Izvor: B92, 05.Okt.2010, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoping, cenkanje i bakšiš
Pre šopinga se raspitajte gde kupuju lokalci i koja je realna cena onoga što vas zanima. Tako ćete izbeći sistem dvostrukih cena, jednih za strance, drugih za domaće.
Piše: Jasna Božić
Foto: Michal Marcol / FreeDigitalPhotos.net
Obratite pažnju da li se u zemlji u kojoj ste uopšte sme cenkati. Cenkajte se oko cene, ali nemojte u tome preterivati. U Turskoj lepo vaspitanje nalaže da se ne prihvati predložena cena. Međutim, mnogi preteruju u zahtevima, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pa traže umanjenje cene za čak 90 odsto, što je opet velika uvreda za trgovce.
Izaberite pravo mesto: cenkanje može biti zabavno u Marakešu na pijaci, ali ne i u butiku u Londonu ili Rimu. Mogu vas čak izbaciti iz prodavnice. Većina turista, pokazala su ispitivanja, smatra da je dobro prošla na šarenim pijacama u Turskoj ako cenu snizi na 50 odsto od početne.
Ali za ovakvo razmišljanje vispreni trgovci znali su i pre anketa i marketinških agencija. Mnogi od njih jednostavno pomnože stvarnu cenu sa četiri, tako da kada se cena snizi za 50 odsto, ona ostaje dvostruko viša od stvarne.
Savet za ovakve situacije je da se cenkate što drskije i ignorišete rečenicu: "Ali samo za tebe, prijatelju". Kakva god bila cena koju isposlujete, zahvalite i udaljite se. Tada će trgovac najverovatnije uzviknuti najnižu cenu za vama. Ako smatrate da je ponuda dobra, vratite se i kupite odmah, jer niže cene neće biti. A ako se vratite posle nekog vremena ili nakon par dana, znajte da vam, iz osvete, više nikada neće ponuditi tako nisku cenu.
Zgodna metoda za snižavanje cena je i trik sa držanjem novca u rukama. Odredite koliko želite da potrošite za artikal koji ste "nanišanili", izvadite sumu i držite je u rukama sve vreme cenkanja. Kada se cena približi željenoj, pokažite novac koji držite i recite da je to sve što imate pri sebi.
Trgovci nemaju običaj da kažu "vratite se kad budete imali", "idite do bankomata" i slično, jer znaju da ćete se možda predomisliti, naći nešto zanimljivije ili, jednostavno, potrošiti novac usput. Poželeće da zgrabe novac, a vi ih prepustite tom iskušenju!
Vodite računa da kod kupovine vrednih stvari dobijete od prodavca sertifikat o dozvoli za izvoz, da ne biste imali neprijatnosti na granici. U zemljama u kojima je cenkanje uobičajen način trgovine uvek treba imati u vidu da je pojam "besplatnog" i "poklona" zapravo ništa drugo do "vezana trgovina".
U Istanbulu vam se može desiti sledeća situacija. Ako čistaču cipela na ulici ispadne četka, nemojte ni u kom slučaju da potrčite za njim da mu je vratite, jer ako to uradite nećete moći da se odbranite od njegovog "poklona". Posle vesele priče kako su Turska i Srbija braća i prijatelji, za njom ide tužna o četvoro dece, mnogo rada, težak je život i slično.
Naravno, jasno vam je da čišćenje nije "džaba", iako će vam on na početku tvrditi da jeste. Kada završi čišćenje, tražiće bakšiš za decu, a ako izvadite metalne lire (1,75 lira je 1 euro), sa gnušanjem će ih odbiti. Metalni novac je baksuz za decu, dok je papirni novac sreća! Ne preostaje vam ništa drugo nego da mu date pet ili 10 lira (3 tj. 6 evra). Ukoliko se zadesi da u džepu nemate ništa sitnije od 10 lira, tursko džaba plus bakšiš ispadne mnogo skuplje od unapred dogovorene cene!
Bakšiš
Ukoliko ne znate koliki bakšiš treba da date u hotelu, restoranu ili taksiju, rizikujete da dobijete i lošu uslugu. Francuzima ne treba davati napojnicu u restoranu jer je ona već uključena u račun kao "servis". U barovima ovoga nema, tako da tamo možete da častite do mile volje.
Italijani imaju pravilo koje se zove "coperto", to je dodatak računu koji je već uračunat. Za svaki slučaj, pitajte. Ako nije obavezno ostavite napojnicu, a ako niste sigurni, možete da ostavite neku sitninu na stolu.
Ako idete u pab u Britaniju treba da znate da se tamo obično ne nudi bakšiš već se barmenu ponudi piće. Budite sigurni da ćete sledeći put svoje pivo dobiti mnogo brže!
