Izvor: B92, 12.Maj.2015, 08:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Granada: Sve "gori" u ritmu flamenka
Granada, glavni grad istoimene provincije u pokrajini Andaluzija: Najpopularnija znamenitost je palata Alhambra, koju godišnje poseti tri miliona turista. Jedan od najlepših parkova je Lorkin.
Kada neko dobije ime po naru, onda na nar i miriše. Dodajte tome i miris maslina, prizovite zvuk kastanjeta, zamislite vatru koju može da "zapali" samo flamenko ples, "naslikajte" jednu crvenu palatu, prisetite se nekog Lorkinog stiha i, naravno, ne zaboravite sangriju s mnogo svežeg >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << voća. Otvorite oči. To što vidite, to je Granada. Glavni grad istoimene provincije u španskoj pokrajini Andaluziji, sa 240.000 stanovnika, smešten je u dolini reka Daro, Beiro i Henil, iz čijeg podnožja puca pogled na planinu Sijera Nevadu. Ovo je malo "drugačija" Španija. Ona južnjačka, izvorno andaluzijska, u kojoj se špansko oseti koliko i arapsko, jer to jeste Evropa, ali ona nadomak Afrike. I jeste to katoličko tlo i u njemu ima mnogo jevrejskog nasleđa, ali najveći uticaj u arhitekturi, umetnosti i kulturi ostavili su Mavri, vladari Granade do 15. veka. Kada je mladi sultan Baobdil 1492. godine, bez kapi krvi, predao vlast Špancima, kažu da je napuštajući grad zastao i pogledao ka palati Alhambra, koja se danas nalazi na listi svetske baštine Uneska. Duboko je uzdahnuo. Primetivši suzu u njegovim očima, majka Fatima mu je rekla: "Sada plačeš kao žena nad onim što je trebalo da braniš kao muškarac." Mavri su tada zauvek napustili Iberiju, ali duh koji su utisnuli još caruje.
Granada je svakako jedna od svetskih prestonica turizma upravo zbog Alhambre, neopisivo čarobne palate, koju je rečima ipak pokušao da "naslika" Vašington Irving, američki pisac iz 19. veka. "Koliko samo ima legendi i priča, što istinitih što izmišljenih, koliko pesama i balada, arapskih i španskih, koje govore o ljubavi, ratu i viteštvu, a povezane su sa tim velelepnim orijentalnim zdanjem", zapisao je Irving, nadahnut lepotama ovog dragulja. Njegove temelje je u 13. veku postavio Muhamed Prvi, začetnik mavarske dinastije Nasrid, ali današnji izgled najviše duguje Muhamedu Petom. Ta "kula od cimeta", kako ju je zvao Lorka, ili "brdo koje se uzdiže nad Granadom kao muž koji sa divljenjem gleda svoju ženu", kako je pisao pesnik Ibn Zamrak, u prevodu znači - Crvena palata, jer se po legendi gradila pod svetlom baklji.
Oko tri miliona posetilaca svake godine uđe kroz Vrata pravde i prošeta među zidinama ove tvrđave, uzdišući pred lepotama tvrđavica koje je čine, besprekorno uređenim vrtovima, fontanama, neobičnim cvetnim alejama, drvoredima nara... Svaki kutak je priča za sebe, a najveća gužva je obično u Dvorištu lavova i Dvorani staklenih prozora. U letnjoj rezidenciji Heneralife mnogi vladari su odlazili po mir, krijući se u gustoj vegetaciji botaničke bašte, iza vodopada i fontana. Koliko je Alhambra plenila lepotom, govori podatak da čak i Karlo Peti nije dozvolio da se sruši, nazivajući je građevinom stvorenom za čoveka. A da biste se u to uverili, najbolje je da kartu (13 evra) rezervišete unapred, preko interneta, jer su redovi za ulazak uvek nepregledni.
KOMPLETAN OBROK ZA DESET EVRA U Granadi se riba služi u izobilju, a ukoliko biste samo nešto da prezalogajite i idete dalje, možete da naručite tapase (meze). Oni se, u raznim oblicima i kombinacijama, u mnogim kafićima služe besplatno uz pivo ili sangriju. U Andaluziji sigurno nećete ostati gladni, niti će vam hrana biti skupa stavka, a najbolja ponuda restorana u Granadi je u Kaje Navas, u kojima za deset evra možete da pojedete predjelo, glavno jelo i još da izaberete između kolača i pića.
Granada nije samo ovo mavarsko zdanje. Podjednako je izazovna i van ovih zidina, kud god da se otisnete. Najstariji deo grada smešten je na brdu Albaisin, gde je teško odoleti šarmu krivudavih, kaldrmisanih uličica, isprepletenih u obliku lavirinta, do čijeg je "razrešenja" najlepše doći peške ili biciklom. Doduše, strmo je i potrebna je dobra kondicija, ali ovaj izbor ne može da se meri sa osećajem koji doživite kada se popnete autobusom. Cilj je - crkva i vidikovac San Nikolas! Odavde se pruža pogled na grad i Alhambru, koji najviše očarava u vreme izlaska ili zalaska sunca. Ako odlučite da dan započnete na ovom mestu, znajte da je u paket-aranžman uključena prijatna jutarnja tišina i cvrkut ptica. U senci zalaska sunca dočekaće vas pogled na još crvenkastiju Alhambru i zvuk gitara spontano okupljene mladosti. A kada ste već tu, možete da produžite na piće ili večeru, samo imajte na umu da su cene paprene, jer se pogled dobro plaća.
