Izvor: Radio 021, 16.Apr.2017, 05:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hristos vaskrse - Vaistinu vaskrse
Ove godine, Uskrs slave pripadnici i pravoslavne i katoličke veroispovesti istog dana, 16. aprila.
Uskrs je najradosniji hrišćanski praznik, koji se uvek praznuje nedeljom. To je praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život - vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << />Pravoslavci Uskrs proslavljaju Svetom liturgijom, a katolici Svetom misom.
Uskrs je pokretan praznik koji se određuje prema prirodnom kalendaru i uvek se vezuje za nedelju sa odstupanjem od 35 dana. Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.
Već naredne godine doći će do pomeranja, tako da će katolici slaviti 1. aprila, a pravoslavci nedelju dana kasnije. Sledeći Uskrs koji će istog dana slaviti obe vere biće tek 2025. godine.
Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, koji spada u najstrože postove, a prvi mrsni zalogaji trebalo bi da budu uskršnja jaja koja, se prema običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene Hristove krvi. Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća.
Uskršnja jaja se farbaju u petak, a od nedelje jedu, poklanjaju i njima se tuca (kuca). U nekim zemljama, običaj je da se umesto farbanih poklanjaju jaja i druge figure od čokolade. Preuzet iz paganskih običaja, u zapadnim kulturama jaja "donosi" uskršnji zec.
Na Uskrs pravoslavni vernici u Srbiji razmenjuju pozdrave - Hristos vaskrse, Vaistinu vaskrse.
Autor: 021.rs
