Izvor: Prva.rs, 28.Maj.2015, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vratimo osmeh Nepalcima
Postoji jedna zemlja za koju kažu da se nalazi "na krovu sveta", na padinama Himalaja, sa pogledom na velelepni Mont Everest. Za koju kažu da pleni jedinstvenošću, kao i neodoljivom kombinacijom prirode i kulture.
Svi koji su ikada čuli priče o Nepalu, znaju na šta mislim. Druga dimenzija. Put u nepoznato, neočekivano. Ljubav na prvi pogled. Atmosfera i energija koje plene na svakom koraku. Osmeh i ljubaznost Nepalaca koju poklanjaju bezuslovno svima. Materijalno siormašni, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << duhovno prebogati da je prosto nemoguće a da vas ne preplavi ljubav i poštovanje.
Putovanje na koje sam pošla kao bih se našla oči u oči sa samim vrhom sveta završilo se kako sam najmanje očekivala. I najstrašnije. Ali, ono što sam doživela rešila sam da podelim sa vama, jer smatram da se ne sme zanemariti.
Trenuci najvećeg užasa, kada vam se pred očima domovi ruše i ono što je ceo vaš život postaje prašina i kamenje, a osećaj nemoći u vama raste. Zemljotres koji uništava jedan mali raj u podnožju masivnih i moćnih Himalaja, prizori koji stravično menjaju mesta, gradove i sela koja ste nekad znali, ali i ljude i njihova osećanja.
Ono što jedino ostaje da vredi u takvim situacijama je ljudskost i veliko srce. Srce Nepalaca kojima se ruše domovi, a oni sa njihovim poznatim osmesima na licima kuvaju čaj i spremaju toplu hranu i ćebad za neke njima nepoznate i nevažne ljude, koji će se već u narednih nekoliko dana biti na bezbednom tlu, sigurni u svojim domovima i sa svojom porodicom. Nama turistima. Nama nebitnim prolaznicima, koji su u potrazi za uzbuđenjem, upoznavanjem novog sveta slučajno sleteli u njihovu zemlju. Nama koje više nikada neće videti.
Suze mi same kreću dok pružam ruku ka šolji toplog čaja, dok mi se gospođa osmehuje i sa nekom čudnom emocijom u očima govori : pomozite! Ruka mi podrhtava, i ne mogu iz glave da odvratim tu sliku danima kasnije, kada sam se u avionu našla na putu ka svom domu i porodici.
Ovi redovi se sami ređaju dok sedim pred otvorenim lap topom i pronalazim način da odgovorim na pogled meni sada drage Nepalke. Naše malo njima je sada i više nego dovoljno. Ako vam napomenem činjenicu da je njihova mesečna plata svega 60 dolara, biče vam jasno da je ova gore navedena rečenica i više nego fraza.
Sa cijem da pomognemo ljudima ogromnog srca otvaramo naša srca i odvajamo naše "malo" da bi njima učinili mnogo. Zato vam na ovaj način pozivam da dana 31.05. posetite Mikser house, u Savamali, da pogledate slike koje smo godinama unazad beležili prilkom posete ovoj magičnoj, prelepoj zemlji, i da kupovinom istih doprinesete da pomognemo onima kojima je sada najteže. Sav prihod od slika biće direktno prosleđen za pomoć ugroženima zemljotresom u Nepalu.
Zavirite i vi u svoje srce, potražite malo ljudskosti i humanosti, pružite i Vi šolju toplog čaja jednom nasmejanom Nepalcu, koji vas svakako neće nikada zaboraviti!