Koliko je Granada neobična, govori činjenica da je u novijem delu toliko ravna da sva ona brda deluju kao da je u pitanju drugi svet. Centralna ulica je Gran via de Kolon, u kojoj su građevine "skockane", savršeno očuvanih i "umivenih" fasada. Iako je ulica vrlo prometna, svi su zaštićeni - automobili nisu ništa "važniji" od bicikala, a o pešacima se vrlo vodi računa. Turistima u oko zapada Katedrala iz 1521. godine, bukvalno šćućurena između običnih zgrada, koja ne odaje utisak unutrašnje velelepnosti. Ispred nje su uvek redovi turista, što koriste prodavačice cveća, koje će nametljivo pokušavati da vam prodaju ruže i kao usput pogledaju u dlan. Sudbinu najviše vole da proriču devojkama, govoreći im da li će se udati i koliko će dece imati, a toliko u tome znaju da budu agresivne, da je beg ponekad jedino rešenje. Računajte da će vas, ukoliko ih odbijete, ispratiti s ružnim rečima, pa i kletvama. Oko Katedrale i Kraljevske kapele u kojoj su sahranjeni mnogi španski vladari, račvaju se trgovi i trgići, kafići i restorani... Svuda se širi miris tradicionalne paelje (jelo od pirinča), koja je najtraženija u kombinaciji s morskim plodovima.
Novi deo grada je zapravo slika širokih avenija, prelepih drvoreda, prostranih parkova, fontana koje na letnjih 45 stepeni i te kako prijaju. Kažu da je Granada jedan veliki muzej, a da je to postala zahvaljujući Raulu Ruizu. Ovaj umetnik joj je darovao novo lice, praveći murale širom grada. Meštani su vrlo opušteni, vole da leškare na travi, sunčaju se, sviraju gitare, čitaju knjige.
Na glasu su prijatnih i vatrenih veseljaka, koji rade da bi živeli, a ne obrnuto. Zato se ovde sve njiše u ritmu flamenka, a magija zavodljivog plesa, na uličnim fijestama, za tren osvaja turiste, izvlačeći iz njih strast koju nisu ni znali da poseduju. Kako je ovo ugledan univerzitetski grad, studenti mu daju poseban šarm i dižu ga na noge u bilo koje doba dana i noći. Zato su parkovi uvek puni, a jedan od najlepših, ili bar najposebnijih, svakako je Lorkin. Prostranstvo, svi uređeni cvetni platoi i guste i negovane krošnje drveća padaju u drugi plan pred činjenicom da se u njemu nalazi rodna kuća velikog pesnika Federika Garsija Lorke.
Za osam evra, koliko košta ulaznica u ovaj muzej, videćete kako je izgledao njegov dom, kuhinja koja je u to vreme jedina imala toplu vodu u Andaluziji, olovke kojima je pisao čuvene stihove... U ovom gradu je rođen, a u njemu su ga Frankovi fašisti jedne noći 1936. godine i ubili. Ostalo je zabeleženo da je jednom pred prijateljima i rođacima izgovorio: "Ako milošću božjom postanem poznat, pola te slave će da pripadne Granadi, koja me je oblikovala i učinila me onim što sam: pesnik od rođenja i nemoćan da to promenim." Pred kućom "silnika reči" oseća se neka tišina i nameće pitanje - koliko je još velikih stihova mogao da naniže u slavu voljene Granade. Ona ga, na sreću, ne zaboravlja.
PLES NA BRDU SAKRAMONTE
U zemlji flamenka, svi će vam preporučiti da ga zaigrate na svetom brdu Sakramonte. On je zapravo rodno mesto ovog plesa, pa se tu najbolje oseti ona prava španska duša ili kako vole da kažu "duende". I danas tu žive Romi, koji u preuređenim pećinama za oko 25 evra priređuju flamenko zabave za turiste.
ARAPSKE POSLASTICE I SUVENIRI
Mnogima je najlepši onaj deo Albaisina oko reke Daro, u Ulici Karera del Daro, koja podseća na klanac s kamenim mostićima. Bele mavarske kuće s rešetkama od kovanog gvožđa na prozorima i kameni pločnici, opstaju kao slika davnih vremena. Ovde inače sve miriše na arapske poslastice i čajeve, a u starinskim radnjicama turisti masovno kupuju suvenire. Najtraženiji su oni od keramike, s plavo-zelenim detaljima, prepoznatljivim za ovo podneblje.
