Izvor: B92, 03.Nov.2010, 20:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rijks muzej u Amsterdamu
Najveća kolekcija slika holandskih majstora 17. veka - Rembrant, Vermeer, Frans Hals i Jan Steen samo su neki od umetnika čija su dela izložena.
Izvor: B92
Dok budete koračali niz ulicu Stadshouderskade i približavali se Rejksmuzeumu, pomislićete da je muzej zatvoren jer se spolja jasno vidi da je rekonstrukcija u toku.
Međutim, ogromni panoi sa natpisom Rijksmuseum is open razuveriće vašu sumnju i uputiti vas ka delu muzeja koji je tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rekonstrukcije otvoren za posetioce.
Decenijski radovi na obnovi glavne zgrade muzeja, planirano je da budu završeni do 2013. god. U međuvremenu, posetioci mogu pogledati ključna umetnička dela (400 platana) holandskog Zlatnog doba koja su pod nazivom De Meesterwerken (Remek-dela), izložena u krilu muzeja Philipsvleugel.
Arhitekta Petrus Josephus Hubertus Cuypers (Kajpers), otac moderne holandske arhitekture, dizajnirao je muzej u monumentalnom stilu holandske neo-renesanse. Muzej je zvanično otvoren 1885.
Šta videti?
Ovde je izložena najveća kolekcija slika holandskih majstora 17. veka.
Rembrandt, Vermeer, Frans Hals, Jan Steen, Jacob van Ruisdael, Paulus Potter, Pieter de Hooch, Gerard ter Borch i Gerard Dou samo su neki od umetnika čija su dela izložena. Videćete širok dijapazon portreta i pejzaža.
Naročito su zanimljiva platna na kojima su slikani članovi gilde, platna sa morskim motivima, svakodnevnim scenama, religijskim objektima, alegorijama i neverovatne holandske mrtve prirode.
U muzeju su izloženi i primerci antičke grnčarije i srebra grada Delfta (Delfts blauw).
Dve neobično nameštene kuće za lutke iz 17. veka, naročito su interesantne deci koja posete Rejksmuzeum. Predmeti i ornamenti predstavljeni su identično kao nekada, samo u vidu minijatura. Zidovi prostorija obloženi su tapiserijama, dok su plafoni i pećnice detaljno oslikani.
Srebrne kašike položene su na stolu, a inicijali familije izvezeni su na salvetama. Svakom detalju su prilazili s neverovatnom pažnjom, pa ukoliko malo bolje pogledate videćete čak i igle zadenute u jastučiće.
Najznačajnija platna
Noćna straža (De Nachtwacht, 1642) je apsolutno remek-delo Rembranta van Rejna, tajanstvena slika iza koje se kriju brojne intrigantne priče. Privlači pažnju svojim ogromnim formatom (363 cm × 437 cm), i neverovatnim detaljima.
Noćna straža predstavlja presedan u slikanju grupnih portreta članova gilde. Za razliku od prethodnih portreta na kojima portretisane figure rigidno i statično poziraju, ova Rembrantova predstava puna je života i dinamike. Figure su u zavisnosti od svoje uloge i značaja raspoređene na slici, pa su vodeće figure kapetena i lieutenant smeštene u sredinu.
Čitav jedan zid Rejksmuzeuma posvećen je ovom remek-delu. Zaseniće vas svojom veličinom, ali i fantastičnim skraćenjem koje je Rembrant iskoristio i time stvorio utisak da šaka kapetana Banin Koka zaista izlazi iz platna i približava se posmatraču.
Rembrant je i ovde iskoristio svoju igru svetlosti i tame. Lica naslikanih su dobro osvetljena, ali to ne vodi ka patetičnom teatralnom efektu, već je isključivo služi kao sredstvo kojim se naglašava karakter naslikanih.
Slika je puna zvukova i ritma: koraci, pucanj, zveckanje metala, prigušeni zvuk bubnja, lavež psa i nejasni ljudski žamor.
