Izvor: gDestinacija.com, 04.Nov.2010, 18:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kandidatura Beograda za prestonicu kulture

Kandidatura Beograda će zvanično biti prosleđena sledećih dana komisiji u Briselu. Osim našeg glavnog grada i Temišvar, Kluž – Napoka i Jaši i jedan (zasad neimenovani) iz Irske takmičiće se za sve blagodeti koje donosi ovo prestižno zvanje.  Beograđani tvrde da je njihov grad najlepši, najzabavniji i najgostoljubiviji na svetu, i spremaju se da to i dokažu njegovom kandidaturom za titulu evropske prestonice kulture 2020. godine. „Beogradska >> Pročitaj celu vest na sajtu gDestinacija.com << trka života", kako su je već nazvali mediji, počela je odlukom Skupštine grada, krajem prošle godine, da podrži ovaj poduhvat, uz obrazloženje da „Beograd u savremenoj istoriji nije imao značajniji strateški projekat u oblasti kulture". Kandidatura, koju je podržalo i Ministarstvo kulture Srbije, biće zvanično predata narednih dana Evropskoj komisiji u Briselu. Pored Beograda takmiče se tri grada u Rumuniji (Temišvar, Kluž - Napoka i Jaši) i jedan (zasad neimenovani) iz Irske. Obe države su, inače, već imale priliku, a potonja i više puta, da osete sve blagodeti koje donosi ovo prestižno zvanje. Recimo, Lil (Francuska, 2004) za petinu je povećao broj zaposlenih u sektoru kulture, Kork (Irska, 2005) proširio je svoj aerodrom, Liverpul (Velika Britanija, 2008) otvorio je 14.000 novih radnih mesta i jednu od najstarijih industrijskih zgrada pretvorio u moderan izložbeni objekat, a uz to zaradio i 800 miliona funti od turista, dok je Pečuj (Mađarska, 2010) dobio autoput do Budimpešte... Svaki uloženi evro u evropsku prestonicu kulture vrati se, u proseku, desetostruko (podaci se odnose za period od 1985. do 2004) utvrdila je takozvana Palmerova studija, urađena po nalogu Evropske komisije - na primer, maleni, pitoreskni Briž (Belgija, 2002), koji je i inače sjajno zarađivao od turizma, te godine je inkasirao dodatnih 213 miliona evra - ali su mogućnosti društvenog i ekonomskog profita od titule, u stvari, znatno veće od iskorišćenih, pokazalo je istraživanje briselske konsultantske agencije KEA (2006). Nisu, doduše, sve evropske prestonice kulture tako dobro finansijski prošle, naročito one u početku, dok još koncept nije bio dovoljno razrađen. Prvi put je za evropsku prestonicu kulture (1985) proglašena Atina, glavni grad Grčke, u znak priznanja tadašnjoj grčkoj ministarki kulture (ranije filmskoj glumici) Melini Merkuri koja je, u razgovoru sa francuskim ministrom Žakom Langom, dok ga je pratila na atinski aerodrom, došla na ideju da svake godine po neki evropski grad ponese ovu titulu. Od tada do danas 42 grada u Evropi su dobila šansu da u periodu od jedne godine budu središte najživljih kulturnih aktivnosti - od izložbi, pozorišnih predstava, filmskih i muzičkih festivala, izdavaštva, konferencija, okruglih stolova i raznih drugih manifestacija, pa do turističke promocije, i, što je još važnije, da razglase svoje dobro ime Evropom. U protekle dve i po decenije koncept je nekoliko puta dopunjavan i menjan, tako da je posle 2000. više gradova (umesto jednog), i to ne samo iz država Evropske unije, moglo da ponese naziv evropske prestonice kulture, a od 2013. godine je uvedena konkurencija među gradovima unutar odabrane zemlje.Izvor: Politika 

Nastavak na gDestinacija.com...