Izvor: B92, 14.Dec.2017, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Švajcarska, čuvar Prstena Nibelunga
Iz Lucerna, liciderske srednjošvajcarske prestonice pod krilima Alpa, jedan od drumova ka divljem, gorskom jugu vrluda dolinom reke Aa kroz kanton Nidvalden, dok drugi, nešto zapadnije, vodi ka Zarnenskom jezeru i Obvaldenu.
Onim prvim putem tumara se kroz gudure, tmurne i maglama ophrvane i zimi i leti, pored sela ugnječenih brdima i naseobina čiji stanovnici mesecima ne vide sunca. Nidvaldenski predeo pisan je tamnozelenim mastilom, komponovan u mrkom, neprozirnom b-molu dostojnom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << najmračnijih trenutaka Vagnerove germanske mitologije. Iza koje li od ovih stena leži div Fafner pretvoren u zmaja i čuva Prsten Nibelunga?
Ko je doživeo mrak Nidvaldena i očekuje da ga na putu za Zarnen, glavno mesto Obvaldena - ponovo nađe, biće iznenađen, možda i potresen. Jer dolina koja vodi od Lucernskog jezera ka Zarnenu nije, poput one nidvaldenske, zarasli rov iz doba nekog rata giganata; ona je prostrana uvala blagih padina, ceremonijalno razmaknutih pred putnikom, poput kakvog prilaza Sredozemnom moru, punog naših treperavih očekivanja, sumnji i strepnji koje se rasprše tek kada na horizontu ugledamo daleko plavetnilo. Ono plavetnilo kojem su naši daleki preci želeli da se priviju posle vekova života u močvarnim divljinama; voda lepote, a ne voda zadaha; plavetnilo Juga posle kojeg sve ostalo zaboravljamo.
Nad prilazom moru kojega još uvek nema stražari masiv Pilatusa. Posmatran iz Lucerna, on je zamak-planina sa donžonima, stražarama i puškarnicama; sa strane Obvaldena on međutim leži i miruje kao neki njegov lenji rođak sa hercegovačkog karsta. Ulazeći u Obvalden, ta sfinga alpskih jezera nas prati u jedan svetli svet, svet isto onako dalek od Nidvaldena kao Valhala, germanski Olimp, od Fafnerove šume.
Obilazim Pilatus u urednom, uljudnom, svakodnevnom švajcarskom vozu. Dolinom nalik na rimsku Ulicu pomirenja, onu carsku aveniju što vodi od obale Tibra do Vatikana, dolazim do Zarnenskog jezera, nevelikog, svetlucavog i vedrog, i u toj svojoj vedrini - iznutra prostranog. Iz voza izlazim u Zakselnu na istočnoj obali jezera.
Izvor: Danas.rs
.jpg)
