Izvor: B92, 16.Nov.2010, 17:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hajdelberg, nauka u raju prirode
Hajdelberški dvorac je smešten na brdu iznad starog grada, okićen živopisnim zelenilom šuma u pozadini. Ubraja se u red 10 najpopularnijih evropskih znamenitosti, sa preko tri miliona turista u sezoni. Atmosfera je ovde toliko lepa i pozitivna, da je baš na terasama ove građevine i Johan Volfgang Gete napisao neka od svojih najčuvenijih dela
Izvor: Caffe Vojvodina, magazin za turizam i ugostiteljstvo
Kada iz Austrije krenete za Nemačku, prva oblast >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja vas čeka je južna Bavarska. Njena komšijska regija prema zapadu je drevni Baden-Virtemberg. Nemojte doyvoliti da vas zasite i opčine svetla velikog Štutgarta, već nastavite ka severu, gde vas čeka ljupka varoš, utkana na samoj tromeđi regija Baden-Virtemberg, Esen i Rajnland-Pfalc. To je Hajdelberg, grad na gotovo idealnom geografskom području i spona između dva najveća nemačka privredna centra Štutgarta i Franfkurta - skoro da im je na pola puta.
Jedna od prvih impresija, dok se varoš tek nazire, je priroda koja je okružuje. Naime, kroz Dizeldorf prolazi Rajna, Frankfurt je na Majni, a Hajdelberg ima reku Nekar. Tamnoplave boje, srednje brzine, kao desna pritoka Rajne, ova reka dugačka je svega nešto više od 350 kilometara. Zbog 27 sopstvenih pritoka, većim delom je plovan vodeni put kroz Baden-Virtemberg i u turističkim vodičima nalazi se u rubrici ''Nemojte propustiti''. Nekar razbija nepregledni pejzaž vinograda i brda, šumama obojenih u zeleno, ali pristupačnih za šetnju. Pored prirodnih lepota i besprekorno čiste okoline za uživanje u hedonizmu na obali reke, najveći užitak je zapravo plovidba. Čuvene nemačke bele lađe već s proleća kreću u vodene pohode, a sve do pozne jeseni dostupne su svim uživaocima ovakvih ekskurzija. Za tridesetak eura možete provesti prijatno poslepodne krstareći kroz jedan od najlepših delova Nemačke.
Kada prođete prirodne lepote i gradsku okolinu, u samoj varoši oduševiće vas spoj savremenog i tradicionalnog. Prvo što uvek zasija u očima svakog turiste je Hajdelberški dvorac. Smešten na brdu iznad starog dela grada, a okićen živopisnim zelenilom šuma u pozadini, ponosno se gizdi i daje čar Hajdelberžanima i njihovim gostima. Tokom godine beleži veoma visok broj poseta, pa se ubraja u red 10 najpopularnijih evropskih znamenitosti, sa preko tri miliona turista u sezoni. Koliko je atmosfera lepa i pozitivna energija raširena govori činjenica da je baš na terasama ove građevine Johan Volfgang Gete, u čestim posetama, napisao neka od svojih najvećih dela. Danas postoji spomenik posvećen ovom velikom piscu na jednom od najlepših delova zamka, terasi Šefel. Za ulaznicu u čitav kompleks treba izdvojiti 15 evra, ali ova građevina iz doba renesanse sa detaljima ranog baroka će vas ostaviti bez daha. Domaćini kažu da je dvorac najšarmantniji leti, kada se održava veliki studentski muzički festival koji privuče posetioce sa svih strana sveta.
Od zamka do arhaičnog središta grada deli vas samo desetak minuta strme šetnje duž ušuškane ulice. Usput se smenjuju stilovi koji su kroz prošlost ostavili tragove neprocenljive vrednosti. Kroz hajdelberške ulice pravo je uživanje šetati danju kada su fasade obojene suncem, ali i noću kada je ceo grad okupan blještavim osvetljenjem i sija poput kakvog dijamanta. Ni u jednom trenutku se ne oseća napetost turističke gužve kao u drugim evropskim gradovima, jer ovo mesto odiše smirenošću, ali i toplinom, a stanovništvo je ljubazno i trudi se da govori engleski. Tokom prolaska kroz varoš nailazi se na pregršt zanimljivih znamenitosti, a svaka građevina krije neku tajnu. U ovom gradu postoji podrum u kome se nalazi najveće i najstarije bure vina na svetu, kapaciteta oko 220 hiljada litara. Staro je više od 250 godina, široko osam, a visoko sedam metara. Na vrhu je napravljena ukrasna ograda i postolje za sedenje, kao na pravom balkonu.
