Izvor: B92, 27.Dec.2010, 03:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zeleni hoteli: štedljivi, a luksuzni
Koncept se kao plima širi svetom, dospeo je i u Srbiju, a između ostalog podrazumeva racionalnu potrošnja energije i vode, brigu o otpadui manje zagađenje životne sredine
Izvor: Politika
Zeleni hotel Casa Ceibo
Šta u praksi znači koncept „zelenih hotela”, koji se poslednjih godina kao plima širi svetom, uporedo sa principima „zelenog” (ili ekološkog) turizma, „zelenog" ugostiteljstva, održivog razvoja i energetske efikasnosti?
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Kalifornijski „Grand hotel Meriot”, član američkog ogranka međunarodnog Udruženja „zelenih” hotela (GHA – Green Hotels Association) dobio je nagradu za najveću godišnju uštedu vode, čak 7,5 miliona litara. Kako je uspeo? Otpustio je šefa kuvara, koji je imao običaj da namirnice odmrzava pod mlazom vode u pet kuhinjskih sudopera! Hotel „Hajat” u Čikagu je smanjio za neverovatnih 80 odsto količinu odbačenog potrošnog materijala (salveta, peškira, posteljine, escajga") tako što je naložio zaposlenima da pažljivo pregledaju stvari označene kao „otpisane”: vrednost onoga što je sačuvano iznosila je od 3.000 do 10.000 dolara mesečno! Beogradski „Hajat ridžensi" trenutno jedini hotel u Srbiji koji je oformio svoj „zeleni tim”, smanjio je novim merama potrošnju energije za petinu.
Osnovna namera je da se, primenom raznih metoda odgovornog upravljanja hotelom, smanje potrošnja energije i vode i emisija ugljen-dioksida; da se brine o razlaganju čvrstog otpada i poveća reciklaža svih otpadnih materija; da se korišćenje klasičnog deterdženta i ostalih hemijskih sredstava svede na najmanju meru, odnosno zameni neškodljivim „ekološkim"; da se spreči ili barem smanji zagađenje životne sredine i, gde god je to moguće, utiče na očuvanje lokalnih biodiverziteta.
Čuvaju i pare i životnu sredinu
Hoteli u kojima se novi koncept već uspešno primenjuje (u tome prednjače SAD) postižu bolje poslovne rezultate i daju značajan doprinos zaštiti čovekove okoline. A šta je sa gostima, njihovom udobnošću i kvalitetom usluga koje dobijaju? Recimo to ovako: bez njihove spremnosti da se odreknu „luksuziranja” i da isto plate za skromniju, ali „ekološku” hotelsku ponudu, cela ideja bi, verovatno, propala.
Naime, neki od principa „zelenih” hotela podrazumevaju da se, recimo, osvetljenje, klima-uređaj i televizor u sobi automatski isključe kad gost izađe; da se u kupatilu umesto posebnih sapunčića i šampona postave kontejneri koji se mogu dopuniti, a protok vode nad lavaboom aktivira pokretom i vremenski ograniči; da se peškiri i posteljina ne menjaju svaki dan" Prema anketi Udruženja „zelenih" hotela,barem 70 odsto gostiju podržava ove mere, istraživanje Udruženja putničke industrije iz SAD (TIA – Travel Industry Association) pokazuje da 60 miliona putnika, ili 78 odsto svih Amerikanaca, želi da boravi u „zelenim” hotelima bez obzira na cenu, dok trećina građana Evropske unije, kako je proletos objavila statistička agencija EU (Evrobarometar), bira „ekološku” turističku destinaciju za putovanje i odmor (četvrtina ispitanika je kao motiv navela „kulturno nasleđe”,a svega 16 odsto – zabavu).
„Zeleni hoteli” nisu koncipirani da povećaju broj turista, ali po rečima Nenada Marinkovića, supervizora odeljenja za plaćanje u kompaniji „Ritz Carlton” iz Lisabona, turisti su voljni da plate čak i više u potrazi za takvim hotelima, zato se ulaganja u ovaj projekat višestruko isplate: „Ako uzmete da jedan hotel sa 200 soba godišnje prosečno troši oko 400.000 evra, ušteda može biti i do 100.000 godišnje, plus, naravno, smanjeno zagađenje životne sredine i marketinški efekti."
Jasno je, dakle, zašto se sve više hotela i hotelskih lanaca trudi da, pored što većeg broja zvezdica koje označavaju kategoriju, obezbedi i neki od „zelenih" sertifikata, ulažući u to značajna sredstva i napore.