Svaka figura je zauzeta svojim poslom, i čini se da svako radi ono što hoće nezavisno od centralnog događaja.
A u poslednjem redu, između ramena dvojice naslikanih, vide se oči koje posmatraju čitav prizor. Veruje se da je Rembrant naslikao sebe i time želeo da iskusi ovaj bitan momenat.
U Rejksmuzeumu je izloženo 20 Rembrantovih platana.
Vermeer je iza sebe ostavio mali broj slika. Koristio je svetle boje i slikao enterijere sa jednostavnim scenama svakodnevnog života.
U Rejksmuzeumu se nalaze 4 Vermerova platna, uključujući i Mlekaricu i Ljubavno pismo. Ipak, Devojka sa bisernom minđušom se nalazi u Hagu koji je, uzgred, na samo 1 sat vozom od Amsterdama.
Postavku upotpunjuju platna Fransa Halsa Veseli pijanac (De vrolijke drinker), Žena sa detetom u naručju Pitera de Hoha, kao i Portret Elizabet Bas, Ferdinanda Bola.
Praktične informacije:
Muzej je otvoren od ponedeljka do nedelje, od 9.00 - 18.00 h. Ulaz za odrasle je 12,5 €, a za decu do 18 godina besplatan.
Smešten je u ulici Stadhouderskade br. 42. Ulaz u krilo Philipsvleugel je na severnoj strani zgrade.
Možete koristiti tramvajske linije 2 i 5 (stanica Hobbemastraat) ili liniju 12 (stanica Concertgebouw) ili tramvaj 6, 7 i 10 (Spiegelgracht).
Ukoliko vas interesuje nešto više o životu Rembranta, posetite i Rembrantshuis gde ćete saznati kako je živeo slikar, gde su se odigravali dramatični događaji u njegovom životu. Napravite kratku izvidnicu, prvo kroz kuhinju, zatim kroz ulazni hol, salon, sobu sa Rembrantovim suvenirima i veliki slikarov atelje sa bojama, četkicama i zategnutim platnom. Iako sve ovo zvuči jako zanimljivo, kuću ćete obići za 5 min i izaći ćete bez velikih impresija.
Adresa:
Jodenbreestraat 4
tel: +31 (0)20 5200400
radno vreme: od ponedeljka do subote, od 10 – 17 h.
margin-bottom: 0.08in; }Dok budete koračali niz ulicu i približavali se Rejksmuzeumu, pomislićete da je muzej zatvoren jer se spolja jasno vidi da je rekonstrukcija u toku. Međutim, ogromni panoi sa natpisom razuveriće vašu sumnju i uputiti vas ka delu muzeja koji je tokom rekonstrukcije otvoren za posetioce. Decenijski radovi na obnovi glavne zgrade muzeja, planirano je da budu završeni do 2013. god. U međuvremenu, posetioci mogu pogledati ključna umetnička dela (400 platana) holandskog Zlatnog doba koja su pod nazivom (Remek-dela), izložena u krilu muzeja . Arhitekta Petrus Josephus Hubertus Cuypers (Kajpers), otac moderne holandske arhitekture, dizajnirao je muzej u monumentalnom stilu holandske neo-renesanse. Muzej je zvanično otvoren 1885. Ovde je izložena najveća kolekcija slika holandskih majstora 17. veka. Rembrandt, Vermeer, Frans Hals, Jan Steen, Jacob van Ruisdael, Paulus Potter, Pieter de Hooch, Gerard ter Borch i Gerard Dou samo su neki od umetnika čija su dela izložena. Videćete širok dijapazon portreta i pejzaža. Naročito su zanimljiva platna na kojima su slikani članovi gilde, platna sa morskim motivima, svakodnevnim scenama, religijskim objektima, alegorijama i neverovatne holandske mrtve prirode. U muzeju su izloženi i primerci antičke grnčarije i srebra grada Delfta (). Dve neobično nameštene kuće za lutke iz 17. veka, naročito su