Izvor: B92, 17.Avg.2015, 08:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska, gde je to?
Nemački "Velt" piše o Republici Srpskoj kao o skrivenoj, ali zanimljivoj turističkoj destinaciji. Iako crna rupa na mapi, RS ima kanjone Vrbasa, Sutjesku nad kojim kruže orlovi, gastronomska čuda u Trebinju, pišu "Večernje novosti".
PROPALI BRAK
"Kao u nekom propalom braku svi žive u jednoj državi. Nijedan Srbin ne navija za reprezentaciju BiH, a državnu zastavu zovu vartina zastava. I bez obzira na to što su džamije u RS obnovljene sredstvima EU, one >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ostaju prazne, kao što ostaju prazne i pravoslavne crkve u Federaciji BiH", navodi autor.
Foto: jovom/Flickr.com
U nemačkom dnevniku "Velt" osvanula je reportaža o Republici Srpskoj, istina kao o crnoj rupi na turističkoj karti Evrope. Autor reportaže Alan Pozner, između ostalog, kaže: "Sigurno da ćete tako lepu prirodu, kao na Sutjesci i Jahorini, naći i u Sloveniji, Austriji i Hrvatskoj. Ali teško da ćete naći prenoćište s doručkom za 35 maraka (18 evra), ili na primer u Trebinju svežu pastrmku s roštilja sa krompirom i spanaćem za šest maraka!"
"U kakvu Republiku? Srpsku? Nikad čuo. Gde ti je to? Aaa u Bosni...", tako počinje reportažu o RS novinar "Velta", citirajući reakcije prijatelja i kolega na pomen da će tamo da putuje.
"Još pre 20 godina Bosna i Hercegovina je bila mesto odakle su stizale stravične vesti, slike kuća u plamenu, kolona izbeglica, vojnika, masovnih grobnica... Ali te užasne slike odavno su prošlost. Došlo je vreme da se zemlja ponovo otkriva kao turističko odredište. I to njen srpski, hrišćansko-pravoslavni deo - RS, koja je crna rupa na turističkoj karti Evrope i toliko nepoznata da imate osećaj kao da se radi o Mesecu", piše novinar, a prenosi Tanjug.
"Godine 1995. zemlja je podeljena na dva entiteta: muslimansko-katoličku federaciju i srpsko-pravoslavnu RS. Granica je nekadašnja linija fronta iz građanskog rata. Kontrolnih punktova i vojnika više nema. Sa ove, kao i sa one strane granice, govori se isti jezik, svi pripadaju južnoslovenskoj etničkoj grupi naroda i svi plaćaju konvertibilnom markom, koja zapravo odgovara nekadašnjoj nemačkoj marki. Svi imaju istu, jugoslovensku prošlost, svuda se pije šljivovica i svuda je ista balkanska kuhinja. I ovde se turistima govori da je vreme mržnje prošlost, ali ipak nema ni približavanja jednih drugima", piše "Velt".
"Ali čovek može da poseti oba dela zemlje i to bi zapravo trebalo da učini. Jer i u RS ima lepota koje bi trebalo otkriti: rafting i kajak u kanjonima u okolini Banjaluke, pecanje u kristalno čistoj vodi, skijanje na olimpijskoj Jahorini, vožnja maunti-bajkom, planinarenje ili lov u planinama i prašumama Nacionalnog parka 'Sutjeska' nad kojim kruže orlovi, a stanuju srne i jeleni, divlje svinje, vukovi i medvedi", savetuje dnevnik.
List dalje piše o Andrićgradu, a tu je i Banjaluka, ranije industrijski grad, a danas poznat zahvaljujući univerzitetima, kafićima i barovima, kaže autor.
"Preko dana grad deluje uspavano, jer mnogi stanovnici uživaju pored Vrbasa, gde pecaju i roštiljaju. Sve je idilično do trenutka dok ne dođu dvojica muškaraca srednjih godina koji uzvikuju stare ratničke parole i uzdižu tri prsta, pozdrav srpskih nacionalista", piše "Velt".
"Igor posmatra scenu bez reakcije na licu. Taj gimnazijalac je lokalni heroj - najbolji banjalučki skakač s mosta. On se takmiči i u skokovima sa Starog mosta u Mostaru. Turistički vodiči rado pričaju da je obnova Starog mosta zapravo simbol prevladavanja mržnje i nasilja. Ali stvarnost je ipak drugačija", zaključuje Pozner.
