Izvor: B92, 25.Jan.2011, 12:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskočite u beogradski ludi ritam
Najveći grad na Balkanu, sa 1,7 miliona stanovnika, liči na energičnog borca sa ožiljcima koji stoji na tektonskoj liniji razdvajanja između Istoka i Zapada
Izvor: Politika
Na Beograd su devedesetih padale bombe, poslednjih godina ga muči inflacija i retko ko bi očekivao da bude proglašen za svetsku prestonicu noćnog života, što se desilo prošle godine. Ali njegova vitalnost se vidi 24 časa dnevno.
Uz mnogo kabastih zgrada iz perioda komunizma >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i veličanstvenih objekata s početka 19. veka, tu su i iznenađujuće građevine iz doba secesije, dostojne Beča.
Sam aerodrom nagoveštava da treba očekivati neočekivano, pošto je nazvan po kontroverznom Nikoli Tesli, poznatom kao „čovek koji je izumeo 20. vek". Emigrirao je u SAD, gde se u otkrićima nadmetao sa Tomasom Edisonom.
Vredi posetiti Muzej Nikole Tesle u Krunskoj ulici. Tu su objašnjeni njegovi izumi i čuva se velika kolekcija dokumenata, fotografija i ličnih stvari dobijenih iz SAD posle borbe na sudu 1951. Ovako dobar naučni muzej je još jedno iznenađenje, a čini se da je rezultat nadmetanja sa SAD.
Najveći grad na Balkanu, sa 1,7 miliona stanovnika, liči na energičnog borca sa ožiljcima koji stoji na tektonskoj liniji razdvajanja između Istoka i Zapada. To se vidi i po paralelnoj upotrebi ćirilice i latinice. Ipak, nadmoć latinice u reklamama možda nagoveštava budućnost.
Najbolji doručak: jedan lokalni novinar mi je rekao da je prva zapovest u Beogradu „jedi u svako doba dana". Pekare se otvaraju u pet ujutru i nude razne vrste ukusnog hleba i peciva, ali ima i drugih dobrih mesta za doručak. Na primer, „Mali Pariz" gde se, uprkos imenu, za doručak, ručak i večeru služe srpski specijaliteti. Tu je žestoki burek, slojevito testo punjeno mesom, sirom, pa čak i sastojcima za picu. Posle viševekovne okupacije, ima stranih uticaja u hrani kao što su otomanski i austrijski. Otomanski je očigledan u baklavi okupanoj u medu, u upotrebi jogurta, pa čak i svinjetine: tradicionalno su Srbi jeli govedinu, ali su prešli na proizvodnju svinja jer su muslimanski vladari uglavnom plenili goveda, a ne svinje. Strani specijaliteti se prave na lokalni način, na primer, Karađorđeva šnicla. Svinjska šnicla punjena kajmakom prilično je različita od „bečke".
Najbolje ruševine: Od vremena kada je bio Singidunum, bedem Rimskog carstva od varvara, grad je 40 puta razrušen. Beograd znači „beli grad", ali zvali su ga i „ratna kapija": nema netaknute zgrade koja je starija od 250 godina. A tu su i nove ruševine od NATO bombardovanja 1999, na primer zgrada Ministarstva odbrane sa betonskim zidovima izlomljenim kao karton, ili sedište državne televizije u Takovskoj, gde je 30. aprila 1999. poginulo 16 zaposlenih. Ove ruševine izgledaju kao instalacije kojima bi odgovarao naslov „Razaranje".
Najbolje ulice: Strahinjića Bana, poznata kao Silikonska dolina zbog hirurški doteranih devojaka u razmetljivim kafićima, jedna je od interesantnih ulica u kompaktnom starom gradu, kao i obližnja Skadarlija, kratka strma uličica načičkana starim kafanama. Nekada boemska, danas je mamac za turiste, ali konkurencija obuzdava cene koje su u Beogradu ionako niske; sve što je preko 20 evra ne računajući piće je skupo. Skadarlija je blizu glavne pešačke promenade, široke Knez Mihailove. Ulica je oivičena veličanstvenim zgradama iz 19. veka, kafićima, restoranima, knjižarama sa izdanjima na raznim jezicima i umetničkim galerijama.
Najbolji park: Knez Mihailova vodi do Kalemegdanskog parka i zvezdaste beogradske tvrđave. Ispod brda se sastaju Sava i Dunav, što odgovara opisu Beograda kao najčešće rušenog grada na najlepšoj lokaciji. Nekadašnje otomansko utvrđenje gleda na Zemun, koji se nalazio na obodu Austrougarskog carstva (...) Pored njega je Novi Beograd, kvart staklenih poslovnih objekata, šoping molova i stambenih zgrada.
Najbolja obala: Zemun ima nekoliko baroknih crkava i rečnu obalu načičkanu ribljim restoranima. „Ahab" je na starom ukotvljenom brodu i služi začinjenu riblju čorbu. Za vožnju duž Save i Dunava mogu se iznajmiti bicikli.
Najbolje kraljevske veze: Karađorđevići, koji su Drugi svetski rat proveli u Engleskoj, vratili su se u Beograd 2001. Princ Aleksandar Drugi i njegova porodica žive na prostranom kraljevskom posedu. Hrist na fresci na kupoli kraljevske kapele i dalje ima rupu na čelu od metka jednog komunističkog vojnika. Umetnička kolekcija u palati je mala, ali zanimljiva.
Komunistički vođa Josip Broz Tito živeo je u drugoj palati u ovom kompleksu. U njegovoj biblioteci su između ostalih Čarls Dikens, Oskar Vajld i Sinkler Luis. U dvorištu je Tito sahranio svoju sekretaricu i ljubavnicu Davorjanku Paunović, svog konja i psa, ali nije sasvim jasno ko je od njih najvažniji.
Najbolja crkva: Dominira veličanstvena pravoslavna crkva Svetog Save, zdanje od belog mermera sa zelenim bakarnim kupolama (...)
Najbolji aperitiv: Birajte između „Ruskog cara", „Opere" i „Mažestika".
Najbolja večera: Goran Jevrić, Srbin koji je 15 godina držao kafić „Verv" u Melburnu, doneo je kuhinju koja kombinuje različite tradicije. U njegovom restoranu „Iguana" na obali Save svake večeri nastupaju različite džez grupe. Preporučujemo začinjenu supu sa škampima i povrćem, karpačo sa tunom, dimljenog lososa sa vasabi sosom i topao puding od urmi.
Najbolji noćni život: „Lonli plenet" je proglasio Beograd za svetsku prestonicu noćnog života. Druga zapovest za Beograd je „igraj na splavovima". Tu su „Amsterdam" i „Akapulko" za turbo-folk, „Blejvoč", „Saund" i „Fristajler" za elektronsku muziku, a „Povetarac" i „20/44" za alternativni rok.
Dezmond O’Grejdi(Prevela J. Kavaja)
