Izvor: Politika, 21.Apr.2011, 15:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odmor za oči i dušu
Predah od konfuzije svakodnevnog života, povratak tradiciji, korenima predaka - pet kilometara od Nove Varoši, u selu Vilovi
Tu su čovek i priroda nerazdvojni, život autentičan i spor u ritmu reda uspostavljanog vekovima. Tu je vreme zaustavljeno, čini se, u trenutku koji je bio najlepši. A gost je uvek dobrodošao, dočekivan srdačnošću utkanom u gene žitelja ovog kraja…
Ako ste umorni od modernih gradskih kvartova, širokih, bučnih ulica, ako sanjate >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o pitoreksnom odmoru u seoskom okruženju, onda je ovo predeo Srbije gde ćete postići sklad svog uma, tela i srca sa zemljom, gde ćete se zaista uzemljiti i napuniti baterije novom životnom energijom.
Vilovi su mesto gde priroda postaje bajka – odsjaj sunca u kapi rose na borovoj iglici, vazduh koji miluje, šume kroz koje se vetar poigrava, osećaj savršenog spokoja. To je planina lepotica - Zlatar, pa četiri jezera u netaknutoj prirodi, kanjon Uvca, stanište beloglavih supova, Čuvena heljdopita i razne vrste ovčijih, kozijih i kravljih sireva iz domaćih radionica, pa paprike u pavlaci, jagnjetina u kajmaku… I, pre svega i najvažnije, - tu su ljudi. Skromni, vredni, topli, iskreno prijateljski… Poput Milisava i Mileve Mandić koji sa svojim sinom Bojanom dočekuju grupu domaćih i stranih novinara na studijskom putovanju po Zapadnoj Srbiji. Domaćin priča:
„Od Evrope smo dobili bespovratnu pomoć koju smo uložili u rekonstrukciju dve etno kuće, nekada brvnare, i pretvorili ih u moderne apartmane, i izgradnju jednog dupleks apartmana tako da gostima nudimo 14 ležaja. Sve smo opremili baš za svakog, pa i najzahtevnijeg gosta. Moja Mileva je godinama radila u restoranu kao kuvarica, pa od onoga što sami uzgajamo ili proizvodimo na sopstvenom imanju, gotovi jela za svačiji ukus. Nema primedbi, svi traže repete“, hvali Milisav svoju vrednu ženu.
I ovo domaćinstvo, poput mnogih drugih, uključeno je u program podrške razvoju privatnog sektora pod pokroviteljstvom Evropske unije. U okviru tog programa posebna sredstva namenjena su razvoju seoskog turizma i proizvodnji zdrave hrane, kako bi mladi ostajali na selu. Tako je ostao i Bojan Mandić, dvadeset osmogodišnji sin naših domaćina iz Vilova. Zadovoljan je zbog toga, ne bi se, kaže, menjao sa svojim vršnjacima iz grada. A i zašto bi?
„Ovde je lepo i zimi i leti. Uvek. Zimi na ovoj visini od 1.200 metara snega ima po šest sedam meseci, može se skijati, sankati, ili šetati u pravoj snežnoj idili. Ljudi dolaze iz zagušljivih gradova da se nadišu čistog vazduha, da se u ovom miru odmore od užurbanog u vremenu koje kao da je zaustavljeno, da uživaju u hrani i pucketanju vatre u peći, tišini šume, čudesnom pogledu koji puca na sve četiri strane sveta“.
Lepo je i leti, kada sve zamiriše mirisom stotina cvetova a beloglavi supovi počnu da krstare nebeskim plavetnilom u potrazi za hranom, kada sa svih strana dopire pesma kosača ili žetelaca, kada se odmaraju i opijaju sva naša čula… Lepo a malo poznato.
Neotkrivena lepota ovog kraja ipak se polako probija i pronalazi svoj put do ljudi željnih ovakve vrste odmora. Svrati i poneki stranac, nadaju se, biće ih sve više.
Odavde je, sve što je važno, blizu. Na samo 45 minuta vožnje nalaze se Kremna, Sirogojno, Mokra Gora, Šarganska osmica, Zlatibor, manastir Mileševo, etno selo Štitkovo, Ušačka pećina…
Ako uopšte poželite da iz ovog mesta nekud krenete. Kada se jednom u Vilovima zaustavite. Kada jednom te dobre njegove ljude upoznate…
Tekst i foto DušicaPavićević
objavljeno: 20.04.2011.