interesantne deci koja posete Rejksmuzeum. Predmeti i ornamenti predstavljeni su identično kao nekada, samo u vidu minijatura. Zidovi prostorija obloženi su tapiserijama, dok su plafoni i pećnice detaljno oslikani. Srebrne kašike položene su na stolu, a inicijali familije izvezeni su na salvetama. Svakom detalju su prilazili s neverovatnom pažnjom, pa ukoliko malo bolje pogledate videćete čak i igle zadenute u jastučiće. (, 1642) je apsolutno remek-delo Rembranta van Rejna, tajanstvena slika iza koje se kriju brojne intrigantne priče. Privlači pažnju svojim ogromnim formatom (363 cm × 437 cm), i neverovatnim detaljima. Noćna straža predstavlja presedan u slikanju grupnih portreta članova gilde. Za razliku od prethodnih portreta na kojima portretisane figure rigidno i statično poziraju, ova Rembrantova predstava puna je života i dinamike. Figure su u zavisnosti od svoje uloge i značaja raspoređene na slici, pa su vodeće figure kapetena i lieutenant smeštene u sredinu. Čitav jedan zid Rejksmuzeuma posvećen je ovom remek-delu. Zaseniće vas svojom veličinom, ali i fantastičnim skraćenjem koje je Rembrant iskoristio i time stvorio utisak da šaka kapetana Banin Koka zaista izlazi iz platna i približava se posmatraču. Rembrant je i ovde iskoristio svoju igru svetlosti i tame. Lica naslikanih su dobro osvetljena, ali to ne vodi ka patetičnom teatralnom efektu, već je isključivo služi kao sredstvo kojim se naglašava karakter naslikanih. Slika je puna zvukova i ritma: koraci, pucanj, zveckanje metala, prigušeni zvuk bubnja, lavež psa i nejasni ljudski žamor. Svaka figura je zauzeta svojim poslom, i čini se da svako radi ono što hoće nezavisno od centralnog događaja. A u poslednjem redu, između ramena dvojice naslikanih, vide se oči koje posmatraju čitav prizor. Veruje se da je Rembrant naslikao sebe i time želeo da iskusi ovaj bitan momenat. U Rejksmuzeumu je izloženo 20 Rembrantovih platana. je iza sebe ostavio mali broj slika. Koristio je svetle boje i slikao enterijere sa jednostavnim scenama svakodnevnog života. U Rejksmuzeumu se nalaze 4 Vermerova platna, uključujući i i . Ipak, se nalazi u Hagu koji je, uzgred, na samo 1 sat vozom od Amsterdama. Postavku upotpunjuju platna Fransa Halsa (), Žena sa detetom u naručju Pitera de Hoha, kao i Portret Elizabet Bas, Ferdinanda Bola. Muzej je otvoren od ponedeljka do nedelje, od 9.00 - 18.00 h. Ulaz za odrasle je 12,5 €, a za decu do 18 godina besplatan. Smešten je u ulici br. 42. Ulaz u krilo je na severnoj strani zgrade. Možete koristiti tramvajske linije 2 i 5 (stanica ) ili liniju 12 (stanica ) ili tramvaj 6, 7 i 10 (). Ukoliko vas interesuje nešto više o životu Rembranta, posetite i gde ćete saznati kako je živeo slikar, gde su se odigravali dramatični događaji u njegovom životu. Napravite kratku izvidnicu, prvo kroz kuhinju, zatim kroz ulazni hol, salon, sobu sa Rembrantovim suvenirima i veliki slikarov atelje sa bojama, četkicama i zategnutim platnom. Iako sve ovo zvuči jako zanimljivo, kuću ćete obići za 5 min i izaći ćete bez velikih impresija. Adresa: Jodenbreestraat 4 tel: +31 (0)20 5200400 radno vreme: od ponedeljka do subote, od 10 – 17 h.
.jpg)
