 metara i teški preko 80 tona. Pa ipak, kada su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << holandski istraživači iskrcali na njega na Uskrs 1722. godine, zatekli su kulturu kamenog doba. Moaije su klesali kamenim alatima, većinom u istom kamenolomu, i prenosili ih bez pomoći teglećih životinja i točkova do masivnih kamenih platformi zvanih ahu, udaljenih i po 18 kilometara. Brojne posetioce koji u poslednjih pola veka dolaze na ostrvo muči pitanje kako su to izveli.

Odnedavno su moai postali i predmet šire polemike, u kojoj su sukobljena dva različita viđenja prošlosti Uskršnjeg ostrva i čovečanstva uopšte.

Neki istraživači smatraju da su stanovnici Rapa Nuija kako su bili poznati ostrvljani, izazvali samouništenje preteranom eksploatacijom sopstvenih prirodnih resursa na tom malom ostrvu od 164 kvadratna kilometra.

Drugi zagovaraju teoriju da je stanovništvo ostrva nestalo sa dolaskom Evropljana koji su sa sobom doneli i nove bolesti i pomor – a preživelo stanovništvo su tretirali kao robove. Po ovoj teoriji, drevni Rapanui su istaknuti primer ljudske dovitljivosti i genijalnosti. Jedan od dokaza je i njihova sposobnost da prenesu džinovske skulpture kilometrima preko neravnog terena.

Ali novo istraživanje sugeriše drugu mogućnost: da su ekstremni uslovi na ostrvu - od velikih varijacija u padavinama do opadanja kvaliteta zemljišta - izazvali smanjenje prirodne populacije pre nego što su Evropljani stigli 1722. godine.

"Rezultati našeg istraživanja su prilično iznenađujući za mene", izjavio je dr Thegn Ladefoged, profesor antropologije na Univerzitetu u Oklandu na Novom Zelandu i koautor članka o istraživanju. "Ukratko, naša istraživanja ne podržavaju tvrdnju da se nestanak zajednice dogodio pre dolaska Evropljana, ali svakako ukazuju na to da se upotreba manje optimalnih ekoloških regiona promenila pre dolaska Evropljana".

Istraživači su analizirali i 428 alatke sačinjene od vulkanskih stena i delove vulkanskih stena koji su pronađeni na raznim arheološkim nalazištima na ostrvu. Nakon određivanja starosti ovih alata i kamenja, istraživači su uspeli da utvrde kada i kako je drevno stanovništvo Rapa Nuija koristilo zemljište i prirodne resurse na različitim delovima ostrva.

Šta su istraživači pronašli? Korišćenje zemljišta i resursa varirali su na ostrvu, što pre odražava ograničavanje životne sredine nego njenu zloupotrebu. Uskršnje ostrvo izgubilo je svoje bujne šume i to je bila "ekološka katastrofa", ali za to nisu bili krivi sami stanovnici.

"S obzirom da nemamo direktne podatke o stanovništvu, možemo zaključiti da su ljudi na ostrvu iscrpeli određene resurse na ostrvu i pre nego što su devastirani pojavom evropskih bolesti i drugih istorijskih procesa", rekao je Ladefoged.

Istraživači smatraju da njihov rad može biti koristan u proučavanju drugih praistorijskih društava koja su doživela nagli kolaps.

Danas su ostrvljani suočeni sa novim problemom kako da eksploatišu svoje kulturno nasleđe, a da ga ne unište. Zbog sve brojnije populacije i velikog broja turista, preopterećene su ograničene zalihe vode. Ostrvu nedostaje kanalizacioni sistem i mesto gde će odlagati sve veće količine smeća. Samo između 2009. i sredine 2011. godine na kopno je doneto 230 tona smeća. "Šta da radimo?" pita gradonačelnica Saso Paoa. "Da ograničimo doseljavanje? Ili da ograničimo turizam? To su pitanja koja moramo da rešimo." Odnedavno se turisti umoljavaju da svoje smeće ponesu sa sobom u koferu kada odlaze sa ostrva.

Turistima nije dozvoljeno da dodiruju moaije, ali konji vole da se češu o njih pri čemu se šupljikava sedra kruni i osipa. Iako je automobil danas glavno prevozno sredstvo, na ostrvu još uvek ima preko 6.000 konja i goveda. "Više nego ljudi", gunđa turistički vodič Atan. Stoka slobodno tumara po ostrvu, gazi po zemljištu koje su svojevremeno utabale škotske ovce i ostavlja balegu po nekada svetim platformama. Ali još opasnije po kulturno nasleđe može biti želja stanovnika da modernizuju zemlju svojih predaka. A kulturno nasleđe je više nego bogato: preko 20.000 arheoloških objekata, uključujući i kamenjem ograđene vrtove i kamene kokošarnike, kao i moai kipove i ahu platforme. Više od 40 odsto površine ostrva je nacionalni park, što ograničava raspoloživo zemljište.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...