Izvor: B92, 19.Feb.2010, 21:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dopisnica: Menhetn
Rezervisao sam sobu u hotelu Ruzvelt, od milja zvanog Tedi, što je zaista i bio nadimak Teodora Ruzvelta. Ne samo zbog dobrog vansezonskog popusta, preporuka prijatelja i perfektne lokacije, nego i zbog moje, ne stidim se da priznam, pomalo detinjaste zamisli o tome kako će moja prva poseta Njujorku da izgleda. Odsedanje u nekom novom, modernom hotelu jednostavno nije dolazilo u obzir. Hotel je morao da bude star, sa istorijom i pričom.
Autor: Predrag Gojković
Izvor: >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Danas
Tedi, koji je izgrađen 1924., i koji zauzima čitav jedan blok između 45. i 46. ulice, Madison i Vanderbilt avenije, to svakako i jeste. Njegovih hiljadu i pet soba poslužile su kao smeštaj mnogim slavnim osobama, ali i kao mesto za snimanje brojnih holivudskih filmova, kao što su „The Wall Street" sa Majkl Daglasom i „Maid in Manhattan" sa Dženifer Lopez.
Drugi deo plana uključivao je gledanje pozorišne predstave. Karte se u februaru relativno lako nabavljaju preko izvrsne Broadway Internet stranice, a oni koji to žele, mogu da stanu u podugačak red na Tajms Skveru i kupe kartu u pola, ili za četvrtinu cene za predstave koje se nisu rasprodale za taj dan. Izbor je na taj način sužen, ali ušteda nije zanemarljiva s obzirom da su karte neverovatno skupe. Mi se odlučismo za novu postavku mjuzikla Kosa koji se nakon tridesetak godina trijumfalno vratio na Broadway. Producenti su organizovali veliku otvorenu audiciju i uloge podelili nekim novim klincima. I pored odsustva velikih zvezda predstava je sasvim zasluženo jedna od najpopularnijih u gradu u šta smo se i sami uverili u prepunom Al Hirschfeld teatru.
Treći deo plana bio je najjednostavniji: obići što više, videti što više, popričati malo sa Njujorčanima. Skoro da je i nemoguće izaći iz hotela i poći u bilo kom smeru, a pri tom ne naleteti na nekakvu turističku atrakciju. Videsmo Golog Kauboja kako svira gitaru na Tajms Skveru, lokalnog uličnog zabavljača sa kaubojskim šeširom na glavi, kaubojskim čizmama na nogama i samo parom belih gaća na kojima je flomasterom ispisao Naked Cowboy. Toga dana je bilo minus osam stepeni celzijusa! Dođosmo i do ulaza u Empire State Building, po drugi put najviše zgrade u Njujorku (nakon rušenja blizanaca). „Gde je zgrada?", upitah momka pred ulazom koji je prodavao karte za vidikovac.
„E, pa, ortak, moraćeš da se odmakneš da bi je video", odgovori mi pametnjaković, „ne možeš da je vidiš kada stojiš tačno ispod nje". Naš osmogodišnji sin nikako nije shvatao zašto se mi svi toliko ložimo na običnu zgradetinu, ali kad mu rekoh da se onomad i King Kong popeo gore, oči mu se zacakliše. Kupismo pečeni, kikiriki preliven topljenim šećerom i vunene kape sa petlovom krestom od uličnih prodavača. Izgledao sam totalno tupavo u toj smešnoj kapi, ali me prodavac-grmalj ubedi da je to sada jako moderno.
Verovali ili ne, u Kanadi me često na ulici pitaju gde sam kupio kapu („Dude, where did you get that tuque?") Da li im se sviđa ili mi se sprdaju, još uvek nemam pojma, ali je nosim, topla je. Ogladnesmo šetajući Central Parkom pa uđosmo u Petrosijan restoran, poznat po najboljem kavijaru u gradu, gde sto rezervisasmo nedelju dana unapred. Dva puta godišnje luksuzni restorani Njujorka nude specijalni meni po višestruko sniženim cenama u sklopu New York Restaurant Week manifestacije. Predadosmo jakne i kapute, sedosmo za ponuđeni sto i zatražismo specijalni meni. Obavestiše nas da nedeljom ne nude tu opciju i da mogu samo da nam posluže hranu po punoj ceni. Ustadosmo od stola i zatražismo naše kapute. Ljubazno ih vratiše i ispratiše nas sa smeškom. Svaka im čast na profesionalnosti. Na kraju pojedosmo čuvenu ukusnu njujoršku pizzu u restoranu malo dalje niz ulicu. Uštedesmo brdo para. Provozasmo se podzemnom železnicom i izađosmo na Grand Central Terminal (kažu da se Njujorčani vređaju ako se kaže Grand Central Station, isto kao što se vređaju i kada se njihov voljeni grad nazove Big Apple ili Gotham City).
Svratismo i do boemskog Greenwich Village-a, naručismo kolačiće i espreso u lokalnoj kafanici i siti se ispričasmo sa lokalnim bakicama. Pre polaska na put kući, provozasmo se kolima po Menhetnu i prođosmo pored Ground Zero lokacije, koja je sada jedno veliko gradilište. Priče o nemogućim uslovima vožnje po Njujorku bile su preterane. Ko je jednom kolima prošao preko Slavije ne treba uopšte da se boji vožnje po Njujorku.
