Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Mar.2020, 11:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počeo Vaskršnji post

Za pravoslavne vernike danas je počeo veliki Vaskršnji post tokom kojeg vernici treba da se uzdržavaju od mrsne hrane, ružnih mislih i dela, kao i da više pažnje poklone molitvi, čitanju Svetog pisma i crkvenih knjiga...

Inače, najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs pravoslavci će proslaviti 19. aprila.

U pravoslavnoj duhovnosti zauzima veoma važno mesto i bez njega nema napretka ni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u jednoj hrišćanskoj vrlini.

Davno pojam posta obuhvatao je potpuno uzdržavanje od bilo kakve hrane, da bi kasnije poprimio smisao uzdržavanja od jedne vrste hrane koja se naziva "mrsnom", onom koja u sebi sadrži masnoće životinjskog porekla, ali, u određenim periodima i od hrane koja je spremana na biljnim masnoćama.

Tako u čisto posnu hranu spadaju: hleb, povrće, voće i razni drugi plodovi. Posebnu vrstu posta predstavlja "suhojedenje", koje podrazumeva upotrebu samo nekuvane, dakle suve posne hrane.

U mnogim crkvama se tokom ovih dana na velikom povečerju čita "Pokajni kanon sv. Andreja Kritskog", iz sedmog veka, podeljen u četiri dela, u kome se kroz biblijske predstave u 250 strofa prikazuju razni gresi i kazne zbog njih.

Prvi dan ove sedmice, dakle sutrašnji, naziva se Čistim ponedeljkom. Na jutrenju u crkvama se objavljuje vernicima: "Stiže post, mati celomudrenosti, izobličitelj grehova, propovednik pokajanja, život anđela i spasenje ljudi".

Po hramovima se služe časovi, i to prvi u spomen stvaranja sveta, treći u spomen silaska Svetog Duha na apostole, šestog se seća raspeća, a devetog Hristove smrti na krstu.

Bogosluženja su duga, više se čita, a manje peva, kleči se i razmišlja o Hristovoj iskupiteljskoj smrti za ljudski rod.

Cela sedmica naziva se čistom i završava se Teodorovom subotom, kada se vernici u velikom broju pričešćuju.

Na post nailazimo u mnogim religijama, mada on jedino u pravoslavnom hrišćanskom predanju dobija svoj puni duhovni smisao i ne odnosi se samo na telesno uzdržanje već podrazumeva i trud duše u vrlinama.

Postilo se u svakoj nevolji i tuzi, pri ratnoj opasnosti i stradanju, uvek kada je trebalo izmoliti Božju milost. Još nas drevni proroci uče da je Bogu ugodan samo onaj telesni post koji je praćen uzdržavanjem od svakog zlog dela, reči i misli.

Mnogo je primera bogougodnog posta i u Novom Zavetu. Sam Gospod Isus Hristos posti 40 dana i noći pre početka svoje propovedi o dolasku Carstva Nebeskoga.

Osnovni smisao posta jeste očišćenje duše i tela od telesnih i duševnih strasti, kao i proslavljenje Boga i njegovih svetih.

Sveti Jovan Zlatousti uči da post treba dokazati delima tako što, na primer, siromahu treba udeliti milostinju ili se izmiriti s neprijateljem svojim.

Post je neraskidivo povezan sa milostinjom, a učenje starih hrišćanskih pisaca je da višak novca koji se uštedi na umerenoj ishrani u periodu posta možemo da udelimo kao milostinju siromašnim i bolesnim te tako uskrativši suvišno telu darujemo potrebno duši.

U vreme posta potrebno je da više hranimo svoju dušu molitvom i rečju Božjom nego li svoje telo hranom i telesnim uživanjima. Zato i Crkva u vreme postova podstiče svoje vernike na usrdniju molitvu kako u hramovima, tako i u ličnim molitvama kod kuće.

Nije dovoljno postiti samo delima i rečju, već i mislima. Molitva uz telesni post najjače je oružje za borbu protiv strasnih pomisli i maštarija. U vreme posta vernici bi trebalo da izbegavaju svako slavlje i zabavu, a supružnici i telesno opštenje.

U postu se ne obavljaju venčanja, a dobro je u tom periodu maksimalno smanjiti i gledanje televizije i slušanje radija i to vreme iskoristiti u čitanju Svetog Pisma i drugih verskih knjiga.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...