Izvor: B92, 03.Okt.2010, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzej hleba u Pećincima
Mnogi izloženi predmeti su i danas funkcionalni, tako da je moguće videti ih u radu. Među predmetima za mešenje, pečenje hleba, pripremu i služenje hrane posebno privlači pažnju engleska mašina iz 1920.
Autor: Zoran M. Cvijić
Izvor: Danas
Nedaleko od Beograda, u Sremu, u Pećincima, slikar Slobodan Jeremić, poznatiji kao Jeremija, otvorio je 1995. „Muzej hleba". Autor muzeja više od trideset godina putuje Srbijom pri čemu je obišao preko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 600 sela što slikajući, što zapisujući običaje, prikupljajući recepte, etnografske predmete, oruđa za obradu zemlje, predmete koji su upotrebljavani u našoj zemlji u procesu proizvodnje hleba... Među eksponatima je i stotinak obrednih hlebova (Božićna pogača, Uskršnji hleb, slavski kolači...). Jeremija ističe da je osnovni cilj „postavke da pokaže put zrna pšenice od zemlje preko hleba, korespondirajući tako sa ciklusom (njegovih) slika: zemlja, hleb, nebo". Jednom rečju muzej čuva od zaborava srpsko selo.
Oko 2.000 predmeta razvrstanih u tri zbirke: etnografsku, arheološku i likovnu su izloženi na preko hiljadu metara otvorenog prostora i u objektima koje je podigao sam Jeremija, tako da je i sam muzej, pored njegovih izloženih slika, njegovo umetničko delo. U vreme naše posete Jeremija je dograđivao muzej podižući crkvicu posvećenu Sv. Nikoli.
Mnogi izloženi predmeti su i danas funkcionalni, tako da je moguće videti ih u radu. Među predmetima za mešenje, pečenje hleba, pripremu i služenje hrane posebno privlači pažnju engleska mašina iz 1920, koja se u okviru pomoći posle Prvog svetskog rata našla u našoj zemlji. Ovo čudo tehnike tog doba koje su vukli konji automatski žanje, odvaja zrno od klasa i najzad vezuje seno u snoplje. Tu su i arhaični žrvnji za drobljenje pšenice, sita, posude za čuvanje žita, grnčarija, volovski ramovi, amovi, seoska kola, zimske saonice... Najstarija izložena oruđa za obradu zemlje potiču još iz rimskog doba. Sva oruđa su onakva kakva su bila u doba upotrebe „kako bi se kroz dodirljivost eksponata postigla bolja komunikacija između posetilaca i predmeta", naglašava Jeremija.
Postavku muzeja na neki način čini i rečnik Jeremijine supruge, ujedno upravnice biblioteke u Pećincima, koja provodi posetioce kroz muzej. Od nje možete čuti desetine reči iz srpskog jezika koje su nestale i koje najvećim delom i nećete više naći ni u rečnicima, poput: „katobanja" čardak za čuvanje kukuruza, „stabunja" u kojoj se čuva brašno, „lopar" vrsta ravne drvene lopate kojom se unosi hleb u pećnicu, „zabat" trouglasti deo spoljneg kućnog zida od tavana...
Jeremija sa suprugom živi na kraju muzeja. Posetu smo završili u trpezariji u kojoj se okuplja cela Jeremijina porodica tokom svečanosti, poput krsne slave Sv. Nikole. Bila je to prilika da popričamo i probamo odličnu domaću višnjevaču.
Posetivši Muzej hleba nismo samo prijatno proveli jedan lep jesenji dan već nam je naše selo postalo bliže, posebno gradskoj deci. Ne samo da smo prvi put videli sprave za koje nismo znali ni da postoje, da smo čuli nove reči već smo upoznali i jednu porodicu koja je učinila mnogo za očuvanje slike našeg sela i za turizam.
Dolazeći iz Beograda, treba napustiti autoput za Šid, neposredno pre naplatne rampe za Šimanovce kako bi se posle desetak kilometara našli u Pećincima. Od ulaska u mesto put ka muzeju je dobro označen. Ako želite da posetite muzej radnim danom, bolje je najaviti se nego da, poput mene, računate na ljubaznost Jeremije i njegove supruge koji će ako su kod kuće otvoriti muzej i iznenadnim posetiocima.
