Izvor: Politika, 29.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Generacijski sukob izvor neslaganja u SPC
Najmlađi vladika u saboru nije ni rođen kada je najstariji arhijerej već postao episkop, prema tome, generacijske razlike su vrlo prisutne i imaju snažnog uticaja na način razmišljanja episkopa, kaže Živica Tucić
Još nije poznato da li će biti održano jesenje zasedanje Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, rekao je episkop zahumsko-hercegovački Grigorije, jedan od članova Svetog arhijerejskog Sinoda SPC, crkvenog tela koje prema Ustavu SPC saziva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sabor. Redovno zasedanje najvišeg crkvenog tela saziva Sinod jednom godišnje između Uskrsa i Duhova, i ono je održano ove godine u maju, dok vanredno zasedanje „crkvena vlada” može sazvati i kada polovina arhijereja to zatraži u pismenoj formi i kad odredi o čemu će raspravljati.
Buru u javnosti, pa i pitanje vanrednog sabora, pokrenula je nezvanična informacija da su trojica arhijereja, vladika bački Irinej, zahumsko-hercegovački Grigorije i dalmatinski Fotije zapretili da će istupiti iz Sinoda zbog nesuglasica sa mitropolitom Amfilohijem, koji u odsustvu patrijarha Pavla predsedava Sinodom. Vest o raskolu u „crkvenoj vladi” demantovao je vladika Grigorije i nazvao je zlonamernom, a vladika niški Irinej, takođe član Sinoda koji nije prisustvovao tom zasedanju, izjavio je da su mediji preuveličali celu stvar.
Izvori bliski crkvenim krugovima smatraju da je sam sastav Sinoda, izabran na poslednjem zasedanju sabora u maju, nagoveštavao da u njemu ne može da postoji saborno jedinstvo i da se pokazalo tačnim da vladike ne mogu tako lako da prevaziđu razlike u mišljenju. Razjedinjenost, ističu poznavaoci crkvenih prilika, dokazuje i to da u pozadini nezvanične vesti da su trojica arhijereja najavila ostavke u Sinodu, između ostalog i zbog saradnje mitropolita Amfilohija sa jednom parlamentarnom političkom strankom, stoje pokušaji da se smanji uticaj predsedavajućeg Sinoda, a poveća nekih drugih njegovih članova.
Uloga „crkvene vlade” dobija dodatno na težini i ozbiljnosti zbog dužeg odsustva patrijarha Pavla, koji se skoro dve godine leči na Vojno-medicinskoj akademiji. Naime, prema Ustavu SPC, u slučaju duže sprečenosti patrijarha u vršenju dužnosti, njegovu vlast vrši Sinod, ali po pravilu ne može donositi crkvenozakonske propise, uredbe i načelne odluke, osim u izuzetnim slučajevima kada odluke mora dostaviti patrijarhu na saglasnost. Situaciju u kojoj je Crkva gotovo dve godine bez aktivnog patrijarha pojedini arhijereji nazvali su blokadom Crkve, pitanje izbora novog poglavara pokrenuto je na dva poslednja zasedanja sabora, ali je oba puta patrijarh Pavle umoljen da ostane na čelu SPC.
Vladika Grigorije, jedan od episkopa koji se zalagao za izbor novog patrijarha, u razgovoru za naš list potvrdio je da su njegovi stavovi o tom pitanju nepromenjeni, i najavio medijima da će sledeći sabor najverovatnije biti izborni. Živica Tucić, crkveni analitičar, objašnjava da Sinod ili neko od arhijereja može predložiti da sabor bude izborni i naglašava da je teško proceniti odnos snaga u saboru po tom pitanju, budući da je veoma moguće da neki arhijereji neće glasati isto kao prošli put, kao i da mu se čini da je, ipak, povećan broj vladika koji bi glasali za to da sabor bude izborni.
– Pitanje izbora novog patrijarha ne bi trebalo više da izaziva diskusije da li je to kanonski ili nije, jer slučajeva da se izabere novi patrijarh za života svog prethodnika bilo je i u našoj Crkvi. To je isključivo stvar odluke većine u episkopatu, da li oni žele ili ne žele da biraju novog patrijarha, a ne kanonsko pitanje – ističe Tucić.
Od kada je pokrenuto pitanje izbora novog crkvenog poglavara u javnosti se nezvanično govori o dve struje: mlađim arhijerejima, među kojima su, vladika Grigorije, episkop braničevski Ignjatije i dalmatinski Fotij, i starijim, među kojima su i vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije, mileševski Filaret. Mlađi su se od novembra prošle godine, kada je na saboru prvi put pokrenuto pitanje izbora novog patrijarha, zalagali da se on izabere, dok su se oni stariji, navodno, protivili tome. Mediji su pisali i o tome da bi u slučaju da se bira novi patrijarh koplja lomila između ove dve struje. Prema mišljenju našeg sagovornika, u saboru je više od svih najizraženiji upravo generacijski sukob.
– U javnosti se obično govori o „regionalnom faktoru” pri orijentaciji episkopa. On sigurno ima neki značaj, ali iz njega ne proističe neko pravilo, taj „regionalni kriterijum” nije merodavan, jer sve vladike iz Bosne i Hercegovine, na primer, najverovatnije ne bi glasale isto. Generacijski momenat je mnogo izraženiji. Najmlađi vladika u Saboru nije ni rođen kada je najstariji arhijerej već postao episkop, prema tome, generacijske razlike su vrlo prisutne i imaju snažnog uticaja na način razmišljanja episkopa – kaže Tucić.
J. Beoković
[objavljeno: 30/09/2009]
