Izvor: B92, 25.Okt.2010, 22:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Split - Strast, Anarh, dišpet i ljubav
„Batelanti (iliti lučki radnici), ribari, težaci, igraj Splite, bićemo prvaci..." , orilo se sa neuglednog atletskog stadiona u socijalističkim vremenima zajedničke nam domovine nazvanim igralištem u Parku skojevaca, a koji su svi Splićani tada zvani, iz čistog dišpeta, plac ispod Turske kule.
Autor: Boro Soleša
Izvor: Danas
Nije ih malo koji taj prostor namenjen najpopularnijem sportu muškaraca sada nazivaju Park skojevaca. No, to je ono što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se naziva čuvenim dalmatinskim dišpetom, il’ - inatom.
Ma ko gornje dovodi u sumnju ne zna fakte o Radničkom nogometnom klubu „Split", čija je istorija počela svega godinu dana nakon što je osnovan Hajduk. Dakle, 1911. nastaje Hajduk, a godinu dana kasnije oni koji su igrali novu igru nogom, nazivali su je fuzbalom, na Musinoj livadi, uglavnom sinovi radničke klase iz dela Splita koji se naziva Vela Varoš formirali su 16. aprila 1912. godine u Plinarskoj 7 svoj „Anarh".
Kada su jednom prilikom pitali Šimu Rosandića zašto su baš izabrali to ime, jednostavno je objasnio:
- Mi učenici Muške zanatske škole - maranguni (zanatlije) - odlučili smo osnovati nogometni klub. Igrali smo za gušt, ali i iz protesta prema svakom zlu. Dugo smo smišljali kako dati ime klubu, meni je prvome palo na pamet ime - Anarhista! Poslin smoga skratili u - Anarh. Učinilo mi se da je to najbolje ime, jer je ono u sebi imalo i nešto drugo! A šta drugo? E, neka to drugi misle!"
Bogami i mislili su tako da im je nad glavom stalno visila zabrana. Kada su nakon atentata Gavrila Principa na prestolonaslednika Franca Ferdinanda uz svoju zastavu odbili zakačiti crni flor vlastima K und K je sve bilo jasno i imale su i formalan, pravni razlog i iskoristili su ga - raspustili su klub!
Već u januaru 1919. godine, nakon Prvog svetskog rata i ujedinjenja u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca nastavili su da igraju pod starim imenom, ali samo do aprila te godine jer ni novim vlastima nije bilo milo ime koje je vuklo na rušenje i nepoštovanje. Anarh održava skupštinu kluba i odlučuje da nosi drugo ime - Jugoslavenski nogometni sportski klub Jug. No, ni to nije bio kraj nevoljama. Ponovo zabrana, fuzija sa Slavijom, pa sa Borcem...Da se i najupornijem istraživaču zavrti u glavi. A onda dolazi nezapamćena, velika tragedija zvana Drugi svetski rat.
Tada su igrali pod imenom Split na igralištu koje je bilo na mestu gde je sada park Emanuela Vidovića, između spomenika Grguru Ninskom i Gimnazije Marko Marulić. Kada su došli okupatori, kompletan prvi tim Splita je ušao u sastav Prvog splitskog partizanskog odreda. Na prevaru su zarobljeni od ustaša i italijanskih okupacionih vojnika kod Sinja i streljani u avgustu 1941. godine na Ruduši. U splitskim radničkim kućama u Velom Varošu u potaji se ridalo u kamenim zidinama. Mnogi od poginulih igrača bili su jako mladi.
Tek u avgustu 1945. ponovo se pokreće novi klub od preživelih Splitovaca. A 2010. godine Split je u vrhu Hrvatske nogometne lige, ponovo se čuje stara podrška sa tribina „Batelanti, ribari, težaci, igraj, Splite, bićemo prvaci..." i vije se baš stara zastava Anarha. Mnogi klinci, talenti ponovo na Turskoj kuli odrastaju, trče, love grdeline (ptica pevačica) na baketinu (lepak) pre treninga i ponovo treniraju inat, dišpet, ljubav i strast za slobodom.
