Izvor: B92, 23.Okt.2010, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obalom Ženevskog jezera (3)
Cela regija oko Ženevskog jezera nudi razne mogućnosti: grad ili selo, planina ili jezero,”dolce vita” ili "vita sana”. Za svakog ima ponešto. Pozivnica je stalna, samo treba izabrati!
Tekst i fotografije: Ivana Bašić Palković
Izvor: B92
Iako je sreća osećanje koje stvaramo mi sami, nemoguće je, manje ili više, ne zavideti Švajcarcima, jer su rođenjem u ovoj državi, a priori, bili "srećne ruke”. Rođeni u zemlji koja nikada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nije ratovala, u kojoj je nezaposlenost misaona imenica, gde i visoke cene nisu toliko visoke jer su i plate velike, gde sve vrvi od zelenih pašnjaka, proplanaka, reka, jezera"Ali, jedino što im nedostaje jeste more. A i šta ćem im, pored tolikog broja jezera!
Najveće među njima je Ženevsko jezero, a njegovu obalu popularno nazivaju i Švajcarska rivijera. Sve podseća na Mediteran: palme, uvale, uske uličice, arhitektura" i sve to "pod opsadom” oštrih planinskih vrhova. Puno slikovitih prizora na tako malom mestu.
Pogled na geografsku kartu otkriva specifičan oblik – oblik polumeseca - karakterističan za glacijalna jezera. 60% je švajcarska, a 40% francuska obala. Suženje kod Ivoira (Yvoire), na južnoj, francuskoj obali, deli ga na Veliko jezero (Grand Lac) na istoku i Malo jezero (Petit Lac) na zapadu.
Gradovi, gradići i sela ovog atraktivnog priobalja su povezani autobusima, vozovima, a neki od njih i brodskim putem.
U jednom uglu nalazi se "gospođa” Ženeva (Geneve), dama visokog međunarodnog ugleda. Ime joj je latinskog porekla i u prevodu znači koleno, to jest ugao, te to upućuje i na geografsku poziciju grada. To mi je bila polazna tačka.
Uputila sam se vozom, sa železničke stanice Kornavin (Cornavin) u pravcu Montrea. Tu je krenula romantična avantura. S leve strane sunčane padine i vinogradi (iz kojih nastaje dobra kapljica vina sorti pinot noir i gamay), a sa desne prostranstvo vode. Maleni gradići, mondenska letovališta, nanizani su jedan za drugim: Nyon, Morges, Lausanne, Vevey, La Tour de Peilz" Njima nisu mogli odoleti ni poznati svetski umetnici, pa nisam ni obična ja!
Dobrodržeći "gospodin muzičar” Montre (Montreux) me je ljubazno dočekao. Istina, ne uz zvuke džeza, a poznat je po džez festivalu koji se održava svakog jula, ni uz ruže, a poznat je i po festivalu "Rose of Montreux”, za televizijska ostvarenja. Na glavnom trgu Place du Merchè dočekao me je Fredi Merkjuri (statua), sa mikrofonom u jednoj ruci, a drugom pobednički podignutom. Saznala sam da je njegov pepeo prosut u jezero upravo na ovom mestu. On je bio jedan od stanovnika Montrea, te se prve nedelje u septembru održava njegov memorijalni dan.
Tu se nalazio čuveni muzički studio, pa nije ni čudno što su mnogi muzičari (Frank Zappa, Led Zeppelin, Queen, Deep Purple) često boravili u ovom gradiću. A i u kazinu na obali. Pesme u kojima se spominje su "A winter’s Tale”, grupe Queen i čuvena "Smoke on the water” Deep Purple - a koja opisuje ne baš mio događaj, kada je Kazino izgoreo.
Ovaj mondenski gradić nazivaju i švajcarski Monte Karlo, te je često bio (i sada još uvek jeste) mesto boravka bonvivana, umetnika i poznatih ličnosti. Npr.Vladimir Nabokov, rusko-američki pisac, živeo je sa svojom ženom u Palace Hotelu, sve do svoje smrti.
