Izvor: JUGpress.com, 04.Mar.2025, 08:57
Gimnazija: Lebane – kome zvona zvone?
LEBANE-NIŠ
Na dan početka velikog Uskršnjeg posta, koji se u pravoslavnim hramovima
obeležava velikim metanijama, održano je Nastavničko veće Gimnazije „Stojan Ljubić“ u
Lebanu. Za one koji ne znaju, metanije simbolišu potrebu za duhovnim isceljenjem
vernika, verovatno, ne sasvim slučajno su se i datumi podudarili, jer kako reče omiljeni
Đole Balašević: „….neko to od gore vidi sve“.
Rezulatati glasanja 16 protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << 8 glasova profesora, za realizaciju nastave kao da se
ništa oko njih ne dešava i preneražavajući rezultat za obrazovanje. Najpre kao roditelj,
a zatim i kao univerzitetski nastavnik i pobornik zahteva studenata, pozivam ovih 16
profesora na duhovno, a potom i fizičko isceljenje od pokornosti i ideopoklonstva
direktoru, lokalnim šerifima i ostalim nepomenicima. Lično, na vašem mestu, ipak
bih izuzev milosti Božje, težila i milosrđu mladih, uz podsećanje na Jevanđelje po
Mateju: „ako se ne povratite i ne budete kao deca nećete ući u carstvo nebesko“.
Pitam šesnaestoro tzv. profesora koje predvodi jedan nedostojni direktor: ko ste
vi da zbog ličnih interesa bilo stranačkih, materijalnih, ili sujetnih, skrnavite trud
i zalaganje mladih za boljim sistemom? Ukoliko ste se ceo život klanjali i savijali
kičme, ostavite nebesku decu da se bore za svoje parče slobode i dosežu pravdu
postavljenim zahtevima i velelepnom solidarnoću i organizacijom. U vašim glavama
demokratija i razvoj kritičkog mišljenja, kao osnovni postulati pravog obrazovanja ne
postoje, čemu onda možete da naučite svoje učenike? Kada sam kod pitanja nastave i
učenja nešto bih javno da primetim, da je nastavni rad u Gimnaziji i neodržavanje
nastave (čast određenom broju profesora), postao manir lebanske Gimnazije, i to ne
slučajno, već upravo kod pojedinaca iz šesnaestorke.
Svečano vam obećava, najpre kao roditelj, a potom i pedagog da ću se nekada kada
prilike dozvole i oslobodimo čak i vas šesnaestoro porobljenih profesora, posvetiti
jučerašnjim glasnogovornicima Nastavničkog veća. Za pojedine od njih se zna i javna je
tajna da nisu dolazili na nastavu mesecima (Muzička kultura), a ipak upisali časove i
ocene, ili da su dolazili a nisu održali u učionici nijedan stručni čas iz predmeta
(Francuski jezik), jer su im sadržaji strani i nepoznati. Čitanje iz knjige i diktiranje
lekcija kao pedagoški prestup u mojoj nauci, na časovima Fizike kod tzv. profesorke bez
diplome jeste realnost. Naravno da su to poznate činjenice i svima ostalima, ali to ne
smeta udruživanju protiv zahteva omladine. Psihološkinju škole, isključivo prema
diplomi, ali ne i ponašanju, podsećam na temelje na kojima se gradi sistem obrazovanja,
a to je „škola po meri učenika“. Ukoliko se lekcije ne seća, možda su joj zaostala imena
velikana poput Eduarda Klapareda, Žana Pijažea ili Lava Vigotskog, ponegde u plitkoj
memoriji. Direktor koji je javno priznao na Nastavničkom veću da je snimao maloletne
učenike, biće pitan o zakonskim normama koje je prekršio. Zajedno sa direktorom, ne
samo da ste nastavili stranačku polarizaciju između kolega, već ste je uneli i između
vas i dece, a to je istinski „pedagoški greh“. Kako moja profesija nalaže, zanavek ću
biti, neko reče: „sa omladine strane“, nasuprot šesnaestorke koja pod velom obavezujuće
nastave, krije sitne stranačke poene, nekompetentnost, nestručnost, neodržavanje
nastave, sindikalne interese davno nepostojećih organizacija, i razne lične pobude.
Nakon upada nepoznatih lica u školu, lično sam bila zgrožena dočekom nas
roditelja od strane direktora. Dok nam je objašnjavao kako nema zube i pravdao se da je
bio kod zubara u vreme upada stranih lica, usput dodao da se burek hladi na stolu,
napravio je neverovatno poređenje škole sa kafanom. Jedan od roditelja koji je
prisustvovao sastanku jeste vlasnik kafane, ali je i on izrazio neodobravanje, kao i
ostali prisutni roditelji sa konstatacijom direktora da su kafana i škola jednake.
Iako je direktor na sednici Nastavničkog veća, rekao da „učenici ruše državu“,
zaboravio je da pomene sopstveni greh, osim poznavanja svih kafana i dobre kapljice u
Gimnaziji radi njegova supruga koju je on zaposlio, i ćerka koja nije diplomirala, a ipak
predaje. Targetiranje dece na Nastavničkom veću sa njegove strane doći će na
propitivanje takođe, neka se odgovorno pozabavi pomenutim sopstvenim prestupima i
kukavičlukom.
Pozivanje telefonom roditelja, davanje saglasnosti za koje nije nadležan kako bi
vratio decu u školu i udovoljio lokalnom šerifu i partiji još neki su gresi ovog
„bludnig sina obrazovanja“. Moja lična preporuka je da zarad ličniog spasenja i opšteg
dobra, prestane da se javno oglašava i pominje bilo čiju decu, jer su oni njegovi učenici
i čine Gimnaziju. Njihovim targetiranjem čini još veći prestup, pljuje po sopstvenom
hlebu.
Današnja deca žele drugačije vrednosti, zato pozivam sve tzv gimnazijske
profesore koji su glasali protiv svojih učenika, da uđu u trijažne centre koji su
otvoreni za sve nakon velikih hodočašća studenata i srednjoškolaca, možda će ih znoj,
krv, bandaže zglobova, iznemogla deca na nosilima, raspucali žuljevi i izmučene mlade
duše, osvestiti i otrezniti, kad već ne razumeju neprikosnoveno pravo na ljudski život
koje je ugroženo ne samo padom nadstrešnice, već i užasnom atmosferom trenutne
političke ideologije. Ili neka se usude i krenu u kilometarske marševe, da bolje uoče
sa jedne strane ubogu Srbiju koja nudi tri jabuke u kesi, verovatno poslednje što ima u
kući nebeskoj deci, ali i sjaj u očima građana, srednjoškolaca i studenata koji menjaju
svet i svest i bude nadu da će biti bolje, a Srbija postati zemlja pristojnih.
Deo profesora Gimnazije u Lebanu koji su svojim potpisima 28. januara dali
lažnu, deklarativnu saglasnost studentima, a svoje učenike rasplakali juče i proteklih
dana, poručujem da demokratiju uče u prvim klupama kod studenata predavača koji je i
istinski žive na svakom koraku u Srbiji. Uz sve napisano, na kraju topla preporuka,
učinite metanije za sebe i svoje učenike! Izađite sredom na ulice Lebana od 18 časova,
bez straha i glasno uzvikniite uz decu i slobodne građane: Pumpaj, ovo je moj grad i moja
zemlja! To će biti lekovita lična i kolektivna profesionalna terapija.
Autor teksta: prof. dr Aleksandra Anđelković, roditelj, bivši učenik Gimnazije u
Lebanu i redovni profesor Univerziteta u Nišu, Pedagoškog fakulteta u Vranju
I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Uskršnji post
