Izvor: B92, 28.Apr.2010, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dopisnica: Bela crkva
U vreme kada se sve više okrećemo obnovljivoj energiji, meštani banatskog sela Kusića, nedaleko od Bele Crkve, sa nostalgijom se sećaju vremena kada su imali sopstvenu hidrocentralu i desetak mlinova i vodenica na kanalu kojim je bila povezana reka Nera i voda dovedena nadomak sela.
Autorka: Vesela Laloš
Izvor: Danas
Više od hidrocentrale, koja sada zvuči gotovo kao čudo, za njih je značila blizina vode, jer je kanal bio žila kucavica za povrtnjake >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odgajane celom njegovom dužinom. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina to je bio glavni izvor prihoda meštana, i moglo bi se reći zlatni period njihove mikroekonomije. Od bašta su se gradile ili opremale kuće, kupovale poljoprivredne mašine, školovala deca...
Danas je kanal samo sećanje, a njegovo korito pretvoreno u divlju deponiju. Istovremeno su okolne bašte i njive pretvorene u divlje majdane peska, a oni su od nekadašnjih uređenih i živicama omeđenih povrtnjaka ostavili za sobom rupe i baruštine u kojima stanište nalaze samo žabe.
Eksploatacija peska od koje su samo pojedinci profitirali bila je neplanska, i bez ikakve kontrole, a i bez obaveze da se zemljište nakon toga sanira. I kako to uvek biva, napušteni majdani su takođe pretvoreni u deponije, a lokalne vlasti i dalje bezuspešno pokušavaju da zaustave haotično bacanje smeća, ali je očito da je za obimniju akciju potrebna pomoć neke „više instance".
Što se kanala tiče, on je presušio delom zbog intervencije rumunske strane na njemu, a delom zbog nebrige. Početkom devedesetih, kada se počelo sa eksploatacijom peska, on je već bio mrtvo korito, čime se uništila i mogućnost uzgoja povrća. Gotovo čitav vek pre toga on je uredno održavan, onako kako je i prokopan - ručno, ašovima i lopatama. Meštani su ga napravili krajem XIX veka, u vreme volovskih zaprega, a tadašnja država je propisala obavezu, po principu javnih radova, da ga svake godine čiste i brinu o obalama, to jest o jablansrovima i topolama zasađenim celom njegovom dužinom. Korito ovog devetnaestovekovnog kanala bilo je zaista čisto i peskovito, a u bistroj vodi, i te kako privlačnoj za kupanje, ribe iz Nere i Dunava našle su novo stanište, što je omogućilo još jednu pogodnost - ribolov.
I hidrocentrala na kanalu bila je sagrađena u vreme Austrougarske, najpre za snabdevanje Bele Crkve električnom energijom, da bi je kasnije preuzeli meštani Kusića. Mlinove i vodenice, gotovo na svaki kilometar po jednu, koristila su i okolna sela. Danas svi oni, tradicionalni uzgajivači pšenice, kupuju brašno u prodavnicama po mnogo višoj ceni nego što prodaju svoje žito.
Nakon svega, od jednog uređenog kutka ovog dela Banata danas su ostale samo deponije, i razrovana zemlja. Meštani Kusića pokušavali su u više navrata da ožive i spasu kanal, smatrajući da se u vreme bagera i visoke mehanizacije to može lako uraditi. Postojala je i dobra volja sa rumunske strane, ali je čini se mnogo lakše bilo - uzgajati deponije...
