Izvor: B92, 02.Jun.2010, 07:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzej nauke i tehnike, Beograd
Dva veka ispričana kroz predmete - kamere, šporete, štamparske mašine, laute , čeze...
Izvor: Večernje novosti
Ovako je istorija 19. i 20. veka predstavljena u Muzeju nauke i tehnike, u čijem novom prostoru je, u zgradi nekadašnje termocentrale u Skenderbegovoj ulici na Dorćolu, pre desetak dana otvorena izložba sa delom stalne postavke.
Svaki od izloženih predmeta ima svoju sudbinu i priču kako se očuvao i stigao u muzejski depo. Neke su doneli >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vlasnici, verujući da će im kustosi muzeja produžiti vek. Ali, većinu su upravo ovi entuzijasti pronalazili kojekuda po Srbiji. Jedan traktor ležao je pola veka do pola ukopan u blato. Našla ga je u istočnoj Srbiji Sonja Zimonjić, direktorka Muzeja.
- Očistili smo ga, restaurirali i sada je deo našeg otvorenog depoa - priča nam Sonja Zimonjić. - Uvek imamo dilemu da li neki predmet ostaviti u autentičnom stanju ili ga srediti da izgleda kao nov.
U četiri celine izloženo više od 400 eksponata. Podeljeni na teme - točak-mašina-motor, komunikacija, čovek i tehnika, mera i broj.
Posetilac može da vidi kako je građanska Srbija živela krajem 19. i početkom 20. veka. Opremljena cela kuhinja, kupatilo, radna i dečija soba. Kraj kade bojler, koji i danas može da se podloži.
Među glavnim zvezdama je orkestrion - veliki muzički instrument
iz 19. veka, za koji se procenjuje da je jedan od tri najstarija u Evropi. U Beograd je stigao iz Praga, a na Dorćol iz studija RTS-a, gde je odbačen kao starudija. Restauriran je tako da može da proizvodi zvuk.
Deo prostora rezervisan za analogne kompjutere i računske mašine sa polovine prošlog veka. Jedan kompjuter - ceo zid! A osim primeraka starinskih poslovnih računara, mesto su našli i prvi „kućni" mekintoši.
Prekoputa - cela zubarska ordinacija. Iz Pariza je u Beograd stigla pre skoro stotinu godina. I ne razlikuje se mnogo od onih na koje su doskoro pacijenti sedali u domovima zdravlja.
- Imamo dosta darodavaca. Jedan od najznačajnijih je Vladimir Aracki, koji nam je poklonio najveći deo svoje zbirke od oko hiljadu fotoaparata. U ovoj kolekciji ne postoje dva ista modela - pričaju nam kustosi. - Ovu kolekciju on neprestano dopunjava i donosi nam nove eksponate.
Osim sitnica, muzičkih instrumenata, posuđa, pisaćih mašina, među eksponatima su i prave grdosije - štamparske mašine stare čitav vek, čeze, lokomotiva, traktor... Među njima možda i najzanimljivija vatrogasna vožnjača - cisterna iz koje su vatrogasci ručno ispumpavali vodu i gasili požare.
Posetiocu je teško i da poveruje kako su neki od ovih izuma utrli put današnjoj naprednoj nauci. Uz pomoć spektrofotometra, kakav je ovde izložen, otkriveno je recimo, prisustvo helijuma na Suncu. A polarimetar, na osnovu prolaska svetlosti kroz tečnost, meri procenat šećera u sokovima.
Zaposlenima u Muzeju jedan od najdražih predmeta je masažer iz 1912. godine. Restauriran je i, probali su, jako dobro masira!
FOTOMATON
ULIČNI automat za fotografisanje, fotomaton, izmišljen je u Americi 1924 - 1925. godine. Jedan primerak na beogradskim ulicama našao se već 1928. Prestonički fotografi bili su besni, potpisivali su peticiju da se automatu zabrani rad. Bojali su se da će im „uzeti hleb". Fotomaton je preživeo, a Muzeju ga je poklonila unuka vlasnika Fotostudija Lončarević.
BATERIJA
PRVI eksponat, od kog je počelo formiranje zbirke, bila je aluminijumska baterija ili „metalna sveća", izum akademika Aleksandra Despića. Ovaj profesor osnivač je Muzeja nauke i tehnike, čija zbirka danas broji nekoliko hiljada predmeta.
