Izvor: B92, 12.Avg.2010, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruske svadbe u Bonu
Zdanje na brdu Petersberg, nadomak Bona, nekad bilo stecište istorijski važnih političkih figura, a danas mesto glamuroznih svadbi bogatih Rusa
Izvor: Politika
Priče o velikim svetskim hotelima uglavnom su ispunjene detaljima o njihovim „karakteristikama” i brojevima zvezdica na ulazu. Na jednom od sedam brda, koja krase reljef regiona, nedaleko od Bona, smešten je već više od jednog veka hotel „Petersberg”, koji je osim komformističkog, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tokom dvadesetog veka pokazao i svoj veliki politički potencijal. Zidovi ovog dvorca ispunjeni su mislima, taktikama i potpisima najznačajnijih političkih zvezda prošlog veka.
Okružen šumom, na nadmorskoj visini od preko tri stotine metara, „Petersberg” je izgrađen krajem devetnaestog veka. Zgrada je preuređena i obnovljena 1912. godine, kada je došla u vlasništvo porodice Ferdinanda Milena, osnivača fabrike za proizvodnju čuvene kolonjske vode „4711”. Tada je brdo Petersberg bilo mesto na kome su, tokom leta, boravili bogati ljudi iz Kelna, Bona i Diseldorfa.
A gde su šake uvijene u bele rukavice, tu i politika mora da umeša prste. Po završetku Drugog svetskog rata, svetski političari ovde su prolili čari svog posla, prepoznavši politički potencijal ove lokacije. Godine 1949. ova oblast je postala centar Savezničkog visokog komesarijata Velike Britanije, Francuske i SAD. Jeza prolazi kada sedite na stolicama iz koje su državnici ove tri države, upravljali posleratnom Nemačkom.
„To je bio dovoljan razlog, da u narednim godinama, hotel ugosti veliki broj uvaženih gostiju koji su boravili u poseti Bonu, tada glavnom gradu Nemačke. Ove posete na državnom nivou su učinile hotel ’Petersberg’, svetski poznatim. Jer, ovde su boravili ljudi poput šaha Persije, u dva navrata, sa dve različite žene. Svoju krunu ovde je prošetala i kraljica Elizabeta Druga, kao i veliki broj drugih uvaženih gostiju”, priča upravnik hotela Vladimir Sal.
Brežnjevljev saobraćajni udes
Lista time nije iscrpljena – neiscrpan potencijal ove lokacije (u)videli su i Hajle Selasije, Nelson Mandela, i nezaboravni Leonid Brežnjev, koji se tokom svog boravka baš „lepo udesio”. Osim unutrašnjih, i spoljni zidovi hotela nose uspomenu na ovog ruskog političara.
„On je, naime, dobio automobil ’mercedes benc’, kao poklon nemačke vlade. Nestrpljiv, odmah je odlučio da isproba vozilo, sam. I, posle samo 100 metara vožnje, nažalost, udario je u zid. Mercedes je posle toga bio neupotrebljiv. Ali, siguran sam da je kasnije dobio novi”, uz osmeh komentariše Vladimir Sal.
Taj udarac je najavio ono što je bilo neizbežno. Hotel je bio zatvoren neposredno posle posete Brežnjeva 1973. godine, zbog teške finansijske situacije. Obnova je trajala pet godina, a hotel je ponovo počeo da gosti uvažene ličnosti širom sveta tek u poslednjoj deceniji dvadesetog veka.
Iako je nastavio da prima veliki broj gostiju, Bon od tada više nije bio glavni domaćin nemačke vlade. Naime, čitava administracija je premeštena u Berlin, ali je vlada i dalje koristila „Petersberg” za smeštaj visokih zvanica. U čarobnom pogledu uživali su i Jaser Arafat, Vaclav Havel, Mihail Gorbačov, Boris Jeljcin.
Klintonova staza
Jedno vreme, cvrkutu ptica društvo je u harmoniji zvukova pravio i saksofon Bila Klintona, koji je ovde dolazio i da poveća kapacitet svojih pluća.
„On je tokom svog boravka, svakodnevno trčao baš ovuda, kroz okolnu šumu, i tako utabao stazu, koja se danas zove ’Klintonova staza’. I njegovim stopama sada ide veliki broj gostiju hotela”, u trku prepričava, boreći se za dah, Vladimir Sal.
U „Petersbergu” je održavan veliki broj nacionalnih i međunarodnih konferencija – ovde je potpisan Petersberški sporazum sila pobednica i okupirane Nemačke. Pod svodom velike konferencijske sale ustanovljeni su i Petersberški zadaci, kojima se i danas Evropska unija rukovodi u svojoj spoljnoj politici. A, 2001. godine održana je Međunarodna konferencija o Avganistanu, kada je Nemačka posredovala u pregovorima između vlasti u Kabulu i Ujedinjenih nacija, čime je „Petersberg”, i Bon uopšte, postao važno mesto i za ovu svetsku organizaciju, čija zgrada dominira kada se Bon posmatra sa ovog mesta.
Umesto političkog, ova lokacija danas ima više turistički značaj za čitavu pokrajinu Severnu Rajnu Vestfaliju. Međutim, primetne su i zvanično obučene siluete, što znači da ovde i dalje odsedaju manje inostrane delegacije.
Osim dve zgrade, u sastavu ovog hotelskog kompleksa je i nimalo kompleksna terasa gde, pod utiskom prizora doline Rajne, svi kompleksi nestaju. A, da bi ceremonija jedne od mnogobrojnih svadbi koje se ovde organizuju bila kompletna, osoblje hotela užurbano montira abažure i ukrasno cveće. Kako li je samo bilo kada je pre petnaest godina na „ludi kamen” „Petersberga” stao Mihael Šumaher? Sledeći na listi je jedan od, kako ovde kažu, „bogatih Rusa”, koji su očigledno najčešće mušterije.
U završnom okretu jednostavno shvatite zašto su samo veliki spomenici istorije podizani na sedam brda.
Relja Božić
