Izvor: B92, 12.Okt.2010, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od deponija do turističkih atrakcija
Beograd u svom arhitektonskom šarenilu krije mnoštvo prolaza i dvorišta između zgrada, „ničijih" parcela i sličnih prostora, koji su uglavnom pretvoreni u „divlje" deponije ili su zarasli u korov.
Izvor: Ekonom:east
Brojni prolazi i dvorišta između zgrada, „ničije" parcele i slični prostori koji su u uglavnom zarasli u korov vrlo su potentni i mogu da postanu oaze usred betona, iskorišćeni za relaksaciju, socijalizaciju, čak i za profit >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << okolnih stanovnika. Mogu da se ispune ljuljaškama i drugim spravama za zabavu najmlađih, ali i da „avanzuju" u turističke punktove i kao atraktivne lokacije budu upisane na mapu Beograda
Beograd u svom arhitektonskom šarenilu krije mnoštvo prolaza i dvorišta između zgrada, „ničijih" parcela i sličnih prostora, koji su uglavnom pretvoreni u „divlje" deponije ili su zarasli u korov.
Međutim, ti takozvani urbani džepovi vrlo su potentni i mogu da postanu oaze usred betona, iskorišćeni za relaksaciju, socijalizaciju, pa čak i profit okolnih stanovnika. Mogu da se ispune ljuljaškama i drugim spravama za zabavu najmlađih, ali i da „avanzuju" u turističke punktove i da kao atraktivne lokacije budu upisane na mapu Beograda.
Čak je moguće da na takvom prostoru nikne neki zanimljiv kafić. Ozelenjeni i povezani mogu formirati čitavu mrežu i tako osnažiti „pluća grada". Vraćanje identiteta
Grupa studentkinja pejzažne arhitekture osmislila je još 2008. niz zanimljivih rešenja za takve situacije, inicirane predavanjem potpredsednika Vlade Božidara Đelića o održivom razvoju na Šumarskom fakultetu.
„Napravile smo idejne projekte za nekoliko zapuštenih prostora na Vračaru poštujući sve pomenute kriterijume održivog razvoja, ekološki, ekonomski i socijalni, i rešile da se obratimo nadležnima, kako nam je i preporučeno", objašnjava Nada Jadžić, glavna koordinatorka Podmlatka Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije.
Međutim, dobijanje dozvola se pretvorilo u „noćnu moru" jer je trebalo „raščivijati" ko upravlja tim prostorima, grad, opština ili stanari.
I, najzad, do kraja godine ili početkom sledeće ugao Nebojšine i Braničevske ulice bi trebalo da postane solarni park, sa sedištima u vidu gnezda, umetnički oblikovanim puzavicama i lampama na sunčevu energiju „nove generacije" kojima je dovoljno par dana sunca da napune baterije. Model restauracije jednog prolaza blizu pijace Kalenić inspirisan je pričom o nekadašnjim stanarkama jedne od zgrada, koje su bile sestre i muzičarke i često priređivale kućne koncerte za beogradsku elitu. Zato će taj pasaž biti pokriven pločicama u vidu klavirskih dirki, dok će puzavice formirati oblike muzičkih instrumenata, violine, klavira, harfe...
„Tako će taj komadić Beograda (ponovo) dobiti identitet", kaže Nada Jadžić. Umrežavanje
Autorke projekta su razradile i organizacioni i ekonomski aspekt, pa predlažu da najbolje rešenje bude izabrano na osnovu anketiranja komšiluka. Finansiranje bi mogli da preuzmu Grad, opština, sponzori ili građani, u raznim kombinacijama i zavisno od dogovora, a na osnovu konkursa sličnog onima koji se raspisuju za fasade zgrada i ulaze. Od tako formirane svote, koja ne mora da bude velika, može se ići na totalnu rekonstrukciju prostora, ili samo „laku kozmetiku", bez uključivanja stručnjaka.
„Takođe je bitno da se definiše princip održavanja, pa je u tom smislu najbolje da i u preuređenju učestvuje lokalno stanovništvo jer će onda više voditi računa o tome da se ne pokvari ono u šta su uložili vreme, novac ili trud", naglašava Nada Jadžić.
Takav način povezivanja subjekata u redefinisanju „urbanih džepova" prošao je i javnu prezentaciju u okviru nedavnog Prvog festivala cveća u Kulturnom centru Grad, u kojoj su učestvovali predstavnici raznih institucija (opština, sekretarijata za zaštitu životne sredine, za komunalne i stambene poslove, Gradske direkcije za građevinsko zemljište, Zavoda za urbanizam, Gradskog zelenila, Komisije Skupštine grada za planove), i predstavnici strukovnih udruženja, UPAS i PUPA. Međutim, za sad se ne zna da li će i kada još neki „urbani džep" doživeti preporod.
