Izvor: B92, 26.Okt.2010, 10:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obalom Ženevskog jezera (4)
Cela regija oko Ženevskog jezera nudi razne mogućnosti: grad ili selo, planina ili jezero,”dolce vita” ili "vita sana”. Za svakog ima ponešto. Pozivnica je stalna, samo treba izabrati!
Tekst i fotografije: Ivana Bašić Palković
Kako su i najsporiji švajcarski vozovi brži od naših najbržih, uskočivši u voz u Montreu, za svega nekoliko minuta našla sam se kod "gospodina gastronauta” Vevea (Vevey).
Da bih mogla nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da pregrizem, podsetila me je velika skulptura viljuške zabodena u jezero, ispred muzeja hrane Alimentarijum (Alimentarium), koji je Nestlè fondacija. Ceo jedan kvart, gde se nalazi ovo zdanje, nosi ime ove korporacije i najvećeg industrijskog preduzeća u Švajcarskoj, a prezime Anria. Anri je rođen kao Hajnrih; rođen je u Frankfurtu gde je i radio kao apotekar, a 1839. je emigrirao u Švajcarsku, nastanio se u Veveu i nemačko ime promenio u francusko. Tu je imao i svoju malu laboratoriju, gde je eksperimentisao. Bavio se proizvodnjom ulja, gaziranih pića, mleka u prahu, sirćeta, likera, čak i absinta, ali je možda najpoznatiji jer je 1875. godine proizveo prvu mlečnu čokoladu. U muzeju, pored raznih izložbi i radionica, prikaza raznih tehnoloških procesa, kao i procesa varenja hrane u ljudskom organizmu, može se saznati više o životu ovog "tate mlečne čokolade”. (http://www.alimentarium.ch )
Lepoti ovog gradića nije odoleo ni Čarli Čaplin, najpoznatija "skitnica” celuloidne trake. Odrekao se svog boravka u Americi, preselio ovde; a u SAD opet otišao 1972, samo da bi primio Oskara za životno delo. Nekada davno, i on je koračao ovim šetalištem. Pitam se samo da li istim onakvim gegajućim hodom i u cipelama, sa, ili bez pertli?! Zato sada "stoji” sa cilindrom na glavi i štapom u ruci i pozdravlja sve šetače i šacuje pogledom ko kakve cipele nosi. Naime, u blizini metalne viljuške zabodene u jezero, nalazi se bronzana statua Čaplina.
Čaplin je umro u Veveu, u svojoj 88. godini. Sahranjen je na lokalnom groblju, ali je njegovo telo bilo ukradeno od strane grupe poljskih i bugarskih lopova, koji su hteli da iznude novac od njegove porodice. Plan je propao, lopovi su uhvaćeni, a posmrtni ostaci ponovo pokopani blizu jezera, ovog puta ispod debelog sloja betona, za svaki slučaj.
Ovuda su koračali i Nabokov, Stravinski, Grejem Grin" Tu je i Ernest Hemingvej provodio zimski odmor u vreme kada je pisao "Pokretni praznik”. Šetalište, tzv. promenada kraj jezera je predivno mesto za relaksaciju. Sve je nekako uredno, uređeno, opuštajuće, mirno, inspirativno, meditativno. A jedan starinski ringišpil, sa drvenim konjićima, daje posebnu notu ovom gradiću na obali Lemana.
Onaj ko želi da poseti muzeje (a u ovom delu ih baš ima), samo se pozdravi i uslika sa "čika Čarlijem” i nastavi prema La Tour de Peilz. Tu su: Muzej fotografije, Muzej vina, Muzej izrade satova, Muzej železnice" Kuća na obali, u kojoj je ovaj glumac crno-belih fimova živeo, biće pretvorena u njegov muzej.
Kako sam se poprilično našetala, sela sam opet u voz i pravac u naručje "tete sportistkinje” Lozane (Lausanne). Srećom, uvažila je moje prepodnevno višesatno šetanje, pa sam bila oslobođena treninga. Ali, da se nađem ovde za vreme sportskog takmičenja "Athletissima”, još kako bih morala trčati kroz grad i voziti bicikl!
Zašto ovaj grad zovu "evropski San Francisko”, odmah je jasno. Dovoljno je podići glavu i videti uspon gradskih ulica (oko 500 metara). A popeti se od obale do centra, nalik je alpinizmu.
Lozana je bila naseljena još u 4. veku p.n.e. i to pokraj jezera, ali padom Rimskog carstva, zbog čestih napada Germana, stanovnici se sele na vrh brda, odakle je bila lakša odbrana grada. Tu se sada nalazi centar grada, prepoznatljiv i po čuvenoj katedrali iz 13. veka, koja je izgrađena u gotskom stilu i najstarija je u Švajcarskoj.
Ona je, pre svega, živopisan studentski grad (dva velika univerziteta) i sedište Međunarodnog olimpijskog komiteta, kojeg je osnovao Pjer de Kubertin, francuski baron. Uprkos tome, na referendumu 1992. godine, žitelji grada su odbili da budu domaćini Zimskih olimpijskih igara. Čudno, zar ne?!
U središtu grada se ranije nalazila reka Flon, koja je natkrivena u 19. veku, a danas je iznad nje ulica Central (Centrale). Od muzeja je najposećeniji Olimpijski muzej. Tu se nalazi i kontroverzni Muzej kolekcije ružne umetnosti (Collection de l’Art Brut), samo za one sa otpornim želucem.
Opet sam uskočila u voz i krenula u posetu "starom Rimljaninu” Nionu (Nyon). Nion je jedan maleni gradić. Istorijsko je jezgro, jer je bio nekadašnja rimska kolonija, Noviodunum. Poseta dvorcu Chteau de Nyon, gde se nalazi Istorijski muzej, a i Muzej porcelana, omogućuje da se "vratimo” u doba Rimljana i Gala. Tu je i bista Julija Cezara, njihovog čuvenog vođe. Iako je veoma vremešan gradić, ono što me je fasciniralo je to da brdo na kojem je izgrađen nikada u svoj svojoj istoriji nije bilo okupirano.
Za ljubitelje prirode, tu je Muzej Ženevskog jezera (Musèe du Lèman). Za muškarce i sve ljubitelje najvažnije sporedne stvari na svetu - fudbala, tu se nalazi sedište Unije evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA).
I, na kraju, opet u voz i pravac na početak, u Ženevu.
U nastavku sledi gastro priča, da upotpuni višečulni doživljaj boravka na obali Ženevskog jezera.
