Izvor: Vesti-online.com, 03.Dec.2016, 01:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Život u koferu, glava u oblacima

Dođu tako dani, sve je nekako isto. Isti ljudi, isto mesto, isti problemi, a izlaza ni u najavi. Neko promeni svoju rutinu, neko se prosto preda, a ja... Mene uhvati takozvani "neizdrž", spakujem kofer i put pod noge.

Shvatila sam da želim više, da je škola dosadna i da se u njoj ne uči baš sve... ne uče nas kako se stvarno živi.

Zatvorila sam jednog dana oči, otvorila mapu i ubola prstom.

Što da ne?! Planiranje je moglo da počne, a delovalo je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << baš lako, jer, kada nešto dovoljno jako želiš, sve deluje ostvarivo.

Moje putovanje je konačno počelo... Izbor je pao na daleku Ameriku.

U San Francisku sam uživala u slatkim kafama i krofnama, u Las Vegasu su se bacale kockice i igrale igre na sreću, u Dalasu se uživalo u sporom tempu i rančevima, u Los Anđelesu se gazilo po zvezdama, a u Njujorku... pa u Njujorku je dovoljno živeti!

Onda me je put odveo na prelepe Havaje i havajska ostrva. E to treba doživeti: bajkovite plaže, kornjače, delfini i plivanje sa ajkulama, a na obali netaknuta priroda sa vulkanima, prašumama i divljim svetom.

Bila sam očarana Amerikom, tako raznovrsnom i prostranom... kao druga planeta.

Ali, opet je naišao onaj stari osećaj, želja za promenom, i nostalgija me je polako ponela bliže kući.

Evropa je oduvek bila moj san, pa sam rešila da je bilo dosta sanjanja i glave u oblacima.

Spakovala sam svoj stari kofer i uputila se u Zagreb. Ima nešto posebno taj grad, kad uspe da te natera da, umesto planiranih mesec-dva, ostaneš dve godine.

Posle Zagreba, život me je odveo u Prag. Grad u kojem je i vreme stalo, kao grad iz bajke.

Usledile su nestvarne plaže Grčke, Atina i njena fenomenalna Glifada.

Put me je odveo i u nezaboravni Amsterdam, grad vetrenjača i još nekih "omamljujućih" lepota.

Poseban utisak su na mene svakako ostavile daleke severne zemlje.

Norveška, koja važi za hladnu i "uobraženu", a toliku toplinu nisam dugo osetila.

Možda je to sve zbog prelepog Osla i zemlje trolova, koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Možda je kriva Belgija, zemlja najboljih piva sa njenim Briselom, koji mi je ostao u sećanju kao "čokoladni" grad.

Tu je i Danska, bajkoviti Kopenhagen... Grad koji je lep i kada spava, čije su ulice kao čarolija, a kanali zovu na dobru riblju čorbu.

Posle Skandinavije sam otišla malo do romantične Italije, pa me je iznenadila "nevaspitana", a opet tako lepa Francuska i mislila sam da bi za kraj mog putovanja idealna bila Španija.

I dan danas, posle toliko godina i različitih država, Valensija je grad broj jedan i nema konkurenciju.

Možda bi drugo mesto dobila Barselona, da nisam upoznala Portugaliju i njeno skriveno blago - Porto!

Ali, sa mnom se nikada ne zna... uvek postoji šansa da se sve to promeni.

Za poslednju destinaciju sam ostavila neočekivano mesto - Sibir!

Kako je nailazila zima u periodu kada sam se već malo zasitila Evropom, rešila sam da okrenem mapu i naišla na Rusiju.

I tako me je put doveo u hladni, začarani Sibir.

Prostranstvo u kojem haskiji vuku sanke i ulice su bele kao na zimskim razglednicama... gde ribar sedi na stoličici, na zaleđenom jezeru Bajkal, i peca kroz rupu u ledu... Još jedan ostvaren san.

I tako sam išla, korak po korak, sve zbog jednog cilja - da jednog dana imam svet na dlanu.

Kroz sve moje avanture vodio me je delić pesme neprevaziđenog Mike Antića: "Ko nije plovio, ko nije brodio, ko se od orkanskih talasa skrivao, taj kao da se upola rodio i kao da je upola živeo!"

Na svim putovanjima, najverniji pratilac i saučesnik u svemu bio je, nećete verovati, moj stari kofer, iako star - nikako običan.

Pre bih rekla, kofer koji ima "ono nešto", što nijedan nema... kofer pun ostvarenih snova.

Eto, možda se i vama desi taj "neizdrž", kofer u ruke, put pod noge i vratite se sa punim koferom vaših ostvarenih snova!

Srećan put!

Nastavak na Vesti-online.com...