Izvor: B92, 31.Maj.2010, 08:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gritersi, domaćini volonteri
Odnedavno je i glavni grad Srbije, kao prvi u regionu, dobio svoje volontere koji besplatno i po sopstvenom programu posetiocima pokazuju Beograd koji vole i najbolje poznaju
Izvor: Politika
Milan Pavlović je koordinator projekta „Beogradskih gritersa” i jedan od dvadeset mladih dobrovoljaca koji su, pod okriljem Turističke organizacije Beograda, preuzeli ulogu domaćina za posetioce, iz zemlje i inostranstva, željne da osete „pravi” Beograd, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kakav ne mogu da upoznaju kroz uobičajenu, zvaničnu turističku ponudu. Zašto se prihvatio ovog neobičnog posla, kako su uopšte nastali beogradski gritersi i šta se od njih očekuje.
– Prvo iskustvo ove vrste sam stekao prošle godine, kao vođa volonterskog tima za turističku i kulturnu promociju na beogradskoj Univerzijadi. Za mnoge od nas (pre svega studente turizma i stranih jezika) to je bila prilika da u praksi vežbamo ono što će kasnije biti naš životni poziv. Dopala nam se, takođe, mogućnost da strancima pokažemo sve ono zbog čega volimo svoj grad i ponosni smo na njega. Uz sve to sjajno smo se družili, naučili da radimo timski, upoznali mnogo zanimljivih ljudi i stekli prijatelje širom sveta. A to su i glavni razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju da postanu „domaćini dobrovoljci” – kaže naš sagovornik, inače apsolvent turizma.
I Beloruskinja pokazuje Beograd
Zanimljivo je da se od budućih domaćina ne očekuje da budu rođeni u gradu koji će pokazivati svojim gostima: dovoljno je da tu žive, da ga dobro poznaju, da govore bar jedan svetski jezik, da su komunikativni, u dobroj kondiciji i spremni da barem šest puta godišnje, kad im to odgovara, budu na raspolaganju posetiocima dva do četiri sata, koliko traje tura (naravno, i da nisu osuđivani). Tako se, na primer, među beogradskim gritersima našla i Beloruskinja Valentina, koja se pre tri godine udala za Srbina, a onda zaljubila i u Beograd, i sad o njemu zna više nego mnogi njegovi s
tarosedeoci. Već je bila domaćin mnogim svojim zemljacima, Rusima i Ukrajincima.
Japanci u trolejbusu
–Mi nismo profesionalni vodiči, i to jasno stavljamo do znanja svima koji žele da koriste naše besplatne usluge. Nemamo, dakle, određenu „maršrutu”, niti spremne podatke o muzejima, galerijama, znamenitim spomenicima i građevinama, ne prihvatamo grupe veće od šest osoba i ne tražimo bakšiš (mada uglavnom ne odbijamo prijateljski poziv gostiju da sa njima popijemo kafu ili piće, ili da nas časte ručkom) – dodaje Pavlović. – Cilj nam je da uputimo posetioce kako da se snađu u gradskom prevozu, gde da kupe suvenire, da im pokažemo mesta koja ih posebno interesuju s obzirom na oblast za koju su se prijavili kad su popunili obrazac na našem sajtu i da im, kroz šetnju i razgovor, prenesemo naše lično viđenje grada. A sve to, ako je moguće, na njihovom maternjem jeziku ili na onom koji najbolje razumeju, i na način koji će im biti najzanimljiviji i najprihvatljiviji. Tako, na primer, među beogradskim domaćinima imamo i jednog japanologa, studente španskog i portugalskog jezika, mladiće i devojke koji su živeli u Njujorku"
– Meni je najdraže da provedem goste rodnom Zvezdarom, Crvenim krstom i Kosančićevim vencem, da im pokažem naše parkove i reke, a posebno Adu Međicu, Kalemegdan i dorćolske lagume, i ispričam malo o istoriji tih mesta i našeg naroda – priznaje ovaj „griter”. – Neki od mojih gostiju su se ponudili da mi budu domaćini u svom gradu, u svom domu.