Prve uštede na vodi i struji
A kakva je situacija u Srbiji?
Naši hotelijeri ne znaju mnogo o zelenim tehnologijama, još manje njih je počelo da ih primenjuje, čulo se na nedavno održanom Sedmom međunarodnom forumu menadžera hotela i hotelskih domaćinstava, podsloganom „Zeleni hoteli – temelj održivog razvoja hotelske industrije”. Prvi koraci su, ipak, učinjeni.
– Hoteli na Kopaoniku su već ugovorili odvoženje pregorelog ulja iz svojih friteza iz kuhinja, jer je poznato da ulje koje se izliva pravi nepopravljivu štetu prirodnoj okolini. Prikupljanje ulja iz hotela može pomoći očuvanju životne sredine. Takođe, većina hotela uvela je u svoje toalete slavine sa senzorima, tako da izbegavaju bespotrebno prosipanje vode, i na taj način čuvaju jedan od najdragocenijih resursa. Neki hoteli u Beogradu počeli su uvođenje štedljivog osvetljenja, mislim da je to trend koji bi trebalo da slede i drugi hoteli u Srbiji. Energija se takođe može uštedeti, kad su grejanje i klimatizacija u pitanju, i postavljanjem solarnih panela – rekao je drGoran Petković,državni sekretar za turizam pri Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, koji je otvorio skup u Beogradu.
On je naveo da se Srbija, nažalost, ne može pohvaliti dobrom strukturom hotela (od 249 zvanično registrovanih, čak 70 odsto imaju dve i tri zvezdice, svaki peti ima četiri, dok samo osam krasi pet zvezdica), ali stvari se kreću nabolje, što potvrđuje podatak da su u poslednje tri godine otvorena 54 nova hotela, koja imaju tri, četiri, ili pet zvezdica, uvela su ekološke standarde kakvi se primenjuju u Evropskoj uniji i koriste elemente novih „ekološki prijateljskih" tehnologija.
Na primer, beogradski „Hajat” je uveo novi, ekonomičniji toplotni sistem, instalirao kontrolu svetla i senzore u kancelarijama zaposlenih i drugim prostorima, kao i frekvencijske regulatore u kuhinji i perionici hotela, a uvedena je i reciklaža za sve otpadne materijale, kao i korišćenje recikliranog papira za sve štampane materijale. Obnovljeni hotel „Balkan" je kotlarnicu na ugalj zamenio sistemom za daljinsko grejanje, a dobrom izolacijom utrošak energije za zagrevanje i hlađenje smanjio na minimum.
– Naša država je u nekoliko navrata pokušala da u najvažnijim turističkim destinacijama organizuje sakupljanje i recikliranje čvrstog otpada, a sve vreme stvara ambijent za unapređenje hotelske industrije kroz povoljniju zakonsku regulativu, a to podrazumeva i bolji pravilnik o kategorizaciji, koji će doprineti da hoteli u Srbiji pružaju viši nivo usluga – naveo je dr Petković.
Za koncept „zelenih” hotela u Srbiji aktivno se zalaže i organizacija „Ambasadori životne sredine", čijapredsednica dr Anđelka Mihajlov (inače dekan Fakulteta zaštite životne sredine Univerziteta Edukons, Sremska Kamenica – Novi Sad) tvrdi da će u godinama koje dolaze uspeti samo hotelijerstvo sa održivim sistemom upravljanja: ekonomski isplativo, socijalno prihvatljivo i bezbedno po životnu sredinu.
– Zeleni hotel nije onaj ispred kojeg su zasađena dva drveta, već takav koji posluje po navedenim principima takozvanog zelenog hotelijerstva. A konkretna „zelena politika” svakog hotela znači uštedu vode, energije, ekološki prijateljsko i odgovorno upravljanje otpadom (što uključuje i reciklažu) i korišćenje netoksičnih sredstava za čišćenje, netoksičnih boja, sprovođenje „zelenih javnih nabavki"" – dodaje dr Mihajlov.
Kriza nije izgovor
Gasan Aidi, predsednik Svetske hotelske i restoraterske asocijacije, smatra da pogotovo u turizmu i ugostiteljstvu nema opravdanja za nebrigu o životnoj sredini. Ni ekonomska kriza ne bi smela da bude izgovor što hoteli ne ulažu u nove, ekološki čistije tehnologije. „Ne očekujte da vam vlada rešava probleme, sami ih rešavajte! Imate šansu da budete predvodnik inicijativa održivog razvoja turizma na Balkanu”, poručio je Aidi učesnicima foruma.
