Izvor: B92, 24.Dec.2010, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde stranci da izađu u Beogradu?
Tirolske suknje i afrički ritam čine da se odnedavno u ovoj ulici stranci osećaju kao kod kuće, a Beograđani kao u svetu
Izvor: Politika
Jedna od ulica koje su „pisale” najstariju istoriju Beograda, srce Savamale i inspiracija pesme „Beogradski mali pijac poplavila Sava, moga diku zabolela glava”"Karađorđeva, stecište putnika i boema, umetnika ali i ljudi sumnjivog morala, danas je opet najbliža ili najdraža turistima iz celog sveta. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Kako god, tek primećuje se, i strancima koji žive u Beogradu.
Protegnuta duž gradskog Pristaništa, nadomak trendi mesta kao što su„Magacin”, „Frida” i nekadašnja „Promaja”, samo „iza ugla” čuvenog splava „Boem ”(nekad mornarima i njihovim „devojkama” omiljenog broda Split) ali i novijeg „Čorba kafea”, decenijama je „čađavila” kao isključivo tranzitna ulica, drugi svet. Iznenadno, Karađođeva vaskrsava kao riznica otkrića i konkurencija najpopularnijim mestima.
U polunapuštenim oronulim zgradama-umetničkim delima, delovima kalemegdanskih laguma, dvorištima sakrivenim iza zidova od puzavica, između Velikih i Malih stepenica, sve češće se može zapaziti kako neki stranac uživa otkrivajući retkost koju mi kao da smo zaboravili „na zadnjem sedištu” našeg ubrzanog velegrada.
Ali, maštoviti savamalski ugostitelji su se dosetili, pa strancima, od izlazaka po „srpski džet-set pristanišnoj zoni”, odnedavno postaje zanimljivije da zaređaju samom starom Karađorđevom. I osete njen duh dobrodošlice pravog Beograda, ne odlazeći daleko od kuća. Jer, u Karađorđevoj je uveče i noću kao u inostranstvu.
Kada počnu da se spuštaju od Kalemegdana, prvo „naleću” na pivnicu „Štraus” koja, kako samo ime govori, podseća na prave austrijske restorančiće na sprat, osvetljene fenjerima Pored točenih piva, služe se kobasice, butkice i ostali specijaliteti alpskih krajeva, koji se spremaju usred šanka, po ceni od oko 500 dinara po porciji, a italijanski, engleski i drugi turisti ovde se mogu videti kako umesto „dezerta” sa balkona opušteno posmatraju konobarice u tirolskim suknjicama i prslucima, dok nose krigle.
Najmlađi, često posle dobrog piva završe u ludoj noći u susednoj diskoteci, a oni nešto malo zreliji, produže niz ulicu.
Negde na sredini „zanimljive zone” u starom dvorištu ulaza 25 kroz koji se sa druge strane izlazi na staro stepenište ka tvrđavi Kalemegdan , pre godinu dana je otvoren Internacionalni klub-kafe „Antika”. Nekad slikarska kolonija, prostor u kamenim zidovima ponovo je privukao ljubitelje umetnosti sa raznih strana sveta. Izložbe, literarne večeri na svetskim jezicima i najzad, bend So Sabi uz čiju muziku u afričkom ritmu petkom svi oni isto plešu. Vođa grupe Alberto, nekad afrički student sada i oženjen u Srbiji, dok ga prati plesačica Tamara ponavlja na „afričkom” srpskom: „Lepo vam, lepo nama”!
Osnivači kluba Duško Novaković i Dušan Tomić kažu da su želeli da Beograd ima univerzalno mesto zabave, na kom će se i stranci osećati kao kod kuće a Beograđani kao u svetu, na kom će se slušati muzika prijemčiva svačijem uhu, a o čemu svedoče raspoložena lica predstavnika ambasada Maroka, Alžira, Mađarske i drugi koje smo ovde sreli. Susreli smo i Dragoslavu Koprivicu koja je napisala knjigu s tvrdnjom da je Kastro dalekim poreklom Srbin! Ovde se održava i svetsko prvenstvo u bekgamonu, igri koja potiče iz starog Egipta, ali je trenutno u toku priprema za „novogodišnji doček na svim jezicima” (računajući i naš).
Pored kluba je i mlađim strancima zanimljiva Vinarija, u kojoj njihova generacija žestoko igra uz razne hitove da kasno u noć. A još malo niz Karađorđevu, otvorena je i kafe diskoteka Mladost u kojoj su Nino Belan i društvo iz Dalmacije nedavno sa Beograđanima od reči do reči oživljavali stare jugoslovenske hitove do ranih jutarnjih sati. U tim istim satima prošle novogodišnje noći, kroz Karađorđevu je bilo teško proći kolima – vesela žurka preselila se na ulicu i tramvajske šine. Pitanje je da li su njeni najmlađi akteri čuli za stari, u neku fijoku decenijama odložen. gradski plan „povratka Beograda na Savu obnovom Karađorđeve”. Mirjana Nikić
