Izvor: Studio B, 19.Apr.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kijev poziva na mir povodom Uskrsa
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Deščicija izjavio je da su tokom Uskršnjih praznika na istoku zemlje obustavljenje akcije protiv pro-ruskih vojnih snaga.
U desetak ukrajinskih gradova proruski demonstranti i dalje drže administrativne zgrade pod blokadom, preneo je AFP. Rusija je spremna da ponudi najširu podršku u rešavanju političke krize u Ukrajini, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova rusije Grigorij Karasin.
14.42 - Svi brodovi ukrajinskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << pomorskih snaga napustili su zaliv Sevastopolj i zaliv Donuclav, saopštila je pres služba vršioca dužnosti predsednika Ukrajine Oleksandra Turčinova.
14.34 - Deščicija je za BBC rekao da će bezbednosne snage Ukrajine nastaviti vojne akcije, ukoliko separatisti nastave da zauzimaju državne institucije.
Pro-ruske snage, kako navodi BBC, odbijaju da napuste institucije u nekoliko gradova, kršeći sporazum postignut u četvrtak, 17. aprila u Ženevi.
Šef ukrajinske diplomatije objasnio je da je cilj vojnih akcija Ukrajine na istoku zemlje "povratak na normalan život i zaštita stanovništva", ali da će tokom Uskrsa biti obustavljene.
"Anti-terorističke akcije su zaustavljene tokom Uskrsa i nećemo upotrebiti silu protiv njih u ovom trenutku", precizirao je Deščicija. On je podsetio da su predstavnici Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koji su već u Ukrajini spremni da počnu pregovore sa, kako je rekao - separatistima.
13.32 - U gradu Donjecku na istoku zemlje, naoružani ljudi zabarikadirani su unutar regionalne vladine zgrade. Oko 50 pobunjenika postavilo je barikade od vreća sa peskom i guma.
"Nastavljamo uobičajno", rekao je jedan od pobunjenika francuskoj agenciji.
12.54 Rusija je spremna da ponudi najširu podršku u rešavanju političke krize u Ukrajini, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova rusije Grigorij Karasin na sastanku sa ukrajinskim predsedničkim kandidatom Olegom Carevom, saopštilo je danas rusko ministarstvo spoljnih poslova.
U razgovoru koji su dvojica zvaničnika vodila u petak, ruska strana je naglasila da pitanja rešavanja unutrašnje političke krize treba da rešavaju sami Ukrajinci u bliskom kontaktu sa specijalnom pomatračkom misijom OEBS-a, preneo je Itar-Tas s.
Putin pozdravio izbor Stoltenberga za novog šefa NATO
Ruski predsednik Vladimir Putin pozdravio je u današnjem intervjuu za ruske medije izbor bivšeg norveškog premijera Jensa Stoltenberga za šefa NATO-a, istakavši kako s njim ima "veoma dobre odnose".
Odnosi između Rusije i NATO su na najnižem nivou od doba Hladnog rata nakon što se Krim pripojio Rusiji, što je bio korak koji je, prema Putinovoj izjavi od pre dva dana, bio motivisan i ekspanzijom zapadne vojne alijanse u Istočnoj Evropi, prenosi Rojters.
Za Stoltenberga, koji preuzima dužnost u oktobru, Putin smatra da bi mogao da popravi veze s Rusijom, ocenivši ga kao "veoma ozbiljnu i odgovornu osobu". S druge strane, Putin se nije povoljni izrazio o sadašnjem šefu NATO, Andersom Fogom Rasmusenom.
On je ponovio optužbu da je Rasmusen, koji je bivši danski premijer, tajno snimio i posle obelodanio privatni razgovor između njih dvojice, što Rasmusen negira.
"Mislim da ništa ne sprečava normalizaciju odnosa i normalnu saradnju sa Zapadom. To ne zavisi od nas. Tačnije ne samo od nas. To zavisi od naših partnera", ističe Putin.
On nije naveo kakve specifične mere bi, po njemu, Zapad trebalo da preduzme, ali je njegov portparol juče ukazao da je veoma bitan faktor nepoštovanje koje Zapad pokazuje prema Rusiji, tretirajući je "kao nevaljalog đaka".
Putin je nagovestio da će dodeliti odlikovanja Rusima koji su se istakli tokom pripajanja Krima, koji Zapad još uvek smatra delom Ukrajine. "Naravno da će biti državnih odlikovanja", odgovorio je Putin na novinarsko pitanje.
Ruski predsednik je odbacio kritike na račun krimskog referenduma o nezavisnosti, istakavši da bi bilo "nemoguće namestiti" da 83 odsto stanovnika tog poluostrva izađe na referendum.
Putin je odbacio poređenja zapadnih analitičara između ruskih antiterorističkih operacija u Čečeniji devedesetih godina i akcija koje preduzima ukrajinska vlada protiv proruskih separatista. "To (u Čečeniji) su bile organizovane, dobro pripremljene grupe, snabdevene i naoružane iz inostranstva. To je velika razlika", istakao je ruski predsednik.
Putin je u intervjuu pozitivno ocenio rad ruske vlade "u uslovima prilično komplikovane međunarodne ekonomske situacije", ali je naglasio da se ona mora orijentisati na prevazilaženje problematičnih pitanja, kako bi bio nastavljen razvoj na privrednom i socijalnom planu.
Osvrčući se na ruski zahtev da Kijev reši pitanje dugovanja za gas, Putin je istakao da to pitanje nije u vezi s tekućim političkim procesima u Ukrajini.
"Mi ne povezujemo ekonomiju sa političkim procesom u Ukrajini. Ne želimo ni da potkopamo ukrajinsku privredu, niti da dovodimo u pitanje pouzdanost tranzita gasa prema Evropi", istakao je Putin.
On je pozvao sve evropske zemlje, sve države zainteresovane za podršku ukrajinskoj privredi, da se uključe u proces pomoći toj zemlji i ponude mere za finansiranje njenog budžeta.
