Izvor: SrbijaZaTebe.rs, 12.Sep.2011, 16:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đavolja Varoš - Devil's Town (VIDEO) (SLIKE)

Spomenik prirode "Đavolja Varoš" nalazi se na jugu Srbije, 27 km jugoistočno od Kuršumlije, a 89 km jugozapadno od Niša. Od Beograda je udaljen 288 km. Lokalitet "Đavolja Varoš" je stavljen pod zaštitu države još 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite - SPOMENIK PRIRODE. Ukupno je zaštićeno 67 ha površine. Trenutno se kod vlade RS nalazi zahtev za zaštitu 1014 ha.



Đavolju varoš kao spomenik prirode čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom. Atraktivnost dva neviđena čuda prirode dopunjuju okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično, a u širem okruženju živopisno i pitomo, kao i ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko zanimljivih rudarskih jama.

Ukupno ima 202 zemljane figure, različitih oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 m, širine od 0,5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu. Deluje nestvarno, da jedna zemljana figura u osnovi široka tri metra a visoka deset i više metara u vrhu se završava debljinom od 20 – 30 cm i takva opstaje decenijama i vekovima pod teretom kamenog bloka teškog i do sto i više kilograma.

Đavolja voda

Druga prirodna retkost u "Đavoljoj Varoši" su dva izvora vode čudnih svojstava . "Đavolja voda" koja se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih piramida u "Đavoljoj jaruzi"je hladan i ekstremno kiseli.
Sadržaj nekih elemenata je ekstremno visok u odnosu na obične vode za piće, odnosno povećan je za 10 do 1.000 puta. "Crveno vrelo" je drugi izvor koji se nalazi nizvodno, oko 400 m od prvog na aluvijalnoj terasi, odnsono na ravnom terenu.

O Đavoljoj varoši postoje mnoge legende, jedna legenda kaže:

Nekada davno ovde su živeli skromni, mirni svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je on spremio "đavolju vodu" da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru.
Đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.

A druga legenda kaže:

Beše tu, nekada davno, jedan utvrđeni grad. Življahu tu i mladi i stariji, i žene i deca, življahu i radovahu se životu. Na nesreću, čitavim krajem tada vladaše okrutni aga, čiji zulum nikog ne poštedi. Da šuruje sa nečastivima, odavno se znalo. Ali, šta sve može da učini – nije se dalo ni naslutiti. Jednoga dana, kaže legenda, aga okupi silnu vojsku, razruši naselje, a sve njegove stanovnike pretvori u kamene kule. Prošli su vekovi, a ove duše zarobljene u kamenu još žive, rastu, pomeraju se i nestaju.


Pravo svetsko čudo prirode se nalazi baš u Srbiji, i zato dođite da vidite najlepšu sliku srpskog turizma koja je prošle godine obišla svet kandidaturom za Sedam svetskih čuda prirode. Dođite!

Nastavak na SrbijaZaTebe.rs...