Izvor: Story, 22.Mar.2015, 15:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako pripremiti organizam za posnu hranu
Uskršnji post je počeo i mada određeni broj vernika, osim za duhovno uzdizanje, koristi taj period i da bi držao dijetu, naša stručna saradnica tvrdi da to nije dobra praksa i otkriva osnovne postulate uravnotežene ishrane
Foto: Miloš Nadaždin, Shuterstock
Piše dr Olga Hadžić
specijalista higijene o specijalista psihijatrije Dom zdravlja Dr Ristić, član Medigroup
>> Pročitaj celu vest na sajtu Story <<
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji tokom godine postoji nekoliko velikih postova. Vernici koji ih se pridržavaju znaju da oni zahtevaju specifičnu ishranu, jer se neke namirnice iz redovnog menija ne koriste za to vreme, bez obzira na to da li je post jednodnevni ili višenedeljni. Reč je o hrani životinjskog porekla, dakle govorimo o mesu, svim prerađevinama od mesa, mleku, mlečnim proizvodima, masnoćama životinjskog porekla i jajima. Osnovu ishrane tokom posta čine žitarice, voće, povrće, riba i biljne masti. To praktično znači da se tada organizam navikava na jela koja su najčešće manje masna, nezačinjena i manje zahtevna za proces varenja, na ono što nazivamo lakšom hranom. Ljudi koji poste na vodi isključuju iz jelovnika i sve vrste biljnih masti, tako da je njihova ishrana još specifičnija i redukovanija.
NAČIN ISHRANE
Da promenjen režim ishrane ne bi doveo do zdravstvenih poremećaja zbog deficita nekih hranljivih materija, ishrana i u postu treba da bude redovna (tri glavna obroka i dve užine), mešovita, raznovrsna, sa adekvatnim unosom proteina, ugljenih hidrata, masti, mineralnih materija i neophodnih vitamina. Izbor namirnica veoma je važan. Pravilan izbor hrane odnosi se na zastupljenost različitih kategorija namirnica. Proteini treba da budu ribljeg porekla, ugljeni hidrati iz različitih vrsta povrća i žitarica, a masti iz nerafinisanih biljnih ulja. Količinu prostih šećera (slatkiša) treba redukovati koliko je god moguće, bez obzira na to da li se u pripremi ovih prehrambenih proizvoda koriste isključivo posni sastojci. Voće treba da bude prvi izbor kada osoba želi da se zasladi.
Ovako pravilno uravnotežena ishrana obezbediće očuvanje zdravlja. Ukoliko se pridržava ovih principa, nema zdravstvenih razloga da se post bilo kome zabrani.
VAŽNO UPOZORENJE
Ne smemo nikako zaboraviti: nepravilna ishrana, svejedno da li se radi o nedovoljnom ili prekomernom unosu ili je neuravnotežena pa oskudeva u važnim sastojcima, predstavlja zdravstveni rizik i za zdrave osobe, a naročito za tzv. vulnerabilne kategorije stanovništva, kao što su deca, trudnice, stari i bolesni. Isti postulat važi za ishranu u vreme posta. Svako ko ima bilo kakve dileme da li će mu post pogoršati zdravstveno stanje, mora o tome da se posavetuje sa svojim lekarom. Na način na koji ga najveći broj vernika praktikuje, post ne mora nužno da bude kalorijski siromašniji od uobičajene ishrane. Naime, on veoma retko dovodi do mršavljenja jer se, iako je promenjen izbor namirnica, ne menja energetski unos. Ponekad, kad se prednost da proizvodima od žitarica (hleb, peciva, pite s povrćem...), može da dovede i do povećanja telesne mase. Dakle, to nije dijeta i ne bi trebalo tako da se doživljava. Post za vernike ima i spiritualnu dimenziju, on doprinosi njihovom mentalnom i duhovnom funkcionisanju jer dovodi do osećanja smirenja, zajedništva sa bližnjima, milosrđa i mentalne i telesne discipline. U skladu s pomenutim, trebalo bi da doprinese tome da odnosi sa bližnjima budu topliji, kvalitetniji i oslobođeni negativnih aspekata međusobne komunikacije, bez obzira na to da li se ona odnosi na porodične ili poslovne kontakte. Pošto se svaki veliki post završava verskim praznikom, treba obratiti pažnju na to da uskršnji ručak i drastična promena ishrane u odnosu na prethodni period, ne nanesu zdravstvene štete.
PERIOD PRILAGOĐAVANJA
Posle posta valjalo bi postepeno menjati način ishrane, uvažavajući činjenicu da je organizmu potrebno neko vreme da se prilagodi na promenu. Period prilagođavanja razlikuje se od osobe do osobe i zavisi od godina i zdravstvenog stanja, ali svakom je potreban. On može da traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja, a biće olakšan ako se u ishranu postepeno uvode namirnice koje su bile isključene iz ishrane. Najbolje je da u prvim danima po okončanju posta, dominantna hrana životinjskog porekla budu niskomasni mlečni proizvodi (mladi sir, jogurt, kiselo mleko) i posnija mesa (piletina, ćuretina, teletina). Pohovana i pržena hrana nisu dobar izbor nikada, a naročito u ovom periodu. Neka meso bude pripremljeno na druge načine, pečeno ili kuvano. Jaja u ishranu treba uvoditi poštujući princip koji glasi: ne više od četiri jajeta nedeljno. I ne zaboravite, i dalje u ishrani treba da bude zastupljena dovoljna količina povrća, voća i žitarica kao i tokom posta. Pokušajte da zadržite riblje obroke u ishrani. Neka riba na tanjiru bude barem dva puta nedeljno. Osim što je to korisno za zdravlje, olakšaće i period prilagođavanja na masniju hranu posle višenedeljnog posta. Naročito je važno da ne preterujete s količinom hrane. Trudite se i da na uskršnjem ručku jedete umereno, a raznovrsno. Tegobe koje često prate neumerenost u jelu, kao što su nadimanje, nadutost, osećaj prepunjenosti trbuha, pojačani gasovi, pa čak i bolovi u stomaku, osećaj mučnine i povraćanje, mogu da pokvare svaki praznik. Hrana ne služi samo da utoli glad, već i da obezbedi funkcionisanje tela, kako u njegovim osnovnim zahtevima, tako i u situacijama posebnih potreba, pa zato i po završetku posta treba poštovati pomenuta važna pravila koja se odnose na ishranu: redovni obroci i pravilan izbor namirnica.
SEKA ALEKSIĆ
Post ima dve strane
Folk pevačica Seka Aleksić poštuje sve pravoslavne običaje, pa tako pre Božića i Uskrsa obavezno posti.
- Svake godine postim četrdesetodnevni post koji se završava Božićem. Smatram da se post ne svodi samo na pitanje hrane, već on ima dve strane, duhovnu i telesnu. U svojim dušama treba da nađemo mir, na dobro da mislimo i dobre stvari radimo, i tako treba da idemo kroz čitav život, a ne samo u danima posta – napisala je na svom blogu Seka.
Priredila: Ksenija Konić
Izvor: Story.rs
.jpg)