I tako, pevušeći u sebi melodiju "Smoke on the water” (fire in the sky), korak po korak, prešla sam oko četiri kilometra, promenadom ukrašenom cvećem i raznim ukrasnim rastinjem.Vekovi su se oduzimali i sve mi je bio bliži vodeni dvorac Šilon (Chteau de Chillon).
Šilon je jedan od najlepših zamkova u Evropi, jer je sagrađen u jedinstvenom okruženju. Ušuškan između planina sa belim vrhovima i stalno obasut poljupcima mekih talasa Lak Lemana. Nalazi se na veoma važnoj poziciji, koja je igrala ulogu u ranijim vekovima, jer je to bio uski prolaz na putu za Italiju. Jedinstveno je srednjovekovno utvrđenje kojeg odlikuje romanska i rana gotička arhitektura. Ima 25 delova i dve fasade: sa strane planine je tvrđava, a sa strane jezera dvorac. U svoje zlatno doba (13. i 14. vek) bio je omiljena rezidencija Savojskih prinčeva.
Istorija Šilona ostavila je traga kroz lik Fransoa Bonivarda, koji je ovde bio okovan i zatočen, a njegova sudbina je inspirisala Lorda Bajrona, te je ovaj zatočenik postao besmrtan u njegovoj pesmi "The prisoner of Chillon”. I mnogi drugi pesnici i pisci učinili su ovaj dvorac poznatim: Žan Žak Ruso, Šeli, Viktor Igo, Aleksandar Dima"
Meri i Persi Šeli, kao i Lord Bajron, ovde su letovali i jedne olujne junske noći 1816., maleno društvo ekscentrika odlučilo je da napravi takmičenje u pričanju priča o duhovima i natprirodnim silama, a pobednica je bila Meri Šeli. Naučna fantastika je tada začeta, kao i roman "Frankeštajn ili moderni Prometej”.
Dok fiktivni Frankenštajn tragično završava u pokušaju da oživi mrtvo telo, podari mu svest i emocije, kako li će završiti stvarni profesor Markram, koji na obali Lemana ima svoju laboratoriju u kojoj radi na epohalnom projektu "Plavi mozak”. Naime, on tvrdi da će do 2018-te da napravi veštački mozak od silicijuma, zlata i bakra, koji će biti po svemu identičan (čak i bolji po sposobnostima?!) od čovečjeg. Iako ga finansira švajcarska vlada i EU, mnogi ga osporavaju, i naučno, i moralno. Fikcija ili stvarnost, vreme će pokazati.
A do tada, stvarnost jeste da Švajcarska rivijera nudi veliki broj mogućnosti za uživanje, kao izlete brodom ili turističkim vozom, jedrenje" Čak Montreux-Vevey-Lavaux rivijera ima i veoma dugu biciklističku stazu, što ne bi bilo loše iskoristiti. Na oko dva kilometra od dvorca nalazi se Villeneuve sa sportsko-zabavnim parkom i akva park u Le Bouveret.
Nisam imala dovoljno vremena na raspolaganju, ali mi je jako primamljiva vožnja panoramskim vozom "Golden Pass” do vrha Les-Rochers-de-Naye, koji se nalazi na 2.045 m nadmorske visine, jer, kako u brošuri piše, to nije samo raj za mrmote, već i raj za oči. Ima i veverica, ali ima i mrmota - onih simpatičnih glodara (iz reklama) koji vredno rade u fabrici čokolade.
Mmmmm, čokolada! Podaci kažu da prosečan Švajcarac godišnje u proseku pojede 12 kilograma ove poslastice. Ne znam koliko je čokolade u svom životu pojeo osnivač Nestle-a, Anri Nestle, ali znam da je on prvi počeo sa industijskom proizvodnjom iste. I to baš u Veveu, mojoj narednoj stanici.
Sledi obilazak Veveja, Lozane, Niona"
