Izvor: B92, 01.Jan.2011, 15:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali Radinci, usred panonskog snega
Bilo je to one zime kada se na svim prevojima oko Rume nije moglo proći lako, smetovi su bili gotovo dva metra na ulazu u Male Radince, pa su se samo uz pomoć dobrih guma, lanaca i lopata oni najuporniji probijali do naselja. Ja sam bio u autobusu baš takvih putnika koji su se usred mora snega sa pahuljicama kao morskom penom, koja se lepila na okna, gledao da li ćemo se probiti. Jednom smo morali svi da izađemo, da raščišćavamo sneg i da poguramo nemoćno vozilo da bi se našli na željenoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << destinaciji.
Autor: Boro Soleša
Izvor: Danas
- Ej, deda je kod čika Slavka u prodavnici, nemoj ići kući, nećeš ga naći, doviknuo mi je jedan od braće Kadar, koji je stajao ispred kapije i odbacivao hrpe snega sa ograde...
A unutra, kao kafana. Za mene pristigla iz grada sve deluje tako pastoralno. U uglu pucketaju čokanji i drva u peći, koju neki od gostiju čisto iz navike, kao da su kod kuće loše.
Svako malo kada mu ponestane nešto od robe koju žele kupci čika Slavko silazi u podrum niz drvene strme basamke, ali prethodno otvori široko podrumsko krilo, zapravo neku vrstu ležećih vrata.
- Ej, ti se ne bi ni javio, šta ti je, zar me ne poznaš? - čujem dobronamernu „ljutnju" iz ugla prostorije.
To se meni obraća dedin ispisnik, redovan gost na svim njegovim proslavama i drug u radu i u kafanama, u koje su rado svraćali posle svojih poslova.
Objašnjavam kako zbog ulaska sa blještavog svetla, koje je pojačano srebrnim snegom, ne vidim još uvek dobro...
Kažu da mi ujak dolazi iz Beča, sa još nekoliko rođaka, ali da zbog male greške još ne stižu. O čemu se radi?
Naime, jedan je od rođaka već u Beču, odmah nakon polaska na put, u komotnom karavanu zaspao na zadnjem sedištu. Stvorili su ugođaj za odmor, pogasili su sva svetla u automobilu. Kada su krcali gorivo na benzinskoj pumpi u Mađarskoj otišli su u restoran na osveženje, a rođak je ostao da spava. U neko doba se probudio, video da je sam na pumpi i otišao u toalet. Trojka se utom vratila sa pauze, ušla tiho, u mrklom mraku, u automobil i nastavila put. Tek kada su bili pred ulaskom u Srbiju, pred Horgošem, htedoše da probude rođaka zbog carine, da pripreme pasoš, kad njega - nema!
Šta sad?
Okret i nazad.
Došli su na onu istu stanicu, a njihov zaboravljeni putnik sedi, samo u džemperu, jer je jakna sa novcem i dokumentima ostala u kolima... Dakle, sedi u izlogu restorana, pored poruke za srećnu Novu godinu i reklamne glave Deda Mraza, pa čeka da li će primetiti da ga nema. I pre nego što su Bečlije došle, čitava se priča znala u Malim Radincima, zahvaljujući čudu mobilne telefonije.
Deda mi reče da je došao da ih sačeka, a da je dogovor da se najpre nađu kod čika Slavka, u prodavnici, a onda će videti šta će dalje. Prijatelji i kumovi iz polivalentne Slavkove radnje već su se smeškali toj mađarskoj putnoj epizodi.
A kada je u topli prostor sa snega i leda nahrupila grupa putnika iz Beča, sve sa poklonima, koji su uključivali i austrijsko pivo te mađarsku palinku, koje su odmah položili pod jelku, nastao je urnebesan smeh izazvan srećnim ishodom putovanja.
Proslava Nove godina mogla je sada i definitivno da počne.