Jedna od specifičnosti Hajdelberga je i jedinstveni Nemački muzej apotekarstva iz 19. veka, u koji možete da uđete besplatno ukoliko ste već kupili kartu za obilazak zamka. On prikazuje unikatnu kolekciju apotekarske i laboratorijske opreme, instrumenata, posuđa, knјiga i dokumenata od srednjeg veka do početka 20. stoleća. Nije interesantan samo farmaceutima već i svima koje zanimaju mistični i bizarni načini proizvodnje lekova kroz istoriju u čitavoj Evropi. Špartajući dalje nailazi se na Karlovu trijumfalnu kapiju iz 1775. godine. Izgrađena u stilu neoklasicizma, tada je bila na obodu grada, a sada predstavlja jedan od glavnih ukrasa srži Hajdelberga. Nedaleko od kapije, na reci gordo stoji stara i grandiozna tvorevina, Karl-Teodorov most, koji svakog turistu ostavi nemog čim zakorači na viševekovnu kaldrmu. Ne treba propustiti ni Muzej sakralne metnosti, koji se nalazi u jednoj od najstarijih crkava, kao ni Etnološki muzej u Vajmarskoj palati. Tradicionalne manifestacije svetskog glasa u ovom gradu su prolećni festival klasične muzike "Hajdelberško prolećе" i Međunarodni sajam uskršnjih jaja.
Belosvetskim lingvistima i germanistima pravo rešenje za akademsko usavršavanje nudi baš čarobni Hajdelberg, koji se smatra središtem jednog od najčistijih nemačkih dijalekata. Iako ima jedva nešto više od 150 hiljada domicilnih stanovnika svake jeseni na desetine hiljada studenata, profesora i istraživača dolaze u ovaj veliki naučni centar. Pre više od šest stoleća, 1386, princ Elektor Rupreht Prvi osnovao je hajdelberšku visokoškolsku instituciju koja se danas zove Univerzitet Rupreht-Karl i predstavlja najstariju ustanovu tog tipa u Nemačkoj, a smatra se i jednom od najprestižnijih na čitavoj planeti. Tokom prošlosti ovaj moćni naučni centar iznedrio je velika svetska imena kao što su Fridrih Hegel i Hana Arent, ali i brojne dobitnike Nobelove nagrade za razne oblasti. Svoje akademske dane ovde su proveli i mnogi ugledni Srbi, književnik Ljubomir Nenadović, prvi srpski anropolog i etnolog Sima Trojanović, političari Jovan Rajić, Kosta Cukić, Ljubomir Kaljević, Svetozar Marković i drugi.
Danas se u Hajdelbergu nalaze mnogobrojne naučne institucije, Evropska molekularno-biološka laboratorija, Nemački centar za istraživanje raka, kao i Instituti Maksa Planka za medicinska istraživanja, astronomiju, nuklearnu fiziku i komparativno javno i međunarodno pravo. Ovde se studira i mesopotamologija, jedinstveni smer ove vrste na svetu. Jedan deo ovog velikog univerziteta pretvoren je u muzej i nalazi se na Univerzitetskom trgu. Ima specifično radno vreme za posete, koje se razlikuje od semestra do semestra, da se ne bi remetio raspored predavanja i rad na fakultetima. Blizu univerzitetskog muzeja postoji i studentski zatvor koji je radio sve do početka 20. veka. Svi studenti koji su se opijali, uznemiravali građanstvo i remetili javni red i mir bili su osuđeni na zatvorsku kaznu.
Zanimljiva je i činjenica da je početkom 19. stoleća Karl fon Drajs baš na Hajdelberškom univerzitetu izumeo bicikl. To je zapravo rešenje nedoumice mnogih turista zašto većina Hajdelberžana koristi ovo prevozno sredstvo, mada im je na samo desetak kilometara majnhajmska fabrika moćnog "Mercedesa".
