Izvor: gDestinacija.com, 17.Feb.2011, 18:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trikolori – Bianco- Sladak život u večnom gradu

“Ima gradova koji imaju svoju dušu; to su oni gradovi koji imaju svoju prošlost. U tome su gradovi slični ljudima.“ „Kad nam je dvadeset godina, mi na rimskim ulicam mislimo na stotine generacija lepih rimskih žena koje su prošle tim putem. U tridesetim mi mislimo na rimske heroje i tražimo po putu Apiji stope dalekih cezarskih legija. U četrdesetoj, mislimo na antičke besednike i mudrace. U pedesetoj, na mučenike i svetitellje“ „Nikad Rim nije lepši nego noću, i nigde noć nije lepša nego u Rimu. Ima ulica i pijaca koje nisam video drugčije nego noću, i kojima nikad nisam znao ime ni pravac…Ovda takvim sjajem otpočinju noći kakvim bi drugde otpočelo jutro.“ „Nigde istorijska vizija nije tako moćna ni sugestivna koliko u Rimu. ..Zato ovde u Rimu niko nije stranac. Svi smo pili na tom izvoru, i svi smo prožeti ovom svetlošću. Na svakom starom kamenu ovog grada ima nešto napisano od dubine svih ljudskih kolena, i ovde je zapečaćeno nešto od sopstvene sudbine sviju nas.“ (Gradovi i himere, Jovan Dučić) Putujući za Rim (Caput mundi), opat, poreklom iz Nemačke uživao je u lokalnim vinima. Svome sluzi je naredio da svugde, gde ima dobrog vina, na krčmi napiše slovo S. Obrevši se, tako u mestašcu Montefjaskone, sluga, oduševljen vinom napisa čak tri slova S. Po predanju, opat je jedne noći posetio anđeo noseći jednu dobru i jednu lošu vest. "Reci dobru", tražio je preplašeni, a već zajapureni sveštenik. "Raj je prepun prekrasnih vinograda. Nema štetočine, ni mraza, ni grada... Svaka berba je za pamćenje... "opisuje anđeo. "To je sjajno!" oduševljeno će ozareni opat. "Šta je tu loše?" "Od sutra ti orezuješ nebeske vinograde", veselo će mu anđeo. O njegovom večnom konačištu svedoči i epitaf s tri slova S, na jednoj kamenoj, nadgrobnoj ploči, u crkvi svete Flavije, gde pomenuti ljubitelj plemenite kapljice počiva. No, pred nama su svetla drevnog grada, koja su se pružala u svim pravcima. Rim, drevni lavirint, koga preseca reka Tibar. Grad je ličio na nebo pokriveno zvezdama, obasjan sjajem minulih vekova. Naselja su ovde postojala još od bronzanog doba. Nekada moćna prestonica rimske imperije, nalazi se u regiji Lacio i udaljena je 24 kilometara od Tirenskog mora. Nije uvek lako živeti sa istorijom dugom preko tri hiljade godina. I u prvom gradu koji je prešao milionsku cifru stanovnika. A danas ih broji oko 3,8 miliona. Držim da je ova impozantna cifra postignuta i zahvaljujući jednom drevnom događaju. Naime, u XVIII veku p.n.e. stari Rimljani kuburili su sa ženama. Stoga ih je Romul poveo u pohod na susedne Sabinjane, kako bi im preteli žene. Legenda dalje kaže, da su Sabinjani planirali protivnapad, ali da su otete žene sprečile krvoproliće, tako što su stale među zaraćena plemena. Na Forumu, pozdravile su se i izljubile s rođacima i otišle sa novim muževima. Sabinjani su u rimskom taboru imali "insajdera" Tapeju, ženu lakomu na zlatni nakit, koja im je pokazala skriveni put do Kapitola. Sabinjani su na levoj ruci nosili masivno zlatno prstenje i narukvice. Tapeja je stoga, kao nagradu tražila "ono što nose na levoj ruci." To je i dobila. Previdela je činjenicu da ratnici u levoj ruci drže štitove, kojima su je, bukvalno, zgnječili. Nije nam bio suđen randevu s večnim gradom te večeri. Uputili smo se u tešku rimsku zabit, pod imenom Zagarolo, u "Wiki hostel". Naš hostel nije imao sobe s pogledom. Zato sam se, mrzovoljno, smestio u baštensku stolicu, otvorio bocu vina i zamislio šta nas to tera da lutamo svetom i zlopatimo se. Pogledah u etiketu na flaši vina; s nje su mi se smešila tri slova S. Radilo se o onom famoznom vinu koje je pio gorepomenuti sveštenik. U toku XVIII veka uglavnom su putovali mlada britanska gospoda, koja su tako sticala obrazovanje. lepe manire, samopouzdanje i upoznavali se sa umetnošću nastalom na evropskom kontinentu. I onda odjednom, pljusak vode s obližnjeg minijaturnog bazena. Skretoh pogled u tom pravcu i bih zatečen prizorom. Jeste da bazen u Zagarolu nije isto što i fontana Trevi, ali Ljilja, izmučena pređenim kilometrima nije više oklevala. Pribegla je radikalnom potezu. Sve u kratkoj lepršavoj žutoj, letnjoj haljini skočila je u maleni bazen. Na radost muškog dela grupe. I to bolje i gracioznije od Anite Ekberg. Na ovom putovanju, gledajući rimske anđele, na trenutak mi je na um pala sumanuta misao, pomislio sam, okuražen, da mi izrastaju elegantna, bela krila... Postajao sam anđeo, glasnik od Boga, koji donosi dobre vesti i darove. Po Jovanu Damaskinu anđeli se ne prikazuju onakvi kakvi u stvari jesu (u punom zastrašujućem bleštavilu), već mogu poprimiti različite oblike. Nisam mogao da odredim koji sam ja anđeo : serafim, heruvim ili prestol. Kao da je to i uopšte važno...A onda.... „Stubovi Kapitola i gordi Panteon s njima, K’o crne ogromne mase dižu se u nebo gore, I Tibar jasnije šumi. No blizu foruma samog, U hramu Izolde blede, zvuci se veselo hore... Veselje vi i bruji... Između stubova drevnih Gomile razvratnih žena sa divljim krikom se viju; Svileni pepiloni njini po podu mramornom pali Što sobom stidljivost čednu i žensku lepotu kriju“ (Koritska Hetera, Vojislav Ilić)

Nastavak na gDestinacija.com...