Izvor: B92, 23.Maj.2010, 14:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvorac Mokrice kod Terme Čatež
Znate li vi koliko je taj konj doprineo razvoju turizma u ovom kraju? Ma, niste ni svjesni! - rekao nam je radnik obližnje pumpe na koju smo stali da predahnemo nakon što smo prešli hrvatsku granicu. Izašao je iz objekta u kojem radi, ljubazno se ponudivši da nas slika pored impozantne figure konja od slame.
- On je simbol ovog kraja. Županja je oduvijek bila poznata po lipicanerima. Poslednjih godina radi se na promociji turizma jer, znate, Hrvatska nije samo Dalmacija i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << more, već i mnogo više od toga... - priča nam Igor D. Kaže, više od 90 odsto putnika namernika koji se zaustave na pumpi dolazi iz Srbije. Šteta je, dodaje, što smo toliko blizu, a tako malo znamo jedni o drugima.
- Županja je na tromeđi Hrvatske, Srbije i Bosne. Kada jednog dana svi uđemo u EU, granice će se ponovo izbrisati, i onda ćemo zajedničkim snagama raditi na razvoju turizma naših krajeva. Ne znam dokle će više da se potencira na strahu. Dolazio sam u Beograd i parkirao kola nadomak Knez Mihailove. Niko mi ni riječ nije rekao. To što će neki brđanin sići sa planine, doći u Beograd i pitati „Šta ćeš ti ovde?", pa toga ima svuda, i u Zagrebu. A onda, navijači. Pa oni su svuda isti. Kada navijači zagrebačkog Dinama dođu u Vinkovce, stotine policajaca obezbjeđuje ovaj kraj - priča Igor. Sa ponosom ističe da je prva fudbalska lopta na teritoriji bivše Jugoslavije stigla u njegov kraj, doneli su je Englezi 1881.
- Dođite ponovo. Svakog prvog i petnaestog u mjesecu organizuje se sajam lipicanera, obilazi se po nekoliko sela gdje ljudi mogu da vide kako se nekad živjelo, radilo ...- poziva Igor dok naš autobus kreće. Nastavljamo put „autocestom" koja se nekada zvala „Bratstvo i jedinstvo". Prolazimo pored Zagreba, bez problema obe granice, i stižemo na krajnju destinaciju. Dvorac Mokrice, u Sloveniji, svega nekoliko kilometara od prelaza. Prvi podaci o njemu datiraju iz spisa Rimljana, još iz 4. veka.
Bernardka Čerin, recepcionerka i interni turistički vodič Mokrica (koji je sada pretvoren u hotel), posebno priča o dvoje žitelja dvorca.
- Zahvaljujući Ambrožu Gregorijancu, Mokrice su 1562. dobile grb. Na njemu se nalazi vrana sa strelom u vratu. Legenda kaže da su vrane nekada živele oko dvora i upozoravale žitelje na opasnost. Tako je i sa ovim na grbu. Čuvši da dolaze Turci na konjima, vrana je poletela ka zamku i, iako probodenog vrata, stigla da upozori da neprijatelj dolazi. I zaista, Mokrice nikada nisu bile porobljene. Drugi poznati stanovnik zamka je Barbara Moskon, udata Drašković, koja se, krajem 17. veka, ubila zbog nesrećne ljubavi, skočivši sa najviše kule. Kažu da njen duh i dan-danas šeta zamkom čekajući dragog da joj se vrati... - upozorava Bernardka. Barbarin portret stoji na samom ulazu u dvorac kako bi je, valjda, turisti prepoznali ukoliko je sretnu.
- Uglavnom se pojavljuje 4. 12, na dan Svete Barbare, tako da ste bezbedni - kaže kroz osmeh Bernardka dok nas vodi u obilazak golf terena, koji se prostiru na 70 hektara oko zamka.
Mokrice su 1947. nacionalizovane. Danas su u vlasništvu države Hrvatske, a njima upravljaju Terme Čatež, banja sa termalnom vodom koja predstavlja pravu turističku atrakciju Slovenije.
- Terme Čatež postoje već sedam godina. U poslednje tri godine broj turista se rapidno povećava. Osim domaćih, najviše dolaze Italijani, Hrvati i u poslednje vreme, što nam je veoma drago, sve više gostiju stiže iz Srbije. Tokom 2008. Terme su zabeležile 10.000 noćenja turista iz Srbije, u 2009. godini 17.000, a samo u prva četiri meseca ove godine, taj broj iznosi 13.000. Tome je sigurno doprinelo i ukidanje viza, ali i blizina Čateža, koji je od Beograda udaljen oko 420 kilometara - kaže Boštjan Koren, marketing menadžer Terme Čatež, zadužen za tržište bivše Jugoslavije.
Temperatura termalne vode ne spušta se ispod 28 stepeni tokom cele godine. Na samom vrelu ona iznosi oko 60 stepeni. Gosti koriste improvizovano indijansko naselje i „gusarski zaliv" sa dvadesetak drvenih kućica na vodi. Usled razlike između spoljne temperature i temperature vode, često se iznad samog zaliva stvara para, zbog koje Terme pružaju gotovo nadrealnu sliku - jezero tople vode okružno slovenačkim gorama.
Autor: Katarina Živanović
(Danas)
