Izvor: B92, 06.Nov.2010, 14:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lukovska Banja, tamo gde Štava klokoće
Prvo što opazite kad iz kola kročite u Lukovsku Banju nisu slike nego - zvuk! To čarobna rečica Štava klokoće, žubori, šapuće - zavisno na kojem se delu njenog živopisnog toka kroz Banju nalazite.
Autor: Ana Petrović
Izvor: Danas
Čućete je, naravno, i sa terase hotelske sobe, bilo da ste odseli u „starom" hotelu „Kopaonik", ili i u novootvorenom i luksuznijem „Jelaku".
Sledeći utisak je osvežavajući miris planinskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vazduha, koji s lakoćom „pijete", na nadmorskoj visini od blizu sedamsto metara, gde je Banja smeštena, podno Kopaonika, na njegovim istočnim padinama. A kad dignete pogled da vidite odakle taj osvežavajući talas stiže, on se „zakuca" za jesenji pejzaš obojen božanstvenim šarom - od jarkozelenih krošnji jela i borova do palete jesenjih boja jova, breza, bukava, jasenova... I na vrhu prvog brda, trista metara okomito iznad Banje, kao pečurka u stenu „usadila" se crkvica Svetog Đorđa. Ispred nje se, kao trambulina nad Banjom, izdiže vidikovac, najčešće načičkan glavama zadivljenih posetilaca, koji odozgo kao ponosni orlovi razgledaju hotel ispred koga su krenuli pre četrdesetak minuta, krivudavim putem dugim četiri kilometra.
E, penjanje na taj vrh i poseta živopisnoj crkvi san su svakog posetioca Banje: kad ga ispune, osećaju se kao hadžije! U svakoj grupi šetača prepričava se koliko je ko puta izveo taj podvig, doživljaji, anegdote koje se usput događaju, šale koje se pričaju.
Samo odvažniji se upućuju peške prema manastiru Svetog Mine iz 17. veka, u selu Štava, udaljenom od Banje šest kilometara, do kojeg se stiže blago ukošenim krivudavim putem, koji prati Štavsku reku. Bistra i nemirna, „naseljena" je sa nekoliko vodenica od kojih samo jedna ima brzi „jaz", pa kad melje žito, naročito specijalni beli kukuruz, miris brašna mami uzdahe prolaznika.
Bilo kojom „stazom zdravlja" da krenete - pomenutom ili ka crkvi Svetog Petra i Pavla iz 18. veka, ili prema modernoj uspinjači za zimske sportove - usput ćete naći plodove jeseni. Okolo su stabla jabuka i krušaka (kalemljene i „divlje"), oraha, lešnika, drenjaka, grmovi drenjina, trnjina, šipuraka, pa čak i zadocnele šumske jagode. I čujete ushićene goste kako se kao deca raduju neočekivanim darovima.
Poznavaoci lekovitog bilja ovde nalaze mnoge travke i nesebično dele mudre savete - kako se beru, pripremaju i za šta koriste. Popularnost je odmah stekla biljka zvana rusa, koja kad se ubere počinje da luči lekoviti narandžasti sok - kažu za rane, opekotine, bradavice... Mnogi su ga isprobali i hvale se da - pomaže.
Udišući mirišljavi vazduh ovog banjsko-klimatskog lečilišta, posetioci razmenjuju iskustva o dejstvu lekovitih voda, brčkajući se u vrućim „virovima" Gornje banje neposredno uz rečicu - između dva kupanja u hotelskim bazenima sa toplom mineralnom vodom.
I, naravno, sa okolnih brda se u pitomu banju, punu vrelih izvora iz dubine zemlje, slivaju bučni planinski potočići, a nedaleko je i jedan predivni vodopad, pa „devojačke suze" koje odvajkada izviru iz obližnje stene. Sve to upotpunjuje zvučnu sliku s početka teksta u svojevrsnu simfoniju koja vam ostaje u ušima i dugo nakon što napustite ovo mesto spokoja.