Džofri Lipman, savetnik i bivši izvršni direktor Svetske turističke organizacije (UNWTO),smatra da u narednim godinama ne bi trebalo da se nadamo velikom i profitabilnom rastu u turizmu, jer svetska privreda još nije izašla iz recesije. „Oporavak možemo ostvariti kroz zajedničku saradnju vlade i privatnog sektora, tako što će otvarati i kreirati nova radna mesta i zaposliti mlade i obrazovane ljude u turističkoj industriji. Mislim da Srbija ima velike mogućnosti, i da treba da razvija zelenu strategiju, što je i jedan od zahteva za pridruživanje Evropskoj uniji”, naglašava Lipman.
I dok se jedan deo stručne javnosti, poput Aidija, obraća savesti hotelijera i njihovih gostiju, a drugi, kao Lipman, poziva na finansijske efekte „zelenih hotela”, Erika Harms, izvršna direktorka Saveta za globalni održivi turizam (GSTC) i viši savetnik za turizam u Fondaciji Ujedinjenih nacija,pribegava drugačijoj taktici – upozorenja i zastrašivanja.
– Živimo u svetu u kom su mnoga područja uništena i ekološki zagađena, hrana, voda, vazduh i zemljište su kontaminirani, klima je promenjena, a sve to utiče na turizam: neke od čuvenih turističkih atrakcija, kao što su Maldivi, Sejšeli ili sneg na Kilimandžaru, moglebi nestati već za desetak godina! Turizam je, više nego ijedna druga industrija, zavisan od njihovog očuvanja. Najvažnije je da shvatimo da nemamo mnogo vremena da promenimo dosadašnje navike i ponašanja, i da bi trebalo da krenemo u akciju odmah, bez odlaganja, da bismo sprečili katastrofu – kaže Erika.
Bilo koji od tri razloga za prelazak na „zeleno hotelijerstvo” da prihvatimo, krajnji ishod će biti isti: čak ni u hotelskoj sobi nema više bestidnog uživanja u devičanski čistim peškirima i sveže opeglanoj posteljini svakog dana, i rasipnog brčkanja u ogromnoj kadi sa unaokolo naslaganim sapunima, losionima i bočicama mirišljavih soli. Ko se ipak bude tako neodgovorno ponašao, dabogda nikada ne video Sejšele ni snegove Kilimandžara!
-----------------------------------------------------------------------------
*Hotel srednje veličine u proseku troši oko 30.000 evra godišnje na energiju, vodu, hemikalije i otpad – od 50 centi do dva evra po gostu za jednu noć. Primeri pokazuju da „zelenom politikom” i ulaganjima u novu tehnologiju ovi troškovi mogu da se smanje za 20 do 50 odsto za svega nekoliko godina:
*Banjsko odmaralište „Fermont Sonoma” u Kanadi je zamenom 4.440 običnih sijalica štedljivim smanjilo potrošnju električne energije za 203.000 kilovat-satii „zaradilo” 61.000 dolara godišnje, i pritomesprečilo da se u atmosferu oslobodi 144.000 kilograma ugljen-dioksida.
*Hotel „Hajat ridžensi internešenel” na Novom Zelandu je samo prelaskom na sistem gašenja svetla i ostalih električnih aparata kad gost napusti sobu, koji je koštao 16.000 dolara, postigao godišnju uštedu od 14.000 dolara posle svega 14 meseci.
*Jedan od hotela u Torontu, koji se priključio gradskom programu za štednju vode u javnom, industrijskom i privrednom sektoru, instalirao je komercijalni omekšivač vode kojim se skraćuje ciklus pranja rublja u veš – mašinama. Time je svakodnevno uštedeo 476.000 litara vode, što je dovoljno za snabdevanje 500 domaćinstava!
*Hoteli podignuti u skladu sa „zelenim graditeljstvom” (u svetu ih ima pedesetak sa odgovarajućim LEED sertifikatom) troše 26 odsto manje energije, emituju 33 odsto manje ugljen-dioksida, koriste 30 odsto manje vode i šalju 50 do 75 odsto manje otpada na deponije. Aleksandra Mijalković
Zeleni hoteli: štedljivi, a luksuzni
Izvor: YU-Build.rs, 27.Dec.2010
Šta u praksi znači koncept „zelenih hotela”, koji se poslednjih godina kao plima širi svetom, uporedo sa principima „zelenog” (ili ekološkog) turizma, „zelenog“ ugostiteljstva, održivog razvoja i energetske efikasnosti?
.jpg)
