Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Feb.2010, 23:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sutra počinje Vaskršnji post

BEOGRAD - Veliki Vaskršnji post, najduži i najznačajniji u pravoslavnoj veri, počinje sutra, 15. februara, a završava se praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista, koji se ove godine obeležava 4. aprila.

Prvi dan šestonedeljnog Vaskršnjeg, ili Velikog časnog posta, je Čisti ponedeljak, a za pravoslavne vernike je nedelja koja sledi - Čista nedelja, koja uz poslednju - Nedelju pravoslavlja podrazumeva najstroža pravila, pripremanje hrane na vodi i molitveno uzdržavanje od loših >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << misli i dela.

Vera u vaskrsenje suština hrišćanske vere

Između odve dve nedelje smenjuju se uz posebna pravila - Pačista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja, koja je sećanje na muke Hristove i njegov put do smrti na krstu i Vaskrsenja.

Veliki časni post počinje, istovremeno za sve pravoslavne hrišćanske crkve koje, bez obzira na način računanja prazničnog vremena i važeće kalendare, zajedno proslavljaju Vaskrs - naveći dan u hrišćanstvu, jer je vera u vaskrsenje suština hrišćanske vere.

Zajedničkom proslavom Vaskrsa i zajedničkim ulaženjem u dane posta sve vaseljenske pravoslavne crkve, a među njima i one koje su kao zvanični prihvatile Gregorijanski kalendar, naglašavaju svoje duhovno i kanonsko jedinstvo ustanovljeno početkom 4. veka na prvom Vaseljenskom saboru.

Datum Vaskrsa određuje se prema prirodnim menama meseca i nema nikakve veze sa oficijelnim kalendarima.

Prema predanju, Isus je vaskrsao u nedelju punog meseca, pa je praznovanje Vaskrsa uvek kada nastupi ta prirodna pojava posle prolećne ravnodnevnice.

Prema pravoslavnom kanonu, to mora biti nedelja punog meseca posle jevrejske Pashe, jer predanje kaže da je Isus umro na taj praznik jevrejskog naroda, koji je podržao njegovo stradanje i raspeće.

Ustanovljen po uzoru na podvig Spasitelja

Ostale hrišćanske crkve, pre svega Rimokatolička crkva, ne uzimajući u obzir Pashu najčešće odvojeno proslavljaju Uskrs, sem ukoliko se dogodi da se po prirodi stvari jevrejski praznik ne poklopi sa hrišćanskim, kao što je to slučaj ove godine, kada će svi hrišćani zajedno slaviti praznik nad praznicima.

Za katolike Uskršnji post, koji se po pravilima razlikuje od pravoslavnog, počinje u sredu, 10. februara, i ta nedelja posta zove se Pepelnica.

Poslednji mrsni dan u Velikom pravoslavnom postu je Bela nedelja, posle koje vernici na Čisti ponedeljak dobrovoljno preuzimaju obavezu odricanja od mrsne hrane i ružnih misli i dela.

Cilj posta je da se kroz iskrenu molitvu, praštanje i pokajanje u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.

Veliki ili Časni post, koji je naziv dobio prema Časnom krstu na kome je stradao Isus, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na Jordanu, postio više nedelja u pustinji.

Post nije gladovanje, ni zapostavljanje trpeze već je, pre svega, moralni i etički i izraz stvarne ljubavi prema Bogu i Sinu Božjem, koji je svojim stradanjem i svojim životom u veri uspostavio vrednosti hrišćanstva.

Oni koji odluče da poštuju pravila posta dužni su da naprave izbor posne hrane, bez mesa i belog mrsa, i da te dane provedu u molitvi, praštanju i pokajanju, kako bi se pripremili za pričest koji je kruna tog dobrovoljnog odricanja.

Sveštenicima i duhovnicima prepušteno da razreše i ublaže obaveze vernike koji zbog životne dobi, zdravlja ili vrste posla, nisu u stanju da poštuju pravila posta.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...