Recimo, grupu belgijskih novinara sam vodio na splavove, bili su raspamećeni muzikom i atmosferom. Japanske odbojkaše, za vreme Univerzijade, zanimalo je da se prošetaju Novim Beogradom, a onda smo se sat i po vozili gradskim prevozom po centru, sve vreme su škljocali fotoaparatima oduševljeni onim što su nazvali neponovljivom „mešavinom vekova". Posle su nama i svim prijateljima slali te slike.
Imao sam čast da, za vreme Sajma turizma, provedem Beogradom predsednika svetske mreže gritersa, Holanđanina Josa Nusea, i direktorku organizacije gritersa iz Nanta Silvi Hjuron. Najviše su uživali u vožnji starim tramvajem i trolejbusima, tražili su da vide pijacu Zeleni venac i sve im se dopalo.
U martu sam, sa dve koleginice griterke, bio domaćin brazilskoj TV ekipi koja je za poznatu turističku emisiju pravila prilog o „Beogradu za mlade”. Desilo se da su na Kalemegdanu nabasali na snimanje filma „Montevideo, Bog te video" i napravili intervju sa Sergejom Trifunovićem, kasnije su u Bitef art kafeu ludovali uz živu muziku i karaoke i rekli da im je to bio najbolji provod za mesec i po dana, koliko su putovali Evropom! – priča Milan.
U sedištu beogradskih gritersa na početku Knez Mihailove ulice (Informativni centar Turističke organizacije Beograda), saznali smo da se čak 500 osoba prijavilo da budu domaćini – dobrovoljci! Posle intervjua, odabrani prolaze teorijsku i praktičnu obuku. Pored ostalog, uče i kako da izađu na kraj sa nasrtljivim ili neprijatnim gostima jer – nažalost – i to se ponekad događa. Da bi se izbegle takve situacije (a i da bi svaki posetilac dobio odgovarajućeg domaćina), od potencijalnih korisnika usluga se traži da (po mogućstvu bar dve nedelje unapred) popune obrazac na sajtuwww.belgradegreeters.rsi da, pre nego što krenu u obilazak grada, ostave svoje podatke iz pasoša i gde su odseli u Beogradu. Sa grupom od nekoliko muškaraca nikad neće poći sama devojka, već dvoje domaćina.
A kuda će ih oni povesti – neka ostane iznenađenje.
------------------------------------------------------------
Prvi gosti
Beograd je neobičan, očaravajući grad divnih ljudi; dinamičan, nepredvidiv, gostoljubiv, pun vedrine, duha i energije, živopisan i kosmopolitski; spoj je tradicionalnog i modernog i zanimljiva mešavina arhitektura i kultura; nudi raznovrsnu zabavu, nezaboravan noćni provod, šetnje uz reku i kroz parkove" Ovako su srpsku prestonicu doživeli prvi od gostiju beogradskih turističkih „domaćina dobrovoljaca” ili „gritersa” (na engleskom greeters, od engleskog izrazato greet – lepo dočekati), novoosnovane službe pod okriljem Turističke organizacije Beograda.
-----------------------------------------------------------------------------
Od „Velike jabuke" do Kalemegdana
Ideja je rođena u Njujorku, „Velikoj jabuci", kad se 1992. godine okupila prva grupa mladih dobrovoljaca spremnih da posetiocima iz svih krajeva SAD i iz celog sveta besplatno pokažu svoj grad onako kako ga oni vide i vole. Dosad su ugostili gotovo 90.000 turista iz 124 zemlje, na 22 jezika. U međuvremenu je uspostavljena Međunarodna mreža gritersa (Global Greeter Network), u koju je uključeno još 15 gradova: Hjuston, Čikago, Toronto, Melburn, Adelaida, Buenos Ajres, Pariz, Lion, Nant, Marselj, Pa de Kale, Brajton, Kent, Hag i, najnoviji, Beograd, prvi iz jugoistočne Evrope. Projekat se pokazao toliko uspešan da je ubrzo dobio podršku gradskih vlasti, zvaničnih turističkih organizacija i drugih institucija, pre svega univerziteta u ovim mestima (jer među gritersima je najviše studenata) i cele zajednice.
Aleksandra Mijalković
