Izvor: B92, 18.Mar.2010, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kragujevac: Mega krst na Koridoru 10
Odluka kragujevačke gradske vlasti da na ulazu u grad podigne krst visok 18, a raspona 11 metara sa postamentom visine 2,7 metara izazvao je u gradu na Lepenici oprečne komentare. Većina misli da iza ove ideje stoji gradonačelnik Veroljub Stevanović. Sporna i odluka da se krst izradi bez javnog konkursa.
Kragujevačko Gradsko veće usvojilo je nedavno predlog o izgradnji pravoslavnog krsta na kružnom toku raskrsnice Petrovac na ulazu sa Koridora 10 u grad. U obrazloženju odluke, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << između ostalog, piše da je krst simbol pravoslavlja, a ujedno zaštitni znak Kragujevca.
U opticaju za podizanje krsta monumentalnih razmera bile su dve lokacije. Prva na kružnom toku kod Metroa, ali se od nje odustalo, jer su u Skupštini grada smatrali da je drugi kružni tok bolji za podizanje ovako velikog spomen-obeležja.
Krst će biti visok 18, raspona 11 metara sa postamentom visine 2,7 metara. Sam postament će u osnovi biti dimenzija četiri i po puta tri i po metra i na njemu će se nalaziti dva reljefa dvoglavog orla upisana u kružne niše prečnika 1,6 metara. Na krstu će se sa gradske strane nalaziti amblem – raspeće, visine šest metara, dok će na drugoj strani biti amblem sv. Georgija, prečnika 2,6 metara. Konstrukcija će biti od armiranog betona, a temelj postamenta dubine 3,6 metara. Na taj način će budući simbol grada biti dovoljno uočljiv, s obzirom na to da će biti visok kao prosečna šestospratnice.
Inače, ideja o izgradnji krsta postoji još od aprila 2008. godine, samo je sada ta zamisao aktivirana. Tome je doprinela i odluka gradskih vlasti u Nišu da, takođe, postavi krst. Projekat će finansirati grad, kako je i planirano odlukom o budžetu grada za 2010. godinu. Na izgradnju krsta trebalo bi da bude potrošeno oko 110.000 evra.
Simbol života
Prema rečima gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, za koga većina u Kragujevcu misli da stoji iza ideje o podizanju krsta, ovaj grad je dugo smatran dolinom gladi, a sada je počeo da živi.
„Krst predstavlja život, a ovaj grad je simbolično na krstu. Vaskrsenje bi simbolično trebalo da znači vaskrsenje morala, života, svega pozitivnog što je nedostajalo ovom narodu", kaže Stevanović.
Potpredsednik stranke Zajedno za Šumadiju i član Gradskog veća Nebojša Vasiljević smatra da gradske vlasti imaju nesporno pravo da donesu odluku o izgradnji spomenika i objekata, kakav je slučaj sa najnovijim kragujevačkim projektom. „Postoji gradska odluka o spomenicima i prema našim tumačenjima to će biti spomenik, a ne objekat, tako da se Zakon o planiranju i izgradnji ne odnosi na krst", kaže Vasiljević.
Ipak, ako će se krst zaista voditi kao spomenik, onda se ne zna ko je doneo ovu odluku, jer to nije uradila komisija za spomenike, koja je jedina nadležna.
Sporna je i odluka da se krst izradi bez javnog konkursa, već prema rešenju malo poznatog vajara Zorana Ilića. Prema Vasiljevićevim rečima treba praviti razliku između estetskih i preduzimačkih radova. Jedno je statika, a drugo je umetnička strana projekta. U nadležnosti Direkcije je i izgradnja i estetski deo, a Zoran Ilić je njihov kadar.
Na pitanje zašto nije bilo tendera za izvođače radova Vasiljević objašnjava da sva preduzeća moraju biti izložena konkurenciji, ali da to ne može biti preko noći.
Sporno trošenje para
Koliko je odluka gradske vlasti da na ulazu u Kragujevac podigne monumentalni krst izazvala oprečne komentare Kragujevčana pokazuju i komentari na nekoliko internet sajtova koji se bave lokalnim temama, ali i reakcije pojedinih političkih organizacija.
Tako je Liberalno-demokratska partija Kragujevca pozvala čelnike lokalne vlasti da sprovedu javnu raspravu ili anketiranje građana povodom najave izgradnje pravoslavnog krsta na ulazu u Kragujevac i da do tada obustave sve aktivnosti na tom projektu.
"U svim evropskim i modernim sredinama zasnovanim na demokratskim načelima vlast treba da predstavlja građane i da bude servis građana, i zato lokalna vlast u Kragujevcu ne sme da ignoriše mišljenje građana ", kaže član gradskog odbora LDP Boris Kovačević.
Inače, građani smatraju da, u vreme krize, novac treba trošiti na pomoć ljudima, a ne ulagati u objekte ove vrste, jer samo za gromobran na krstu treba izdvojiti 160.000 dinara. Ističu da se za taj novac može obezbediti oko 2.000 obroka u narodnim kuhinjama. Većina, naime, smatra da je bolje da se taj novac iskoristi za nešto drugo poput asfaltiranja ulica i sređivanja kanalizacije u prigradskim naseljima.
Kragujevačani se o postavljanju krsta izjašnjavaju anketom na jednom sajtu u kojoj je oko 80 odsto ispitanika protiv izgradnje. Svoje komentare, koji su uglavnom negativni, građani ostavljaju i na Fejsbuku „Neću treći Verkov krst, hoću bioskop".
Sa druge strane gradske vlasti odgovaraju da je krst idealni simbol grada i naglašavaju da samo zlonamerni ljudi mogu negativno da komentarišu ovu odluku, jer grad za socijalna davanja izdvaja pet miliona evra godišnje.
"Koliko se bojimo Boga, bićemo bolji ljudi jer ćemo se sebe bojati sutra. U ovom gradu je preko 90 odsto pravoslavaca. Siguran sam da ogromna većina Kragujevčana misli isto kao ja", odgovara gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović.
Kragujevačka javnost sumnja da će negativni komentari uticati na promenu odluke gradske vlasti, a gradonačelnik kaže da će izgradnju krsta pomoći brojni donatori.
Zbog činjenice da je izostala javna rasprava o utrđivanju zaštitnog znaka grada Kragujevca, spomen obeležja ili objekta, u vezi s podizanjem krsta na autoputu iz pravca Batočine, stiglo je nebrojeno mnogo komentara različitim portalima. Jedan od njih doslovno glasi: „I to kosta 110.000 evra. Pa jesu li oni normalni. Neka javna preduzeća u gradu nisu primila januarsku platu, a oni se rasipaju. Nisam protiv postavljanja, ali na nekom drugom mestu i u neko bolje vreme".
Kragujevčanin koji živi u Čikagu napisao je „Hvala Bogu! Nema vrednijeg i većeg simbola od časnoga Krsta. Gde mogu da se uplate sredstva za izgradnju Krsta za donatore iz dijaspore?"
Ana je ostavila poruku: „Kako može da se zaustavi ovo bezumlje? Ovo je tipičan poduhvat diktatora koji želi da napravi sebi spomenik za života, tuđim parama, naravno."
„Potpuno nebulozna odluka. Sram vas bilo na šta planirate da bacite pare dok pojedinci nemaju šta da jedu i umiru gladni. Sram vas bilo bre!", napisao je Sloba.
I tako je i sama najava podizanja krsta na ulazu u grad podigla veliku prašinu, ali je sve ostale probleme skrajnula u drugi plan.
Milutin Đević
Izvor: Ekonom:east
